Genetička istraživanja naroda!!

[Zavelim]

Zato su samo SNP bilizi mirodavni za ko pripada kojoj skupini. Za sada, SNP bilizi koji bi napravili ovu podilu na DinN i DinS, nisu nađeni i do ta ova podila ostaje nepotvrđena.

Na tom tragu i zborim jer mi se čini da ovi novi SNP-ovi ne da nisu potvrdili podilu na DinN i DinS nego je već i razbili. Osim ako SNP-ovi nisu toliko česti da isti paralelno nastaju u tako dvi srodne grupacije ko što je DinN i DinS. Jer ako su DinS i DinN i braća idemo sa pritpostavkom da su svi DinS ovi odvojeni i bliži među sobom od bilo kog DinN-a no po SNP-ovim nisu. Nađi jedan DinN koji je bliži nekom DinS-u od nekog drugog DinS-a i razbio si podilu.

I2a-L147 je na DinN i DinS grupe podilio K.Nordvedt na osnovu vridnosti dva STR biliga (DYS448 i 449). Oni koji imaju vridnost 20 i više za DYS448 su DinN, a 19 i manje su DinS. Dodatno, vridnosti za DYS449 su od 31 do 35 za DinN, a 28 do 31 za DinS.
Ali, šta ako je ćaća DinS, koji ima vridnosti 19 za 448 i 31 za 449, dobio sina kome je 448 prominjen u 20? Sin bi i dalje bio DinS, ali kad ne bi imali ćaćine rezultate, sin bi bio posmatran kao DinN. Isto vridi i obratno...

Koliko je statistički često to prilićanje iz DinN-a u DinS i obratno?

[Zavelim]

O Potješe, narod je jedna stvar, a rod druga. Normalno da će gledano par sto godina unatrag skoro sav rod biti unutar jednog naroda, no što iđeš dalje u prošlost to ti je sve raspršenije jer narodi nisu oduvik nego kako koji, a moderne političke nacije odnedavno. Ljudi lutaju, skitaju, miču se, žene i udaju. Broj vlastitih predaka ako iđeš dalje u prošlost rapidno povećava. Hrvati, Bošnjaci i Srbi, ali i Bugari i Makedonci pa i Crnogorci i Slovenci kad se gleda statistički su srodni najviše po Dinaric haplogrupi. Imaju je u značajnoj količini. No nju imaju dosta i svi drugi Slaveni te pokoje neslavenske populacije (Moldavci, Gagauzi, istočni Mađari). Kako za sad nemamo detaljnijih markera ta se srodnost za sad more provuć na onu staru i do par iljada godina. Sad koliko ti je to srodno sam odredi.

Ovo što sad pričamo se konkretno odnosi na dio Y kromosoma koji se prinosi sa oca na sina i vrimenom mutira. Te mutacije su zapravo informacije koji koristimo ne bi li saznali nešto o srodnosti po toj muškoj liniji (genetski ekvivalent prezimenu). Znaš i sam da relativno često dolazi do razlike između prezimena i Y kromosoma jerbo su ljudi grišni. Ako zgriše jednom u dvadeset slučajeva kako statistike zbore, e to znači da se većini od nas prikinila veza s nominalnim muškim pretkom u dvadeset generacija, tj. 500-600g. I kako ćeš ti unda sa sigurnošću tvrdit čija je koja haplogrupa. A još kad skontaš da ti je to samo jedan predak od brda njizi.

Jednostavno moraš svatit da je populacijska genetika novi alat u istraživanju prošlosti. Unutar ovih nasliđenih mutacija su informacije koje moramo znat isčitat. Moguće će bit jednog dana doć i do razine prezimena no za sad smo još uvik u prapovisti. Bila bi velika stvar odrediti di je nastala i prvotno se raširila I-Dinaric haplogrupa jer bi nam to puno pomoglo oko seoba u 7 viku, a ni tu još nismo sigurni. Moguće lokacije su od Jadrana do Karpata, a to nam je za sad nepreczino.

No i te kako dobro znamo da su moderni ljudi stigli iz Afrike i da su se mišaii s neandertalcima kad su na njizi nabasali. Znamo i kako su se otprilike kretali putem iz Afrike prema Americi i Australiji. To prije ovih genetskih istraživanja smo uglavnom nagađali.

Eh da, i svemir je čak nešto stariji nego što smo prije deset godina izračunali, ima 13 mlijardi 800 milijuna godina. I to i te kako more bit.

[Zavelim]

http://en.wikipedia.org/wiki/Planck_(spacecraft)

Star je točno 13.798±0.037 milijardi godina.

[belevarac]

Zavelime, vala ti na odgovoru Potjehu - ja tek sad vidijo.

Madjutizin, on je vako, glede "svita", napisa:

"Nisan ti siguran u te priče da je svit nasta prije puno milijuna godina. Ne more to bit."

Ti si mu odgovorio o starosti svemira. Mozsda je on mislijo na starost csovika, a tu bi se moglo radit "o puno milijuna godina", ako slidimo josh prieovladjujuchu zorbu evolucije (koja je u dubokoj krizi, jer tvrdi nieshto shto pobija narav povisti Zemlje, kako prije "toga", tako i nakon "toga").

[Zavelim]

Ako gledamo čovika e unda moremo reć da što se do sad zna po cilom genetskom bazenu ljudske vrste ljudi moraju biti stari baremko 400000 godina. Pošto imamo par gena od neandertalaca onda nam i oni spadaju u rod, a zajednički je živio otprilike tad. Nedavno su u Africi našli neke ekstra ritke Y kromosome koji su u vezi s glavninom ostali priko 300000 godina. Moguće da su to jedini priživili Y kromosomi od pretka modernog čovika i neandertalca (afričkog kasnog homo heidelbergensisa) koji su se "nekako" (garant je seks u pitanu) uspili uvuć u modernu populaciju sapiensa.

[Zavelim]

Sami sapisensi su po mom sudu formirani u periodu između 250-150 iljada godina tako što se na neki način izdvojila jedna mala populacija istočnoafričkih heidelbergensisa i mutirala u ono što danas vidimo. Je li u tom činu ima prste i artificijelni neevolutivni pritisak ne može se reć ni da je ni da nije.

[belevarac]

na neki način izdvojila jedna mala populacija istočnoafričkih heidelbergensisa i mutirala u ono što danas vidimo.

Jelte. I tako mutirala da su te mutacije nadjeble sve moguche promine za razdoblju od stotina milijuna godine prije i sve promine nakon toga do danas! Malo morge! Priroda se ne "ponasha" tako, jer se nije ponashala tako. Tako se ponasha samo Bog. Ako otje.

Mutacije su promine DNK, a ova je, sastavljena, zna se, od molekula, a ovi su, zna se, od lucsbnih pocsela (C, O, H, P ...). Ameba i kamen su gradjeni od istih tih pocsela. Ja san od kamena, samo kad je gorijo, nije se pritvorio u klak, nego mutira u me.

[Zavelim]

Evolucija ne objašnjava nastanak života tako da usporedba s klakom i kamenom nema smisla. Ona kreće od živi stanica, dakle od arhebakterija pa dalje i dokazuje se svakodenvno. Nove zarazne bolesti su samo jedan od dokaza. Kako je došlo do pojave života na razini bakterija ne zna se.

[Zavelim]

http://znanost.geek.hr/clanak/znanstvenici-su-otkrili-pokretacku-snagu-evolucije/

[belevarac]

Prvo, cslanak ne dokazuje nishta u vezi prielazka vrste u vrstu, a kamo li, recimo, tako veliku prominu kao shto je nastanak jezika i mishljenja.

Kad sam govorio o kamenu, mislio sam odprilike ovo: ako se komu csini "frapantnim" da se nash genom razlikuje od majmunskoga za 1%, onda je meni josh "frapantnije", shto se od kamena ne razlikujem nimalo (lučbeno).

A shta bi virus triba ostat isti, shto god bakterija radila? Nije ni jon manit, zna se i on laktat. Ma nema teorije!

Evo shto je napisao jedan pratar oko 1900.: "Sam je Bog stvoritelj naravi, a ljudi najmudriji ne stvoriše - ni mušice". Vridi i danas. (Samo mi sad nemoj pocset o kloniranju).

[Zavelim]

Točno tako, svi se laktaju i bakterije i virusi i žabe i babe.

Mikroevolucija i makroevolucija su u suštini ista stvar, radi se samo o drugoj vrimenskoj skali. Da bi nastale nove vrste (odvojeni genetski bazeni s nemogućnošću reprodukcije među sobom) triba više vrimena. No i to se zna dogodit za života ljudi. Evo valjda je bar jedan od ovi primjera reprezentativan:

http://evolutionlist.blogspot.com/2009/02/macroevolution-examples-and-evidence.html

DNK je nestabilna molekula i mora se sama od sebe pri replikacijama dilom rasturit. Da nije toga ne bi bilo ni ovog topica. Nema velika rezona negirat evoluciju ko činjenicu koja se stalno odvija, moreš jedino negirat njenu stohastičku suštinu i reć ipak u pozadini cilo, cilcato vrime neko pomiče gen po gen, a to bi bijo recimo Bog. Onaj Bog koji svaki tren pomiče svaku česticu u svemiru baš kako on oće. No di je tu onda sloboda? Bog more stvorit unaprid evoluciju ko proces, pri stvaranju svemira, način kako množi vrste i bogatstvo raznolikosti, a ne da napipava svaki tren svaku vrstu i varijaciju ponaosob. Nepostojanje evolucije dovelo bi do tog da je gledajući u prošlost bilo sve više i više vrsta nego danas pošto vrste svakodnevno izumiru, a iskopine nam ne govore tome u prilog. Dapače postoje vrimena eksplozija i zatiranja vrsta i 99% vrsta koje su ikada živile više ne žive.

kloniranjem ne da ne dolazi do nove vrste nego je to kopija jedinstvenog organizma, a nova sintetička vrsta se stvara ovako:

http://en.wikipedia.org/wiki/Mycoplasma_laboratorium

mene ne čudi ništa osim toga da uopće postojimo. cili cilcati svemir skupa s nami. bolje reći ne znam je li lakše postojanje ili ne postojanje bilo čega, ko takvo samo po sebi

[belevarac]

Evo valjda je bar jedan od ovi primjera reprezentativan:

http://evolutionlist.blogspot.com/2009/02/macroevolution-examples-and-evidence.html

Jes, valan! Samo csekan da listne ushi (ili njivovu mater mushicu) prietvore u mrave, da ne moran vishe stalno prashit ono jadni vochaka.

Da je Darwin kojim slucsajem bloody Croat, jedralo me ono, ako bi danas evoluciju itko spominja.

Nema velika rezona negirat evoluciju ko činjenicu koja se stalno odvija, moreš jedino negirat njenu stohastičku suštinu i reć ipak u pozadini cilo, cilcato vrime neko pomiče gen po gen, a to bi bijo recimo Bog.

Nema to veze s Bogon. Da nan bude lashnje, eto nema Boga! ("Ženo, posta san pricidnik NOO, vishe ne dizsen nishta tezse od kashike. I nema vishe Boga!"). Evolucija csovika protivi se naravi PRIRODE u svih ovih csetrnaestak mrd. god. Nema takvih skokova. Pa ne mere se mazgom ili rastjikon (Brassica oleracea) dokazivati evolucija csovika! Ima ji koji navrtju krusku na divljakinju (diviju jabuku); bash tju o Ivanjdanu probat i ja. Eno oni jedan (je li no Nimac) je na vinskoj mushici (jadne li mushice stalno) montira nogu na glavi i na vr nje ono njezino tretje crveno oko. Pa shto? To su incidenti iz kojih ne nastaje inteligencija. I u Zagorju se otelilo tele s dvi glave. Nova vrsta? (Vitulus bicephalis).

kloniranjem ne da ne dolazi do nove vrste nego je to kopija jedinstvenog organizma, a nova sintetička vrsta se stvara ovako:

http://en.wikipedia.org/wiki/Mycoplasma_laboratorium

Ne da mi se csitan, ali virujem da iz organskog nastoje proizvesti organsko. Ti si csuo za sve moguche pokuse eda bi se proizvela prirodnim putem aminokiselina. Uspishe li?

[Zavelim]

pridajen se 

[belevarac]

pridajen se 

To si ti tijo rech: Ne mere se dozvat. Znan ja.

[Mosugnio]

....Nedavno su u Africi našli neke ekstra ritke Y kromosome koji su u vezi s glavninom ostali priko 300000 godina. Moguće da su to jedini priživili Y kromosomi od pretka modernog čovika i neandertalca (afričkog kasnog homo heidelbergensisa) koji su se "nekako" (garant je seks u pitanu) uspili uvuć u modernu populaciju sapiensa.

Članak, istina na engleskom, je na:

http://www.newscientist.com/article/dn23240-the-father-of-all-men-is-340000