Evo mi i Kačić prezime opisa. Dakle legenda dobro zbori da smo došli negdi od Slimena. Ovaj opisani mora da je bijo nadimkom Šare štono dobi 29 kanapa zemlje ko nagradu pri diobi 1724., čini mi se.
SLIDI PISMA VITEZOVA ZADVARSKIH
Dva bumbula svu noć pripivaše
u Zadvarju, gradu na kamenu:
knez Predoje iz Kotara ravna
i Stanoje od Neretve mutne.
Zapjevaše pjesmu od junaka
Zadvarana, mladih vitezova,
kako Turkom glave odsicaše
i carevu zemlju porobiše.
Sve delije kažu po imenu:
najprvoga mlada kavalira,
od Zadvarja Kosora serdara,
ljutu zmiju rata od Morije,
da je često na mejdan hodio,
na mejdanu glave odsicao,
četrdeset posiče Turaka,
sve po izbor najboljih junaka.
Dužde njemu dade kavalirstvo
za njegovo veliko junaštvo
i za kalpak krilo pozlaćeno,
dvi kolajne i medalje zlatne.
Serdar Bajo silni junak biše,
starinom se Kostojević piše:
dvanaest je glava odsikao,
uno veće živih uhvatio.
Svidoče mu od zlata medalje
i serdarstvo zadvarske krajine,
koje biše na sablji dobio
Beča grada rata i Morije.
Soko sivi Tavra harambaša
od malena sela Žeževice
šest je turskih glava odsikao
i principu Zadvarje pridao.
To svidoče starci krajišnici
i medalje od suhoga zlata,
kojeno je gleda Milovane,
kad je on'da skoro prolazio.
Viteški se dva bumbula slažu
ter i druge još junake kažu:
od Zadvarja Mursel harambašu,
opošteni svu krajinu našu,
jer je tursku zemlju porobio,
s krajišnicim roblje dovodio,
još i turske odsicaše glave
ognjenoga rata od Morije.
Još nam kažu tri silna junaka,
kojino se ne boje Turaka;
sva tri turske glave odsicaše
i pošteno vazda vojevaše.
Jedan biše Raulj harambaša,
drugi, pobre, Goriću Grgure,
a treći je Popoviću Jure,
tri junaka i sva tri jednaka.
Pave Burić na glasu bijaše,
Turke siče, roblje dovodaše;
ništa manje Petkoviću Marko
i delija Šupuković Jure.
Sva tri često u četu iđahu,
od Imote roblje dovođahu;
sva tri ruse odsicaše glave
ter se i sad od junaka slave.
Spomenuše zmije od mejdana,
po imenu Zerića Ivana
i viteza Santrića Matija,
da su ruse glave odsicali
od Morije rata velikoga.
Junačko je selo Žeževica,
u njemu se sivi soko rodi,
po imenu Popoviću Petre,
od starine roda viteškoga.
U četu je često odlazio,
krajišnike Turke pogubio;
za junaštvo imade serdarstvo
i medalje od suhoga zlata.
Ej viteže Omrčenoviću,
od starine Radošević Marko,
tvoja svitla sablja demiškinja
turske se je napojila krvce!
Kada Marko u četu iđaše,
često tursko roblje dovođaše:
junak biše Radošević Marko,
malo manji neg' vojvoda Janko
Delija se pjeva od mejdana,
po imenu Bekavac Nikola:
starinom se Sekulović zvaše,
i on turske glave odsijecaše.
I ovo je lipa dika naša
od Zadvarja silni harambaša,
po imenu Petković Ivane,
od starine roda Orlovića,
koji zemlju porobi carevu,
još i turske odsijeca glave;
i sada je starac od mejdana
u životu od sto godin' dana.
Dokazuju starci krajišnici
barjaktara Bekavca Jurišu
da je tursku zemlju porobio,
svitlu sablju krvce napojio.
Drugoga još barjaktara kažu
dva bumbula ter se lipo slažu,
ljutu zmiju Petković Tadiju,
da je smaka hodžu i kadiju.
I uhvati sužnja Ali-bega
ter ga vodi k dvoru bijelomu:
i sad mu se dževerdan nahodi
u bijelu dvoru Petkovića.
Krajišnici, vi najbolje znate,
što učini Smilojević Mate,
harambaša zadvarske krajine,
silni junak biše od starine.
Prid junacim na vojsku iđaše.
roblje vodi, glave odsicaše;
i pogubi zmaja ognjenoga,
barjaktara od Županjca grada,
po imenu Overušić Muju.
Dvi se zmije čuju od starine,
harambaše zadvarske krajine:
jedan biše Biskupović Marko,
a drugi je Bubalović Mate.
Oba turske odsicaše glave,
vojevaše rata Malenoga
pod barjakom dužda mletačkoga.
od Mostara dovodiše roblje,
Mate Krzić u četu iđaše
i junački vazda vojevaše,
tursko plino biše zaplinio,
svitlu sablju krvce napojio
Na glasu je Vukušiću Lovre,
sivi soko, i Deliću Pavle:
obadva su lipo vojevali
i obadva glave odsicali.
Ništa manje Kekez Mihovile
i delija Zuzule Ilija:
svi su ovi srca Smiljanića,
a desnice Rade Miletića.
Još imade na glasu junaka
od zadvarske po izbor krajine,
al' ih više pivati ne mogu,
jer 'vo sam ti teško obolio
od starosti i druge žalosti
skitajući se od grada do grada,
od nemila, brate, do nedraga.
Vami pjesma, a meni što Bog da!
