Besidimo po nashki

[glonga]

40. číčak m {nije biljka} - pučka konavoska igra, ples u kom momci manje-više smišno otimlju cure

[glonga]

39. čämīš m - tur. Çamis, kombine, ženska bezrukavna košulja, podsuknja, spodnjice, komišola, komeš, kotula, šotana

[belevarac]

45. glàvnā vëčēr - sìlna večer, [Síli mala s kime te je volja, / subota je glàvnā večer moja.]

43. gälja ž - crna ovca, gála jedan prolaz koji kopač učini  kopajući od jedne do druge međe, usp. otkos kod kosidbe

Tocsno! Priznan 43., iako je u biti data odrednica za kuku. Znacsenja:

45. vecser kada se ide na silo (nedilja, utorak, cstvrtak i subota) [Sùbota je vëcsēr najglàvnijā, / Idjē mòja lóla najmìlijā.]

43. neporavnata hrpa zemlje pri kopanju, ono shto je izkopano iz jednoga mista, dio kuke ; kòpat na gälju okopavati lozu u prolitje tako da se zemlja odgrtje od stabljika u vidu galja; uzp.: galjva, galjvat

Ostalo josh:

39. čämīš m [Ovo je malo tezse!]
40. číčak m {nije biljka}

[belevarac]

A jeste stidljivi, pa niko ne tje ...

Odgovori na neodgovoreno:

39. čämīš m rics bez znacsenja kojom se plashe ditca [Òdnī tje te csämīsh!]
40. číčak m dio noge iznad papaka ili kopita

[dobardan]

Belevarac da ti iskreno kažem čitanje tvojih upisa je pravi trening za možđane... trudim se ali brate nije te zgodno pratit...

[belevarac]

[Za besidnika pridhodnog upisa: Nema opazaka na ovom slidu.]

56. bâr m
57. bärkat nesvrš. 
58. batùrica ž
59. nïto sr
60. núga ž (núgla ž, núgā m, núglo sr)
61. tŕnjak m (krùpnī, sìtnī ~)
62. Pàčistā nèdilja
63. žandàrat nesvrš.
64. žbän m (žbänj)
65. žéžnica ž

[glonga]

56. bâr m - vojska, ljudstvo

57. bärkat nesvrš. - krećat, dirati

58. batùrica ž  - Dabil

59. nïto sr

60. núga ž (núgla ž, núgā m, núglo sr) - prostorni kut, ugao, u lokalnoj toponimiji često  uglast i pogledu zaklonjen, skrovit, okrajak polja

61. tŕnjak m (krùpnī, sìtnī ~) - vrsta grožda (i vina od njega)

62. Pàčistā nèdilja - druga korizmena

63. žandàrat nesvrš. - udarati

64. žbän m (žbänj) - izdubljena posuda, najčešće u ćutuku drveta male zapreminske mase

65. žéžnica ž

[belevarac]

57. bärkat nesvrš. - krećat, dirati
60. núga ž (núgla ž, núgā m, núglo sr) - prostorni kut, ugao, u lokalnoj toponimiji često  uglast i pogledu zaklonjen, skrovit, okrajak polja
61. tŕnjak m (krùpnī, sìtnī ~) - vrsta grožda (i vina od njega)
62. Pàčistā nèdilja - druga korizmena
63. žandàrat nesvrš. - udarati
64. žbän m (žbänj) - izdubljena posuda, najčešće u ćutuku drveta male zapreminske mase

Tocsno! "Zsandarat" priznan, ijako je skroz naskroz shkito. Odrednice:

57. dirati, dirkati, ticati, csacskati, uzp. kretjat [Mâlā mòja, jòpēt san potpísā, / Da te né tju bärkat oko sîsā.]
60. 1° dolina, rupa, vrtacsa 2° knjizs. kut, zakutak, uzp.: chosha, csoshak
61. vrsta loze (grozdja) (krùpnī, sìtnī ~) [Eno tŕnjak dòbro pőnijo, ako ga ne ùnishtē dvî kïshe: őnā kojā pänē,
     kad nè tribā i őnā kojā nè panē, kad trïbā.]
62. druga korizmena nedilja
63. 1° odnositi decskom sve bacsene karte u igri zsandara 2° prien. zaminjivica za nieke glagole
     (tuchi, udarati; psovati) [Űletī ù krcsmu, pa ni »Pòmoz Bôg!«, ni »Dòbro jűtro!«, nego ődmān pőcsē
     zsandàrat - komu svéca, komu blázsenōg.]
64. = bucat [bùcat m drvena posuda za noshenje vode u polje, oblikom slična burilu samo mnogo
     manja, s jednom produljenom dűgom za drzsanje ⌂ 1. mlet. bozza, -ittus > -at = búcat
     2. ⌂ (uz priemet butac : bucat) ven. botazza »barile« < lat. buttis »bacsva«

Nerisheno:

56. bâr m
58. batùrica ž
59. nïto sr
65. žéžnica ž [Pomoch: istoznacsnica zsegara]

[belevarac]

Odgovori na neodgovoreno:

56. bâr m vrsta zsita (Triticum) [Òstupāj bâr i dòbro svári. Idi onū csorbu i sväkū tjesh bőlēst ispìshat.] ⌂ lat. far, faris
58. batùrica ž cvit prije otvaranja cvitnih csashica; bokor [Dïtelina bácila batùricu, vàljā je kòsit.]
59. nïto sr dio tkalacskoga stana [U dva nita znade i manita, u cseteri ne zna ni pametna.]
65. žéžnica ž stozsasto slozsena, zemljom priekrivena i podpaljena hrpa drva koja se u prigushenu izgaranju prietvara u drveni ugljen (chumur), ugljenica, zsegara

[belevarac]

66.   Škűtor m (Škűtur; Škűtorka; Škutoríja)
67.   Špérac m
68.   Šűpār m 
69.   műćogūz m   
70.   uskògaće ž   

[glonga]

66. od njem. Schutzcorps, pucski izkrivljeno - pripadnik austrougarskih zashtitnih postrojbi u BiH 1878. i kasnije (šuckor), u Mostaru npr. oznacsuje katolika Hrvata iz Zapadne Jarcegovine a u njoj katolika iz Dalmacije (analogno - gornjak).

[glonga]

67. od njem. (die Sperre), uvjetno Sperrcorps, pripadnik austrougarskih vojnopolicijskih pogranicsnih postrojbi na BiH granici 1878. i kasnije, jedna od zadacha im je bila i blokiranje granice radi sprjecsavanja iseljavanja iz BiH na podrucsja koja su odprije bila u sastavu Austrougarske;
stanovnik Šperkovine (dalmatinski otoci i priobalje, kasnije csitava Dalmacija)

[glonga]

68. šupadžija, liskana, zadirkivacs, šaljivac, novelar (od Stanca); onaj koji smišlja, organizira i provodi škevande

[glonga]

69&70 hlacse na noshnji
69. npr. u Belevariji
70. npr. Bekiji

[belevarac]

66. od njem. Schutzcorps, pucski izkrivljeno - pripadnik austrougarskih zashtitnih postrojbi u BiH 1878. i kasnije (šuckor), u Mostaru npr. oznacsuje katolika Hrvata iz Zapadne Jarcegovine a u njoj katolika iz Dalmacije (analogno - gornjak).

67. od njem. (die Sperre), uvjetno Sperrcorps, pripadnik austrougarskih vojnopolicijskih pogranicsnih postrojbi na BiH granici 1878. i kasnije, jedna od zadacha im je bila i blokiranje granice radi sprjecsavanja iseljavanja iz BiH na podrucsja koja su odprije bila u sastavu Austrougarske;
stanovnik Šperkovine (dalmatinski otoci i priobalje, kasnije csitava Dalmacija)

69&70 hlacse na noshnji
69. npr. u Belevariji
70. npr. Bekiji

Odgovori:

66. Škűtor m (Škűtur; Škűtorka; Škutoríja) (ob. podr.) naziv za stanovnika Zapadnoj Hercegovini susidnih dalmatinskih podrucsja, Dalmatinac, Shperac {Shkutorima zovu Hercegovci i druge Hercegovce samo jesu li zapadnije od njih: Mostarci sve one koji su zapadnije od Zsovnice, Shirokobrizaani one koji su priko Ugrovacse, a Kocserinjani one koji su zapadno od Vranicha.} [Gângo mòja, kő te ìzmislijo? / Shkűtor Máte, djävā ga ődnijo!] ⌂ 1. lat. exsecutor »izvrshitelj« 2. prima ilir. državi Skudra 3. pucsko izkonoslovlje: Kad su nëkad dávno Ìmotjāni nàpadali nà nash krâj, kojī je bïjo, bivā, pod Tùrcsinon, nísu ìmali shtítove nego sàcseve, a sàcsu su govórili „shkűt, shkűto”. Pa su jī prőzvāli „Shkűtorīn”. {možda nije neutemeljeno: lat. scutum »štit«, tal. scuotere (prid. radni: scotto) »kuhati, pechi«; 1437. „Dragosalich iz Neretve se spominje kao pictor et magister cafanorum et scutorum”}

67. Špérac m pospr. v. Shkutor [Pűcse pűshka, në pogodī zêca, / vëch pőgodī u Vrgōrcu Shpérca. / Mŕtav prde, a zsîv kűtji dódje / i kòt kutjē dő trī csda nádje: / mâjka mu se ni ròdila níje, / sèstra mu se őd starosti smíje, / òtac mu se u bèshici ljûljā ...] ⌂ grč. hesperos »zapadnjaci«

69. műćogūz m    pospr. bekijski pridivak za juzsnjake koji su nosili hlacse s turom, sharvalash, porisvitnjak

70. uskògaće ž    podr. pridivak koji sharvalashi daju Bekijanima

Ostalo nerisheno:

68. Šűpār m