Zashto je ovo zamrlo?
A meni se vecseras, t.j. nochas gusli.
HRVATSKI PLETER
I.
Ili grmi, il se zemlja trese,
Il udara more o primorje,
Ili bura sto burila gura?
Niti grmi nit se zemlja trese,
Nit udara more o primorje,
Nit je bura što je nekad bila,
Već je sobet age grada Aga.
Redon sazva mule i dizdare,
Svekoliku javnost demokracku,
Pa im knjigu šarovitu štije,
Što je šalje Porta s Davunstrita.
U knjizi jin portir s Porte piše:
„Age moje - moji odanici,
Tuže mi se mnogi podanici,
Da im nije živit ni umriti
Zbog zuluma Rvat-arambaše,
I njegova Sekulović Pere,
Zulumćara iz Četvrte splicke,
I najgoreg Sočivice Luke,
Da ne kažen Roše arambaše,
Što laguma di mu i kad ćikne.
Ustavljaju bale i tovare,
I otimlju brze eroplane
Kod Štokolma grada na vodama;
I zasiplju praon i olovon
Triput više nego, bolan, triba;
I smiraju alku po srid sride
Robe, pale ane i dućane,
Ispod one Kunare planine,
Od Široke pa do Uske Kule,
Naše bule kauri nam ljube.
Mnogi drugi podvat zločinački
Čine sami ili zajednički.
Poslušajte, pa da jadni niste:
Potplatite sve-moguće Jude,
Ponajprija Garce i Bobovce,
Na očiman držite jatake,
Od Gorice i od Alagovca,
Sve do Sinja i do Zadra grada,
Dovedite general-ajduke,
Ja l na konjma, ja l u eroplanu,
Da i oni prid kadiju stanu!”
Kratko vrime, a za dugo nije,
Naređeno bi i obređeno.
Dovedoše mrke oškopice,
Tri ji suda sudom sudovala,
Sudovala deset godinica,
Sudac splicki, zatim sudac aški,
Povr svega sudac Nevijorke.
Pa svakomu od nji odčekića
Po tridest i tri godinice
Osamnice i ljute tamnice
U tvrdomu gradu Levenvortu,
pokraj Kopra i duboka mora.
U tamnici voda do kolina,
Zmije kolju a akrapi štiplju,
Tuten tica uletiti ne mere,
A izletit ni živa ni mrtva.
II.
Knjigu piše biskup od Mostara
A na ruke meričkoga cara …
(Nastavit će se)
