Pismo kidnapovanog ...
Mili moji i dragi,
Prvo da vam javim najvaznije: Ziv sam ! Zatim jos jedna dobra vest: Ne mora da se plati otkup za moje oslobodjenje !
Medjutim, istina je da se jos nalazim kod terorista.
Culi ste da su me oteli sa gradjevine u Libanu dok sam radio na mesalici zajedno sa kolegom Spomenkom.
Mogu da vam kazem da je na pocetku bilo cupavo.
Teroristi su nas strpali u dzakove i odvukli u njihov kamp, a zatim skakali oko nas, mahali puskama i vikali nesto o Alahu i Dzihadu.
A onda su sve to snimali kamerom.
Kazem ja Spomenku da ce izgleda da traze za nas otkup.
Onda smo naj...... burazere, kaze mi Spomenko.
I stvarno, prvo su ih otkacili u nasoj ambasadi.
Ukinuta zadnja drzavna zajednica, a jos nije dosao nas novi ambasador.
Onda su zvali tu nasu firmu kod koje smo radili.
Ispostavi se da je gazda vec primio drugu dvojicu na mesalicu, i da ga mi uopste ne interesujemo.
Na kraju su spakovali one snimke i poslali nasoj Vladi u Beograd .
I tako smo mi cekali i cekali i cekali, pa sam ja od duga vremena popravio neki njihov rashodovani tenk.
Oni su se silno iznenadili, a ja sam im objasnio da je to sitnica, jer sam bio tenkista na Kosovu.
Spomenko ih je u medjuvremenu ucio gadjanju iz rucnog bacaca, on je bio na Vukovaru.
Ja sam im posle ocistio topove, jer sam bio artiljerac u Bosni.
A Spomenko im pokazao neke trikove sa kamuflazom dok smo se krili od NATO pakta.
I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista.
Plata je bolja nego na mesalici, a bolji su i uslovi.
Tako da se nista ne brinete.
Cim mi istekne ugovor, eto mene kuci ...
Srdacno vas
Milivoje.
