Jedne pokladne večeri, sideć oko ognjišta uz bukaru vina i ljudikanje, muž spazi da se nešto čudno događa. Majka mu je sidila s jedne strane ognjišta, a žena s druge s diteton u naručju. Igrale su se s divojčicon i zabavljale je. Odjednon baka reče :
'' Pr'ni babi ! '' i djevojčica priko vatre, ko leptir, pr'ne i odleti baki.
Žena ustane iz kreveta, uzjaši na melu i izgovori magične riči : '' Ni o drvo, ni o kamen, neg' u Pulju pod orah. '' I kad to reče nestade je.
Znatiželjni muž tide za njon, al nije baš točno upantio njezine riči, nego reče: '' I o drvo, i o kamen, i tamo di su one .'' Kad je izgovorio te riči, neka moćna sila ga uze  i s njime omlati sva drvlja i kamenja. Tako izudaran nađe se u nekoj konobi di se ilo, pilo i veselilo. Svega bi u izobilju. Pozdravili su njegov dolazak i primanje u ceh te mu ponudili  vino iz zlatne čaše. Rekoše mu da ne spominje  Presvetoga.
On uzme čašu, pinese je usnama i kad je tio srknit , reče : '' U ime Isusovo. '' U tom trenu pogasiše se svitla, nestade svega. A on ostade sam, pa pomisli: '' Stavit ću bar zlatnu čašu u njidra da bi nešto iskoristio. '' I unde provede besanu noć.
Kad ujutro, neki nepoznat čovik otključa konobu i nemalo se iznenadi kad ga je ugleda. Nisu se mogli sporazumit jer su govorili različitin jezicima. Bili su u Italiji. Tada se naš čovik maši rukon u njidra da izvadi zlatnu čašu. Kad tamo, umisto čaše u njedrima je bilo magareće kopito.