Besidimo po nashki

[belevarac]

191. gòrkūn m
192. Góspino kölo
193. grnjača ž
194. gundùlīn m
195. günjāš m
196. gür – gür
197. ìndik m 
198. ìskesat (se) svrš.
199. izdovorìjat svrš.
200. izđísat svrš. 

[belevarac]

U nashem govoru ima ricsi koje su oblikoslovno ili znacsenjski ili izkonoslovno zanimljive (nejasne, tajnovite, upitne). Evo niekih.

[belevarac]

DRAGUSHICA

dragùšica ž munja, sivanje prid grmljavinu [Grmī, pûvā, dragùšica sîvā, / Mòja lóla isprid dvóra pïvā.] ⌂ ? prima »drag, dušica« za zabranjeno („tabuizirano”) »munja, grom«

Ne mogu se sititi da sam je bilo kada csuo dok sam doli bio. Prvi put na nju nabasam u „Pustinjakovim pripovijetkama“ fra Martina Mikulicha, te u „Gangama“ Andjelka Mijatovicha (u gornjem u primiru). Ima je i Frano Vukoja u „Hercegovacskom tjedniku“ („uteć će četnici iz šume ko dragušica“), a potvrdili su mi je i niekolicina kazivacsa, starijih osoba. Ocsito je rics nedavno umrla. ARj daje znacsenje »svjetlica, munja« s prvim izvorom u 17. st. (Stulichev ricsnik). Ima je i fra Lovro Shitovich u „Gramatici“ („sivat, kako dragufcicza“). Skok je nema, a kako bi je i imao, kad je postanje doista tamno. U osnovi je „drag“, pa sam ipak radije poshao od znacsnje »mio, ljubak«, i ne bih izvodio od „dragon“ = »zmaj« (lat. „draco“), da ne kazsem od „Dracule“. Mozsda se u njoj krije davni strah, a time i dodvoravanje nashih pridaka toj nepogodi. Po onoj: zvat tju je „dragushica“ da ne zdimi u me.

A ako se progugla, izkocsi koja tisutja pojavnica prizimena „Dragushica“ < „Dragush“, a shto mirishe na vlajinshtinu. A niegdi i „articsoki“ kazsu „dragushica“.

[belevarac]

AJDER


Àjder m; ïmā i Àjderovōj dïci ima koliko hoćeš, više je nego dostatno

Tko je bio „Ajder“? Uzporedba je ocsito nastala na temelju niekoga davnoga stanja / pricse; mozsda je postojao nieki Ajder koji je imao puno ditce. Ali, kakvo je to ime? Mozsda se ime od mista do mista, i od vrimena do vrimena, minjalo, o csemu svidocsi i primir Ivana Zovka („Uvjerice“). On, naime, ima: „… i Durinoj dici napretek …“. Svakako, bio Ajdar ili Duro, imena su csudna i nanose na turcsinshtinu (tur. Hajdar (ime) znacsi „lav“). Izraz („ima i Ajderovoj dici“) zabiljezsen je i kod Sinja, gdi nieki misle da je mozsda od prizimena Hajdar kojih ima u blizini. Ali to osporava csinjenica da se proshirilo csak do Z. Hercegovine, s jedne, te Zovkin Duro s druge strane.

[belevarac]

BELAVA


bèlava ž najpostnija vrsta sira, koji se dobije provarivanjem mlaćenice, bilava², provara, urda² [Nïšta släđē od bèlavē nà maslu. I mäslo je záčina, samo mu se őće náčina.] ⌂ ?

Nishta sladje od belave na maztlu, s tave, prismocsit s varenin pólan! A nishta gorcse od njezina izkonoslovlja. Nitko ga ne rishi. Nieki su mislili da je od „bĕl“ > bil, bel, biel, ali to ne odgovara na pitanje zashto bi jat u podpunoj ikavici bash tu imao ekavski odraz. Osim toga, nije samo „belava“ bila; i sir je, i mliko, i kajmak … Dodushe, oko Tomislavgrada je zabilizseno i „bilava, bilova“, ali tje biti da je ovo drugotno, a ne da je „belava“ < „bilava“. Nieki su pomishljali da je od tal. „bellezza“ »lipota«. Ma nema veze! Josh se kazse i „ûrda“, za koju nieki misle da je turcsinshtina (⌂ tur. hurda, hurde < perz. hurde »mala stvar, dilich« - nema bash nieke znacsenjske veze), a nieki da je postanje nejasno i mozsda ilirotracsko.

[Zavelim]

neki kažu i kelava za sir, a imamo i prizime

http://imotacaffe.yuku.com/forum/viewtopic/id/2397

[belevarac]

Ima, zabilizseno u ARj 1910. u Divoselu ("paroh J Bogdanovich", vir. vlashki pravoslavni svetjenik). kèlava »šaljiv naziv neke vrste sira drobnog«, Neće ova kelava za kruv da prione, man da bi prvo na kruv pljuvo. Ima je i HJP: kèlava »slan ovčji sir« i izvodi iz alb. ne navodetji alb. rics. A shto tjemo ako Ivan Zovko (Mostar) ima jelava »mlijeko istom malo provareno, s kojeg je već kajmak (skorup) skinut« ? Ako je iz alb., onda triba dokazati slicsnim primirom kako "k" na pocstku ricsi izprid samoglasa ("brez ikakva razloga") prielazi osh u "b" osh u "j". Smatram i dalje podpuno nerishenim, zagonetnim. ("Belava" je ocsito bila rics svakodnevne uporabe, e da bi se kao samo nacsula, t. j. krivo csula, pa izpalo ovako ili onako. Ali je ocsito da je rics dinarskih csobana, i vrlo stara).

[belevarac]

AMEN


ámen uzv.; ámen Bőga uvik, oduvik, stalno [Bïjo je u Pàrtiji i ámen Bőga protiv Bőga. Undān ga is Pàrtijē izbácilo, a ù rāj ga nê će prímit. Ko ű nebo pljűnē, na čèlo mu pänē.]; tô ti je kō ámen to je sigurno, to je sto posto tako ⌂ hebr. āmēn »uistinu« > lat. amen

Nismo mi rabili „amen“ samo u molitvama. Znali smo mi poneshto i „amenovat“. Ali ova dva izraza doista su neobicsna. „Amen Boga“ rabi se kao vrimenski prilog, a doslovnik bi bio „uistinu Boga“, medjutim znacsenje je „uvik, oduvik, stalno“. Tko je to i kako sklopio, pa ushlo u uporabu, ostat tje, csini se, tajnom. „To ti je ko amen“ moglo bi se objasniti kao neshto shto je istinito jer hebr. rics na kraju molitve potvrdjuje prije recseno kao istinito.

[Slovak]

Najbolje bi bilo uć u trag ekavizmu, ko ga je, kada, kako i zašto pronio nego ići tragati za drugim rješenjem.

[Zavelim]

Ima par ekavizava ko što su cesta/testa, starešina, ali baš da će uz bil/bilo/bilić bit i belava nekako mi ne igra.

[belevarac]

Ne racsunajuchi nastavacsnu (-lĕ: őklēn, dóklěn, dótlēn, ővdolēn; -dĕ: óvde(n), núnde(n), mäloprēn; -ĕn: zèlen, gòzden, màlen, korènica, kőrēn) ovo je takozvana stalna ekavshtina u napadnohercegovacskoj, a time i imotskoj, ikavici: starèsh/ina/ica, zënica, őbe, tèsta, pälet/kovat/ak, zanovétat, obećati. Te u skupini nĕ-: neshto, negda, netko, neki, nekakav. Belava se ovdi ne uklapa.

A. Peco josh navodi i jästrēb, iako ja tu jat-a nikako ne mogu natji.

U slucsaju ceste bash i nisam uviren kako tu bijashe jat. Sve u svemu, ta ekavshtina je gotovo obtja, ili je sumnjiva; ona nije nastala utiecajem ekavaca, jer ih u tom govornome podrucsju nikada nije ni bilo. [Osim srbskih ucsitelja i nastavnika posli 1945.]

[belevarac]

ApenisSINA


aqr*ina m ? nadglednik [Ùđašī sëdlenika i kō kakāv àkūrčina, jàšta je, glëdā sa stránē kako mu nájmenīci potkášajū.] ⌂ ? kurator »skrbnik« < lat. cura »skrb«

E pa kod ovoga bash nishta nije jasno. Najprije ga nadjoh kod pok. Branka Pashalicha (Tomislavgrad) kao shto je u primiru uz natuknicu. Iz suricsja izpada da bi mogao biti nieki oholi nadglednik, nadzornik - mozsda „kurator“, shto bi bila latinshtina. Hrvati kod Banje Luke (Bukovica) imaju takodjer „apenissina“ »drzak, neotesan csovik«. Imam ustmenu potvrdu u obliku „jàpenissina“, te s bosanskog omrizsja kao „hapenissina“ (Hapenisina k'o i otac), shto bi upuchivalo ili na „h“ > „j“, ili Bosanci pridmetju „h“ i gdi triba i gdi ne triba, pa bi nashe „j“ bilo protetsko. Na niekim stranicama ima i neobvezna podpuna odrednica „hapenissine“: »bena, beter, bukvan, glupan, govedo, hajvan, idiot, krele, luda, mahnit, maloumnik, ovca, papak, sivonja, šašav, telac, tikvan, tupan, zvekan«. Selo Zagoricsani (Livno) ima takodjer „japenissina“ u znacsenju »jebivitar, csovik kojem se *ebe za sve, kojemu je sve ravno« s izvodjenjem od muzskoga spolnog organa. Ricsi nema niti u jednom ricsniku. A taj zagonetni apenissina i dalje jashi.

[Slovak]

salata na arapskom znači veza.

[Slovak]

Ima par ekavizava ko što su cesta/testa, starešina, ali baš da će uz bil/bilo/bilić bit i belava nekako mi ne igra.

ne bi vjerova, ali ekavice ima u a.b. šimića.

[glonga]

nasred ceste
ne ostavi me umorna i sama nasred puta

Pored same likovne umjetnosti, posebice se u književnosti, pa tako i u hrvatskoj književnosti dvadesetih i tridesetih godina prošloga stoljeća, jasno razabiru tragovi suočavanja s Munchovim egzistencijalističkim pesimizmom kroz koji se kontinuirano provlače sjenke smrti. Ne začuđuje stoga što se »nijema strava« Munchova Krika pojavljuje i u prizorima iz Krležina romana Povratak Filipa Latinovicza (Žmegač). Najbliži je Munchovu likovnom iskustvu motiv krika kod avangardnoga A. B. Šimića, u čijoj se pjesmi Teški zrak pojavljuje »vizualna ekspresija ’plakatskih’ boja« (Flaker) dostojna Norvežanina: »Na rubu polja izmeđ crnih stabla / crveno mrtvo obješeno sunce / Ja stanem nasred ceste / i kriknem / iz svih snaga«.

[1]

devet

priko divet brda i velike vode


i opet

di je Zavelimov Velim ako je stankovački tutek [2]
i pitam ja tebe di je, velim ti, infinitiv od velim, vilim [3]

Ja sam svoga na Velimu kova
kalila ga Mara Matanova.
Oj.