Autor Tema: Toponimi i ekonimi Imotske krajine...  (Posjeta: 15470 )

Offline Slovak

  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 3.393
  • Bez cezure.
Odg: Toponimi i ekonimi Imotske krajine...
« Odgovori #15 : 25 Listopad 2008, 01:29:39 prijepodne »
DUB
Imenica
Hrast je opći naziv, mada je dub naziv karakterističan za Dalmaciju u kojoj se ta biljka faktički razlikuje od hrasta jer je kržljavija rastom zbog manjka vode i zemlje. Kad bi promatrali njegovo obitavalište, uočili bi kako dub rijetko raste na vrhovima, jer na njima u Dalmaciji nema nit vode nit struje nit zemlje. Dub uvijek raste u nižim, slivnim područjima, u gudurama, u dubini. Dubrave su isto u pravilu u nizini, bogatoj zemljom i vlagom. Radoslav Katičić je ustanovio slavensku strukturu koja se ponavlja u nazivlju gdje postoji dubrava. Dubrava je sjedište boga vlage i stoke, Volosa, kojeg uvijek u blizini vreba bog Perun. Kaže da svaka dubrava ima pripadajuće brdo koje joj predstavlja opoziciju i nosi ime karakteristično za peruna, a brojne su inačice njegova imena.
dub - duboko - dubiti - dubrava  (dubioza)
invertna opozicija riječi dub je bud.što naravno ne znači ništa, bar bi znanost mogla utvrditi ludost u kopanju daljne konzekventnosti riječi.
Dosta parola.

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Odg: Toponimi i ekonimi Imotske krajine...
« Odgovori #16 : 25 Listopad 2008, 02:03:53 prijepodne »
i dubi dubi dubok dub
na čuki visoravni sive dubravske
zašto
bud-zašto
baš kao susjeda vrba
koja tu
pored njega
urodila groždem
mrda
na vr' istog brda


A da je bilo malo ponovit botaniku i pozitivnu geografiju? U svezi i glede granice cera s billjnopokrivačkom i geomorfološkom granicom Eranije i bliskim roNdijacima: lužnjakom, kitnjakom, plutnjakom... kutnjakom-umnjakom?

btw.&paralogic

muči me drugi stih gange:

Zini mala da ti vidim kaljke
...

Sjet' se Mujo! :bump :bump


A prvi stih? Otkud?
Moj omiljeni šanker ovako provjerava punoljetnost naručitelja alkoholnih pića sumnjive dobi.
Nbi ga. Ni on ne zna drugi dio.
« Zadnja izmjena: 25 Listopad 2008, 02:20:28 prijepodne glonga »

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Toponimi i ekonimi Imotske krajine...
« Odgovori #17 : 25 Listopad 2008, 13:26:01 poslijepodne »
Jesu li ti naresli u majke.
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Odg: Toponimi i ekonimi Imotske krajine...
« Odgovori #18 : 25 Listopad 2008, 15:05:23 poslijepodne »

Kaljci?

ćaća mi se ni rodijo nije
mater mi se u bešici smije


Propušćalo se doznat.
Oćemo je za to odkopavat?


Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Toponimi i ekonimi Imotske krajine...
« Odgovori #19 : 25 Listopad 2008, 19:37:43 poslijepodne »
Inacse, gospodo i seljaci, "kaljak" dolazi od "klati". Csudinjavo - nikne u 21. a izvadish ga u 22. Djavla tjesh njime zaklati!
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline vpavic

  • Ne može bez foruma i obrnuto...
  • Postova: 367
Odg: Toponimi i ekonimi Imotske krajine...
« Odgovori #20 : 27 Listopad 2008, 13:46:13 poslijepodne »

muči me drugi stih gange:

Zini mala da ti vidim kaljke
...

Zini mala da ti vidim kaljke
Koliko si starija od majke.

Kaljci, krnjatci –defektni, oštećeni  zubi, ostaci istih nastali raspadanjem i truljenjem zubne supstance tj. djelovanjem najraširenije bolesti čovječanstva –karijesom.
Nekada su ljudi pri prodaji odnosno kupnji krupne domaće stoke starost istih procjenjivali po stanju zubi.
Ovakvom se gangom htjelo djevojku uvrijediti, poručiti  joj da je stara, da je vrijeme udaje prošlo, što govore njeni zubi, tj. kaljci. ;D
Jel' to to?!

Offline Slovak

  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 3.393
  • Bez cezure.
Odg: Toponimi i ekonimi Imotske krajine...
« Odgovori #21 : 28 Listopad 2008, 15:31:28 poslijepodne »
Dakako, karijes se slikovno poistovjećuje s blatom, korijen riječi kaljak je KAL.

Tražiti dalje ima li kal u značenju blato i kal u značenju način hlađenja kovanoga željeza zajednički korijen u pečenju, kaljenju gline od koje su se radile posude. kaljak je prema tome puknuti zub, puknuti jer je mek, caklina mu je oslabila ili je napukao jer nije kvalitetan, itd.
« Zadnja izmjena: 30 Listopad 2008, 17:21:40 poslijepodne Slovak »
Dosta parola.

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Odg: Toponimi i ekonimi Imotske krajine...
« Odgovori #22 : 02 Studeni 2008, 00:27:59 prijepodne »
Uz googlemaps i googleearth, par zgodnih alata za mapiranje i objavljivanje mapa na webu:

http://quikmaps.com

http://www.gpsvisualizer.com/


Zgodno za označavanje nekartiranih naziva na ovoj temi.


Može li itko npr na http://quikmaps.com označiti lokalitete "Markova skakala" i "Ruksendića klanac" i ovdje objaviti poveznicu? Hvala.

Npr. barem približno kao Arheološki lokalitet "Zvizda" Studenci iz članka:
http://imotskiportal.com/newsroom/dogadjaji/68.html
vrlo grubo (i vjerojatno netočno) označen na http://quikmaps.com na poveznici Zvizda, LCTY .

Ili npr. Badnjevice, HLL.
« Zadnja izmjena: 02 Studeni 2008, 00:52:10 prijepodne glonga »

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
kažiput
« Odgovori #23 : 20 Listopad 2010, 22:25:49 poslijepodne »

Kažiput nije (samo) (rimski) miljokaz.

Ne veli to Matej Vidović nego:

Milas, Matej; Današńi mostarski dijalekat, u: Radovi JAZU, br. 153, Zagreb, 1903., pp50-97

"Mjereńe udovima. Ròguha ili ròguša (= daljina između kažiputa i palca),…" (pp83)
http://hazu.arhivpro.hr/?showdocument=1&docid=1005&page=86

Ne vjerujem da se radi o omaški kažiprst-kažiput. Kažiprst je bio kažiput. Služio je ko putokaz uglavnom dok su ljudi bili pristojniji i nisu kažiprstom pokazivali ništa ni više ni manje osim puta i dok je mali prst služio kao priručni alat i pribor za rudarske aktivnosti u nosu. Onda je došlo zagađenje zraka i okoliša tvarnog i duševnog, nosnice su se evolucijom proširile pa je kažiprst preuzeo između ostalih i ulogu malog prsta.

Offline Slovak

  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 3.393
  • Bez cezure.
Odg: Toponimi i ekonimi Imotske krajine...
« Odgovori #24 : 21 Listopad 2010, 22:00:47 poslijepodne »
Vrlo bi interesantno bilo saznat porijeklo svih ovih tabuiziranih ili nepristojnih radnji. Otkad, zašto i kome je nepristojno ispružiti kažiprst, možda bi trebalo pokazivati srednjim. Zatim ona izreka dobar tek! na koju nije pristojno odgovoriti s hvala! jer je nepristojno pričati s punim ustima, itd.
Dosta parola.

Offline golozlo

  • Ne može bez foruma i obrnuto...
  • Postova: 322
Odg: Toponimi i ekonimi Imotske krajine...
« Odgovori #25 : 22 Listopad 2010, 19:35:24 poslijepodne »
Dakako, karijes se slikovno poistovjećuje s blatom, korijen riječi kaljak je KAL.

Tražiti dalje ima li kal u značenju blato i kal u značenju način hlađenja kovanoga željeza zajednički korijen u pečenju, kaljenju gline od koje su se radile posude. kaljak je prema tome puknuti zub, puknuti jer je mek, caklina mu je oslabila ili je napukao jer nije kvalitetan, itd.

Ima smisla jer znam da se škrbe zovu i kaljcima , ali kal iliti negde i kalj znači i "žulj" , što dolazi od latinskog latinskog callum!

Znači ljudi koji žive u Kaljcima ili koji nose prezimena Kaljak,Kaljević,...ili su bili škrbavi(crnih zuba) , ili su bili težaci žuljevitih ruku(sa kaljevima ili kal(lj)ima)!!

Međutim i žulj(plih) se može povezati sa kaljenjem tj.vatrom i peći gde se nalaze kal(glina) , jer kad se opečeš pri kaljenju(vatri) dobiješ kal(kalj) žulj iliti plih , ili svako trenje u ovom slučaju šaka ili stopala je vrsta neke vreline od koje dolazi do žulja iliti kala(kalja)!

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Ržano
« Odgovori #26 : 07 Studeni 2010, 00:17:48 prijepodne »

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Monte Pogledala
« Odgovori #27 : 30 Studeni 2010, 00:54:26 prijepodne »

Turistička zajednica?





Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Monte Pogledala
« Odgovori #28 : 30 Studeni 2010, 00:55:18 prijepodne »

Pogledala — ne pogledala.



Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Odg: Toponimi i ekonimi Imotske krajine...
« Odgovori #29 : 20 Prosinac 2010, 15:36:48 poslijepodne »
O Ujevićevim referencama vezano za legende i istine o zatrpavanju ponorâ u Imotsko-bekijskom polju veli (3:98): "Ujević, Imotska krajina, 1954 (10), 11—12; Isti, Imotska krajina, 1991.2 (10), 19—20. U bilješkama auktor Ujević navodi njemačku literaturu koja mi je ostala nepoznata: F. Petter, Dalmatien in seinen verschiedenen Beziehungen, II. Theil, Gotha 1857, 97; Ballif Ph., Wasserbauten in Bosnien und der Herzegowina, 1. Theil: Melirationsarbeiten und Cisternen im Karstgebiete, Wien 1896."
Ja vidjeh obadva rada no ne mogu se sjetit da u njima išta stoji pobliže o zatrpavanju ponora. Ni uz najbolju volju. Petterova knjiga je dostupna u raznim formatima na ovoj web stranici web mjesta archive.org, a Ballifova na na ovoj, pa kome se da nek provjerava. Ja ću čim stignem.

U Ballifa ima. Vjerujem i u Pettera.
Tamo bi bilo ovtopik. Može li itko označit ove ponore na maps.google.com ili objavit koordinate iz Google Earha za ove ponore?
Ballif:

"Zagozd, 18. August 1659.

'Ich Mato Mlikota habe, Gott sei gepriesen, hier auf Erden 98 neunzigacht Jahre gelebt, heute sehe ich, dass ich bald sterben und meine Seele Gott, meinen Leib der Erde wiedergeben muss. Es ist meine Pflicht, bevor ich sterbe, dem Gebote Gottes gemäss ein Bekenntnis abzulegen, was ich hiemit nachfolgend in meinem Testament thue, zum grossen Gewinn des ganzen Volkes, und erwarte ich, dass dieser grosse Gewinn nicht in Vergessenheit gerathe. Es verhält sich wie folgt:

'Ich bekenne, dass ich von meinen Eltern zu den Fratres des Ordens des heiligen Franciscus ins Kloster nach Proložac geschickt wurde. Als die Fratres sahen, dass die Türken anrucken, um vom Polje von Imoski und dem Kloster Besitz zu ergreifen, thaten sie wie folgt: In der Nähe des Klosters ist ein See, nördlich am Fusse des Berges; aus diesem See floss das Wasser durch einen steilen Graben in einen Ponor unterhalb Lokvičice; der Ponor liegt unterhalb des Weges, der vom Polje nach Lokvičice führt und 50 Schritte vom Fusse des Berges. Ich bekenne, dass ich auf Geheiss der Fratres mit noch anderen Leuten Balken zugetragen habe, welche wir über den Ponor zusammenfügten; auf die Balken legten wir Bretter, Hirsestroh und dann Erde. Dies versichere ich und vermache meinen Nachkommen, damit sie dies mein Testament verwahren und vererben von Geschlecht zu Geschlecht, und wenn die Türken einmal das Polje verlassen, dass sie dasselbe veröffentlichen, damit gemäss dieser Urkunde wieder der Ponor aufgemacht werde. Als wir den Ponor verbaut hatten, flohen wir ins Franziskanerkloster nach Almissa.

'Im unteren Felde verbauten andere Christenbrüder sechs Ponors, und zwar: die Pećina, Bučalo, Cambin, Perica, Vidrinka, Bili greb und Radova. Diese verbauten die Fratres und die übrigen Christen, damit, wenn die Türken kommen, sie das Polje nicht bestellen und keine Häuser bauen können.'

'Vorstehendes habe ich Mate Mlikota eigenhändig niedergeschrieben.'

Ein zweites Document enthält die von einem gewissen Jure Opačak dem Franziskanerpfarrer Ivan Franić aus Vrhgorac gemachte Beschreibung über die Lage der verschütteten Ponore."