Jedan Vid kraj Tripalovi kuća iša vrć žito. I kako nigdi nije bilo ćuva vitra, bilo vruće, on lega u slamu da će to vrć po noći. Zamota se u štracu, samo mu oči virile. Kad oko nika doba noći, došlo pet cura, vila, sve lipša od lipše i plešu kolo. Kad odjednon, jedna se sage i dođe isprid njega, oči u oči i kaže: «Dide Vide ja te vidin.» Malo iza toga začuše se prvi pivci i nesta vila. Vid se poplašijo i čin su vile otišle, pobiga i on kući. Nakon toga je ko zna koliko dana privrća žito, od stra nije ti ga više otiša po noći.

Zapisala Ana Leko prema kazivanju Ane Stojić, rođ. Mandić, Gornji Proložac