Litno doba. Božja pripeka nije dozvoljavala dulji boravak na suncu koje prži sve zemnike. Zrak je bio težak i jedva se disalo. Gago Depića se umorno vuka za svojin stadon ovaca i koza. Znoj mu je kapa s čela, nije ima snage ni držat dugački kamiš svoje zemljane lule među zubiman.
Ovce su plandovale i nisu više pasle, dok  su se koze razletile okolo. Bojeć se da ne uđu u tuđu ogradu i naprave drugom šćetu, Gago ih  je vraća. Odjednon mu padne pogled na  ledinicu di je spavalo lipo žensko dite. Gago pomisli. ''Bože, ko je ostavio ovo ubogo stvorenje da se prži na suncu ? '' Brzo usiče jedan kitnjasti ogranak i napravi ditetu ladovinu. Moglo je mirno i spokojno snivat jer je sada bilo u sjeni. Zadivljen je neko vrime promatra dite, a unda je mora za svojim stadom.
Nije prošlo dugo  vrimena a prid njin se pojavi mlada žena i upita ga:
'' Je si li ti napravijo ladovinu mom ditetu i tako ga zaštitijo? ''
'' Jesan'' , promuca Gago zbunjeno .
'' Zato što si učinijo dobro dilo, ja ću te bogato nagradit i ispunit svaku tvoju želju.''  reče njemu neznanka.
'' Ja neman nikakvih želja , osim da mi se okoze riđ koze jer ih iman malo u sadu'' , skromno će on.
'' Želja će ti bit ispunjena '' , reče ta žena i nestade.
Dugo se Gago pita ko je to moga bit, ali nije dukučio. Tek u proliće kad su se u Gaginoj staji kozili samo riđi jarić, bio je siguran da je ona neznanka bila vila.

Zapisala Ana Leko prema kazivanju Matije Babić Duduković, rođ. Udiljak