Besidimo po nashki

[glonga]

na drugoj temi (vukovi) padoše mi na pamet uzvici  marvi i živini
nemušti jezik

pūstī
ućke
prluč
ma
ma voč
ma kič
ćuš
ćuž
šic
mac
kac
vojs
trojs
rdo
trš
uša
uja
iš
sid majka
đijo
eha
mujs
ćo
co
lova
puci
...

[glonga]

Àjder m; ïmā i Àjderovōj dïci ima koliko hoćeš, više je nego dostatno

IMHO, Ajder (prezime, npr. [1]) je izkrivljeno ko i Ujdur (prezime, npr. [2]) ili Hujdur (prezime, npr. [3]).

Nedvojbeno vuče na turski i lako može biti izkrivljen ejder [4] (zmija aždahaka Mehmedalije Šišića).
Prije nego izkrivljena uydurma (lažan, lažljiv, neistinit) [5] a i nositeljima prezimena bi meščini bilo draže sudeći po Hajdarima i Hajdarhodžićima (otkud Heider?).

Daklem, ima i za nezasitne aždahakiće.

Dodatno, planinu Majevicu stariji pučani su zvali i Ajderovica (Zmajevica) kao i brdo Zmajevac (Ajderovac) kod Zenice.
♪ ...kad Bosanci krenuše preko rijeke Save
ugledaše Majevicu brda joj se plave... ♪


I još o izreci

Politički korektno, češće se čuje: — Ima (ga) i bratu Halilu (Alilu / Aliji).

Onima koji misle da je izreka politički nekorektna treba reći da se izreka pripisuje Muji iz stihova (koji možda jesu politički nekorektni):
"...
kucni Muju, pokucni (H)Alila
.."

Narečeni Alil je brat i (H)Ajkuni divojki (H)Ajki Zlatiji Zlati Bojagića Bojičića.

"...
svitli noži bega Atlagića
i jačerma Poprženovića
a košulja mog brata Alila
kojuno sam tri godine vezla
..."

Kad smo već kod hajke jedna staroimacaka peripatetična poskočica čuje se i u šargijica rhytm&blues verziji:

♪ — Šišni-pišni, Ajka!
— Ja ne mogu, majka!
Trojica me gledala,
pišat mi se ne dala... ♪
Oj.

[glonga]

191. gòrkūn m, vrsta badema (bajama), (more i jednog endemskog šurmanačkog šipka (nara) koji nije ni sladun ni ljutun već gorcun)
?192. Góspino kölo, (vilinsko kolo, modrozelene travnate približno kružne pojave na ledini od jedne vrste gljiva)
193. grnjača ž (grtalica; dozerski nož; bagerska ili utovarivačka kašika; alat za zgrtanje sipke tvari)
194. gundùlīn m (? vrsta čamca; ? bebač)
195. günjāš m (vrsta pokrivača; vrsta kaputa; neuredna osoba lijenčina-spavalica; krkan)
196. gür – gür (onomatopejski izraz za gurkanje, npr. proguravanje u prve redove ili na čelo kolone)
197. ìndik m  (? indigo; ? pokazatelj; ? prekid, zastoj koji se ne broji, ne računa)
198. ìskesat (se) svrš. (istrošiti se (o novcima), potrošiti (sve) novce (iz kese), — Kume, izgori ti ćesa!; Rako ćesedžija)
199. izdovorìjat svrš. (? izdavorijati se , izići iz (qrčeve) davorije, izvući se iz problema, pasati se jada; na svakakve (nezakonite, nemoralne) načine izdevrit (devar)
200. izđísat svrš.  (? razdrndati, rasklapati; izskatati, naskakati se (skaka))

[Slovak]

jat se različito ponašao ne uslijed prodora srpskih vukova na hrvatska područja već uslijed cijepanja na kaj, ča i što s ekavicom ikavicom i ijekavicom i kombinacijama koje izgledaju apsurdno. ovaj uzoriti prastandard s ije je govorio se donekle čisto u okolici ozlja koji se našao u nultoj zoni ove tromeđe. a sve pričam kumeći na belavu i cistu jer su jezične migracije pune svakakvih usamljenih fenomena. da još ne radim na lopati, volio bi s vama kopati. otkud vama dvojici ove arhive, podijelite (ponovo) izvore ili ih stavite na pirate bay. ha? ikavce je lakše bacit na ekavicu nego na ijekavicu. j se u ikavici pojavljuje di ga nema u ijekavici, pa ti reci šta je tu šta - česti oblici bilježenja, a jezika u nas ko u aboridžina.

[belevarac]

191. gòrkūn m, vrsta badema (bajama)
?192. Góspino kölo; Sedam zvizda u Gospinu kolu, / Gospe moja, sačuvaj mi lolu. Bit će da je zvižđe  Cassiopea
193. grnjača ž (grtalica; dozerski nož; bagerska ili utovarivačka kašika; alat za zgrtanje sipke tvari). Da: primitivna naprava za uklanjanje sniga s puta, ralica; Sl. Dalm: a mi put kroz snijeg probijamo grnjačom, snježnom ralicom koju smo sami napravili i koju vuku konji
194. gundùlīn m »drveni čavao (klin) kojim se pričvršćuju grede krovišta« (kovinasti je "palamar")
195. günjāš m vrsta rudenjaka (blog, Ljubuški)
196. gür – gür (onomatopejski izraz za gurkanje, npr. proguravanje u prve redove ili na čelo kolone) - točno
197. ìndik m  (? indigo; ? pokazatelj; ? prekid, zastoj koji se ne broji, ne računa) - indigo
198. ìskesat (se) svrš. (istrošiti se (o novcima), potrošiti (sve) novce (iz kese), — Kume, izgori ti ćesa!; Rako ćesedžija) - izkazati se u plaćanju troška (Župa Biokovska)
199. izdovorìjat svrš. (? izdavorijati se , izići iz (qrčeve) davorije, izvući se iz problema, pasati se jada; na svakakve (nezakonite, nemoralne) načine izdevrit (devar) -- Imot. Krajina (24.3.2005., Drago Maršić): Pojilo svoj kruv /Još da ga se Bog siti / Izdovorijalo svoje, prima tome ipak će biti: »prikrajčiti, dotrajati, potrošiti se ...«
200. izđísat svrš.  (? razdrndati, rasklapati; izskatati, naskakati se (skaka)) -- Vrisak, novine: kumpiri ... izđisali do kolina, dakle čista srbština za "naglo izrasti"

[belevarac]

Inacse, vas dvojicu gotovo nishta ne razumim. Ovo je jezik, gdi se hotje tocsnost i potankost, bilo u pitanjima bilo u tvrdnjama. Za incsije - postoje "Krijesnice".

A, da: shto su "kac", "trojs" i "vojs"?

[glonga]

195. günjāš m vrsta rudenjaka (blog, Ljubuški)

e da je se od prve sitit šta je rudenjak, da nije šlajera i šamije, ko bi se sitijo vunenice, lanetice, svilenice

- gunjaš (vrsta rudenjaka)
- plavac (vrsta rudenjaka)
- šlajer (vrsta rudenjaka za mlade žene)
- šamija (vrsta rudenjaka za mlađe žene)

http://muuki.blogger.ba/arhiva/?start=40

200. izđísat svrš.
ižđikljati, izđikljao vs. izđuskao "Op, cvrc, grok, šumadijski rok, / od đuskanje Milojicu strefio je šok"
đisati, điskati, đuskati

[glonga]

Krijesnički, kac je isto što i šic i mac.


Obijesna sjevernoduvanjska bučna momačka (nezapisata):

Oj-ga! Oj-ga!
Oj-ga-udri-ga!
Ću-ka-kuka, ću-pi-li-ći!
Ću-ka vila sa planina!
Mrma kada?! Mrma sada!
Đen-đi-bu-la!
Šic! Mac! Kac!
Oj-ga!
Oj-ga-udri-ga!

Ako se ne viruješ provjeravaj ko Ajderovac ili Ajderovicu. Ova ti je iz sela sa sjevernog oboda duvanjskog polja. Pođi od Galečića do Stepena. Kuk, Lug, Vedašić će ti je najvjerojatnije potvrdit.

Slične imaš u Zagori (Ogorje, Muć, Lećevica)

O-pa-ši se škra-bu-ti-non
Po-đi s me-non i dru-ži-non
ji-š-ćeš kru-va i kr-to-le
dok te u-sta ne za-bo-le
Ka-pa, šla-pa, vri-ća, ža-ka
Ka-pa, šla-pa, vri-ća, ža-ka
Ka-pa, šla-pa, vri-ća, ža-ka
[... itako dok se ne zamanta]
Ka-pa, šla-pa, vri-ća, ža-ka

Vojs-voojs, trojs-troojs, Miilonja! Uzvik za vabljenje volova iz jedne priče. A di je se čula? U Raškupolju? Đava će ga više znat.  Di su se volovi čuvali odvojeno od krava, junadi i teladi? I po tomu je baš krijesnička.

[glonga]

Za incsije - postoje "Krijesnice".

Ja bi rađe u "Konobu".

Ako je točnost i potankost ekvivalent Skoku i Šuleku, ondak se ne slažemo.

Onaj ajder je definitivno zmaj.

http://tr.wiktionary.org/wiki/ajder

A ne urbani, ni Skokov, ni Šulekov, ni...
http://www.urbandictionary.com/define.php?term=ajder

Oš etimologije? Na! A Concise Gagauz Dictionary with etymologies and Turkish, Azerbaijani and Turkmen cognates kaže:

ajder [T ejder, Az äjdaha, from P edzhder] : dragon

Imaš još te đavlije tetimologije tutek: http://etymological.fw.hu. Buyrum.

Još ću te malo dražit. Di piše da je Vicko Zmajević  - Ajderović?

[belevarac]

BATA


bäta ž (báta rid.) vrsta gumena tvorničkoga opanka, bataš [Rüsāk nà rame, bäte nä noge i nôć nä glāvu, pa üzbrdo.] ⌂ češ. vlastnik tvornice Tomaš Bát'a

Svaka csast Tomashu, ali sam je djavao izmislio tu obutju! Ja ne znam kako uobtje danas hodam, koliko su mi se noge izpatile u tom gumenom oklopu. Po najvetjoj vruchini bate na bose noge pa hodaj, pajdo. Hodash po brdu, a ono samo zsmiktje u njima od znoja, a kad ih izujesh, noge se smezsurale ko prsti u profesionalne pralje. U niekima je bilo toliko sumpora, da ti se noge u njima zacrvene ko kukurik. Idjesh u njima u shkolu, shutnesh svaki kamen koji ti se napenali na ravnom dilu ceste, razkinesh ih za desetak dana, onda oko misec dana shutish, ko kurva u rano jutro, i tek potom pocsmesh izdaleka govoriti kako su malo napukle i da triba kupit nove. A undan sto belaja.

Jednog jutra gonimo po cesti loptu sve do shkole - oko sedam kilometara - po onom makadamu. Tko je kicsne, a lopta ode poda cestu - a izpod ceste je nizbrdica da te Bog sacsuva - mora itji po nju. Ne znam kako sam je jednom opandrcsio, ali ode desna bata, svi je svetci ne bi sastavili. Ma ni divolozom! Jamim onu batu i ko mrtvu macsku je bacim poda cestu, pa ko vila Ravijojla, raznonog, uputim se u shkolu. Ne bi bilo jada da me Chavar na „csasu geografije“ ne prozva i ne recse da izadjem „na kartu“. E, a onda se cili razred smija ko manit. Ne bi dobijo jedinicu sve kad bi i htio.

Daklem, Tomaš Bát'a je bio vlastnik tvornice u Borovu i proizvodio je te bate, koje po njemu i dobishe ime. Posli Privrata mu to jamishe, ime tvornice prominishe u „Borovo“, ali oblik slova zadrzsashe. Od Bekije pa prima Duvnu joj tepaju i govore báta, shto zvucsi onako odmilicski.

[Insomnia]

za vrime rata u bosnu se prodavale bate šleperima. kažu ljudi da im dadeš kožne cipele da bi ih rado minjali za bate.
sićam se nekih koji su na tome dobro zaradili..
eto, bata ima i ratnoprofiterski pedigre.

[belevarac]

ANTIPROTIVAN

antiprőtīvan prid. koji je protiv koga ili čega ⌂ grč. άντί- »protu-«

A moja je baba uvik govorila: E jesmo se csudili i bretili. A chacha je govorijo: Mani se shale i maskare. Uvik sam se pitao shto li mu ga je „bretit se“, ne znajutji da je baba u biti govorila „… csudili i ibretili“. A „ibretit se“ nishta vishe i manje ne znacsi od „csudit se“ - dakle, csudili smo se i csudili, i dosta nam je shale i shale. Ti suvishnicski udvojci (pleonazmi) su uobicsajeni kad se radi o turcsinshtini. Ali u „antiprotivan“ »protuprotivan« imamo latinshtinu. Nedvojbeno je novijeg postanja. Govorniku se csinilo da je puno jacse nego „protivan“. Zanimljiva tvorba.

[Insomnia]

ANTIPROTIVAN

Nedvojbeno je novijeg postanja. Govorniku se csinilo da je puno jacse nego „protivan“. Zanimljiva tvorba.

Jovandeka Babić, junak romana i serije 8. ofanziva po djelu pok. Branka Ćopića, uvik je bio "antiprotivan". mislim da je otud taj izraz..

[OriloGorilo]

http://www.youtube.com/watch?v=E3Is-WItwv4

"ooo jadna ti sam" is something my mum and my grandmum say when they hear I will go on my next trip. literally means "oooh I'm so miserable". and its something I like to say as well, to keep the family tradition going on.

Love, T.