Versi na repinjovačkom

[glonga]

Uz temu:

IMOart > Svakodnevnica > O jeziku, rode... > Govorite li repinjovački? (O nazivu i položaju "naškog" s ovog podforuma)

Belli, Giuseppe Gioachino; Soneti, Hrvatska sveucsilishna naklada, Zagreb 1994. Izabrao, prepjevao na govor Imotske krajine, te predgovorom i biljeshkama popratio Mate Maras. Sudnji dan Csetri che se strashna angjela pojavit na sve csetri choshe, s trubaljikom svaki; prvo che zatrubit, unda glason jakin "Dizsite se redon" sven svitu objavit. Nato che iz zemlje pliva i mrav rupit kostur do kostura, csetveronozsice; pa kad jin se vrati csovicsansko lice, ko pilichi oko kvocske che se skupit. A ta kvocska bi' che Bog koji nas stvori, on che goluzdravce dilit na dva dila, i crni che doli, a bili che gori. Na kraju che vojske angjeoske doch, oni che ko potli vecsernjega sila svitla sva pogasit, e, i laka noch.

Belli, Giuseppe Gioachino; Soneti, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb 1994. Izabrao, prepjevao na govor Imotske krajine, te predgovorom i bilješkama popratio Mate Maras. Sudnji dan Četri će se strašna anđela pojavit na sve četri ćoše, s trubaljikom svaki; prvo će zatrubit, unda glason jakin "Dižite se redon" sven svitu objavit. Nato će iz zemlje pliva i mrav rupit kostur do kostura,četveronožice; pa kad jin se vrati čovičansko lice, ko pilići oko kvočke će se skupit. A ta kvočka bi' će Bog koji nas stvori, on će golužravce dilit na dva dila, i crni će doli, a bili će gori. Na kraju će vojske anđeoske doć, oni će ko potli večernjega sila svitla sva pogasit, e, i laka noć.

[glonga]

Ko trazsi nagje Shta san moga? Sam je tijo, sam je skrivijo. Pogjen doli, bash san ima nishta posla, kad susritnen njega, pa mu kazsen: "Zsivijo!" On progje, i kroz zube me nigdi posla. "Ajde, rogonja! ja za njin. Nemoj tentat..." Vech je zamica, kad uvati ga uja: "Drzs se, kopile! Sad chu te sakramentat!" zblanijo se ko da ga je ujla guja. Priko oka vidin di je nozs izvuka; vas se zapinijo, krvave mu ocsi, osurlja se niz ulicu, oche zbost; stanen, uzmen shkriljku, i csekan ajduka. On sve blizse k meni, i taman da skocsi smirin ga u cselo, vrlje, pucse kost. Belli, Giuseppe Gioachino; Soneti, Hrvatska sveucsilishna naklada, Zagreb 1994. Izabrao, prepjevao na govor Imotske krajine, te predgovorom i biljeshkama popratio Mate Maras.

Ko traži nađe Šta san moga? Sam je tijo, sam je skrivijo. Pođen doli, baš san ima ništa posla, kad susritnen njega, pa mu kažen: "Živijo!" On prođe, i kroz zube me nigdi posla. "Ajde, rogonja! ja za njin. Nemoj tentat..." Već je zamica, kad uvati ga uja: "Drž se, kopile! Sad ću te sakramentat!" zblanijo se ko da ga je ujla guja. Priko oka vidin di je nož izvuka; vas se zapinijo, krvave mu oči, osurlja se niz ulicu, oće zbost; stanen, uzmen škriljku, i čekan ajduka. On sve bliže k meni, i taman da skoči smirin ga u čelo, vrlje, puče kost. Belli, Giuseppe Gioachino; Soneti, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb 1994. Izabrao, prepjevao na govor Imotske krajine, te predgovorom i bilješkama popratio Mate Maras.

[glonga]

Rozarije u familiji Zdravo Marijo.. Slozsi!... milosti puna... Nene, shumpresh che ti past!... gospodin s tobom ... blagoslovljena ti megju ... Nemoj, vuna! ...zsenama i blagosovljen ... Lipo s robon! ... plod utrobe tvoje isus ... Ne na silu! ... sveta marijo ... Najprija rasporedit! ... majko bozsija... Odmakni dalje svilu! ... moli za nas ... Ajme, josh che joj prisvedit! ... grishnike... Ne pushi, da ne lizne plamen! Di san ono stala? Pukni' che mi glava... ... sada i na csasu smrti nashe amen. ... slava ocu ... Eto! Odnijo ti gjava... Bozse mi oprosti, ovo vishe nije... Drugu chemo vecser svrshit rozarije. Belli, Giuseppe Gioachino; Soneti, Hrvatska sveucsilishna naklada, Zagreb 1994. Izabrao, prepjevao na govor Imotske krajine, te predgovorom i biljeshkama popratio Mate Maras.

Rozarije u familiji Zdravo Marijo.. Složi!... milosti puna... Nene, šumpreš će ti past!... gospodin s tobom ... blagoslovljena ti među ... Nemoj, vuna! ...ženama i blagosovljen ... Lipo s robon! ... plod utrobe tvoje isus ... Ne na silu! ... sveta marijo ... Najprija rasporedit! ... majko božija... Odmakni dalje svilu! ... moli za nas ... Ajme, još će joj prisvedit! ... grišnike... Ne puši, da ne lizne plamen! Di san ono stala? Pukni' će mi glava... ... sada i na času smrti naše amen. ... slava ocu ... Eto! Odnijo ti đava... Bože mi oprosti, ovo više nije... Drugu ćemo večer svršit rozarije. Belli, Giuseppe Gioachino; Soneti, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb 1994. Izabrao, prepjevao na govor Imotske krajine, te predgovorom i bilješkama popratio Mate Maras.

[glonga]

Svadljive zsene I. Di je, di je ona smrdljiva ciganka shto obraza ima cher napadat meni? Kukavice sinja, izagjider vanka, provaj jesu li mi nokti ostrizseni. Pushchaj, Gala, da me nisi ustavljala; nemoj, neka dogje shchirka na csistinu; danas mi je merak da toj vrichi sala na uranku stiran kosti u mishinu. Aide, aide, kero, svaki pas te njushi! Zakljucsaj se, kurvo, i vrata podbocsi, csimavice tribi na miru, i ushi. Ne znash, pliskuljo, da dogje svak na svoje? Svidok mi je Bog, iskopa' chu ti ocsi, pa leshuraj, drljetino, niz osoje. II. Na koga to mechesh ruke, razbojnice? Je se nashla ozimacsna smlicsnu balit! Svetoga mi Ante, moresh se alalit, sad chu ti narozat neoprano lice. Na runjavu nozdrvu se namirila! Ne zaustavljaj mi, jetrvice shaku, da rashcsevrljim isprobijanu shvraku, bi' che shira nego zsaka od sto kila. Shta mislish? Da moresh drugu cseljad mlatit ko rogonju muzsa? E, to chesh mi platit, mrcino! Nu, stani! Nemoj se nogetat! Izdegena' chu te, ochu, nek si mlagja! Osprid chu te i ozada ishaketat, bi' chesh crnja po kostima nego csagja. III. Shta je ta galama? Di smo, na pazaru? Bash si sukrmasta, jadnu zsenu ubi! A ti, izgledash ko parip na jularu, dizsi se sa zemlje i kuchi se gubi. Shta postade nashe selo, bogara ti? Gjava u vas usha, gledaju vas dica! Svakoga se dana, Isusa mi, mlati, stalno vriska, svagja, izlozsba guzica! Csujesh li, ti stara, ja se csudin tebi kako se ne stidish svega konshiluka; ne kishaj je, da te josh obrzda ne bi'. A ti, zasukuljo, kakav je to govor? Ne zva se ja vishe oshkopica Juka ako drugi put ti ne poravnam povor. Belli, Giuseppe Gioachino; Soneti, Hrvatska sveucsilishna naklada, Zagreb 1994. Izabrao, prepjevao na govor Imotske krajine, te predgovorom i biljeshkama popratio Mate Maras.

Svadljive žene I. Di je, di je ona smrdljiva ciganka što obraza ima ćer napadat meni? Kukavice sinja, izađider vanka, provaj jesu li mi nokti ostriženi. Pušćaj, Gala, da me nisi ustavljala; nemoj, neka dođe šćirka na čistinu; danas mi je merak da toj vrići sala na uranku stiran kosti u mišinu. Ajde, ajde, kero, svaki pas te njuši! Zaključaj se, kurvo, i vrata podboči, čimavice tribi na miru, i uši. Ne znaš, pliskuljo, da dođe svak na svoje? Svidok mi je Bog, iskopa' ću ti oči, pa lešuraj, drljetino, niz osoje. II. Na koga to mećeš ruke, razbojnice? Je se našla ozimačna smličnu balit! Svetoga mi Ante, moreš se alalit, sad ću ti narozat neoprano lice. Na runjavu nozdrvu se namirila! Ne zaustavljaj mi, jetrvice šaku, da raščevrljim isprobijanu švraku, bi' će šira nego žaka od sto kila. Šta misliš? Da moreš drugu čeljad mlatit ko rogonju muža? E, to ćeš mi platit, mrcino! Nu, stani! Nemoj se nogetat! Izdegena' ću te, oću, nek si mlađa! Osprid ću te i ozada išaketat, bi' ćeš crnja po kostima nego čađa. III. Šta je ta galama? Di smo, na pazaru? Baš si sukrmasta, jadnu ženu ubi! A ti, izgledaš ko parip na jularu, diži se sa zemlje i kući se gubi. Šta postade naše selo, bogara ti? Đava u vas uša, gledaju vas dica! Svakoga se dana, Isusa mi, mlati, stalno vriska, svađa, izložba guzica! Čuješ li, ti stara, ja se čudin tebi kako se ne stidiš svega konšiluka; ne kišaj je, da te još obrzda ne bi'. A ti, zasukuljo, kakav je to govor? Ne zva se ja više oškopica Juka ako drugi put ti ne poravnam povor. Belli, Giuseppe Gioachino; Soneti, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb 1994. Izabrao, prepjevao na govor Imotske krajine, te predgovorom i bilješkama popratio Mate Maras.

[belevarac]

Marasov je prievod Bellija "najfuncionalniji" i najmashtovitiji prievod kojeg san csita - s jednoga rimskog naricsja na govor imotske krajine.