Moj rodijak Marko Kraljević, Bog mu da pokoj, sa svojiman je sta naviše u brdu, a u polje su išli priko Kraljevića kuća. Jednon je čuo da neko piva, lipi ženski glasovi. Bivale bi Isuse veselo, ko nijedne iz njegova sela. On bi iša za njiman na konju, letijo bi, al nikad ji nije uvatijo. I pisma i cure  bi nestajale u Galjipovcu. A svi znaju da vile imaju lipe glasove i ako one to neće, nikad ji neš ujtit.