Autor Tema: Besidimo po nashki  (Posjeta: 29696 )

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #150 : 10 Listopad 2008, 21:48:52 poslijepodne »
191. gòrkūn m
192. Góspino kölo
193. grnjača ž
194. gundùlīn m
195. günjāš m
196. gür – gür
197. ìndik
198. ìskesat (se) svrš.
199. izdovorìjat svrš.
200. izđísat svrš. 
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #151 : 12 Rujan 2009, 22:03:19 poslijepodne »
U nashem govoru ima ricsi koje su oblikoslovno ili znacsenjski ili izkonoslovno zanimljive (nejasne, tajnovite, upitne). Evo niekih.
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #152 : 12 Rujan 2009, 22:07:37 poslijepodne »
DRAGUSHICA

dragùšica ž munja, sivanje prid grmljavinu [Grmī, pûvā, dragùšica sîvā, / Mòja lóla isprid dvóra pïvā.] ⌂ ? prima »drag, dušica« za zabranjeno („tabuizirano”) »munja, grom«

Ne mogu se sititi da sam je bilo kada csuo dok sam doli bio. Prvi put na nju nabasam u „Pustinjakovim pripovijetkama“ fra Martina Mikulicha, te u „Gangama“ Andjelka Mijatovicha (u gornjem u primiru). Ima je i Frano Vukoja u „Hercegovacskom tjedniku“ („uteć će četnici iz šume ko dragušica“), a potvrdili su mi je i niekolicina kazivacsa, starijih osoba. Ocsito je rics nedavno umrla. ARj daje znacsenje »svjetlica, munja« s prvim izvorom u 17. st. (Stulichev ricsnik). Ima je i fra Lovro Shitovich u „Gramatici“ („sivat, kako dragufcicza“). Skok je nema, a kako bi je i imao, kad je postanje doista tamno. U osnovi je „drag“, pa sam ipak radije poshao od znacsnje »mio, ljubak«, i ne bih izvodio od „dragon“ = »zmaj« (lat. „draco“), da ne kazsem od „Dracule“. Mozsda se u njoj krije davni strah, a time i dodvoravanje nashih pridaka toj nepogodi. Po onoj: zvat tju je „dragushica“ da ne zdimi u me.

A ako se progugla, izkocsi koja tisutja pojavnica prizimena „Dragushica“ < „Dragush“, a shto mirishe na vlajinshtinu. A niegdi i „articsoki“ kazsu „dragushica“.
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #153 : 14 Rujan 2009, 21:43:29 poslijepodne »
AJDER


Àjder m; ïmā i Àjderovōj dïci ima koliko hoćeš, više je nego dostatno

Tko je bio „Ajder“? Uzporedba je ocsito nastala na temelju niekoga davnoga stanja / pricse; mozsda je postojao nieki Ajder koji je imao puno ditce. Ali, kakvo je to ime? Mozsda se ime od mista do mista, i od vrimena do vrimena, minjalo, o csemu svidocsi i primir Ivana Zovka („Uvjerice“). On, naime, ima: „… i Durinoj dici napretek …“. Svakako, bio Ajdar ili Duro, imena su csudna i nanose na turcsinshtinu (tur. Hajdar (ime) znacsi „lav“). Izraz („ima i Ajderovoj dici“) zabiljezsen je i kod Sinja, gdi nieki misle da je mozsda od prizimena Hajdar kojih ima u blizini. Ali to osporava csinjenica da se proshirilo csak do Z. Hercegovine, s jedne, te Zovkin Duro s druge strane.
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Belava
« Odgovori #154 : 17 Rujan 2009, 23:13:51 poslijepodne »
BELAVA


bèlava ž najpostnija vrsta sira, koji se dobije provarivanjem mlaćenice, bilava², provara, urda² [Nïšta släđē od bèlavē nà maslu. I mäslo je záčina, samo mu se őće náčina.] ⌂ ?

Nishta sladje od belave na maztlu, s tave, prismocsit s varenin pólan! A nishta gorcse od njezina izkonoslovlja. Nitko ga ne rishi. Nieki su mislili da je od „bĕl“ > bil, bel, biel, ali to ne odgovara na pitanje zashto bi jat u podpunoj ikavici bash tu imao ekavski odraz. Osim toga, nije samo „belava“ bila; i sir je, i mliko, i kajmak … Dodushe, oko Tomislavgrada je zabilizseno i „bilava, bilova“, ali tje biti da je ovo drugotno, a ne da je „belava“ < „bilava“. Nieki su pomishljali da je od tal. „bellezza“ »lipota«. Ma nema veze! Josh se kazse i „ûrda“, za koju nieki misle da je turcsinshtina (⌂ tur. hurda, hurde < perz. hurde »mala stvar, dilich« - nema bash nieke znacsenjske veze), a nieki da je postanje nejasno i mozsda ilirotracsko.
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline Zavelim

  • Forumski mudrac...
  • Gožđeno pero foruma
  • *
  • Postova: 3.294
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #155 : 18 Rujan 2009, 16:21:05 poslijepodne »
neki kažu i kelava za sir, a imamo i prizime :)

http://imotacaffe.yuku.com/forum/viewtopic/id/2397

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #156 : 18 Rujan 2009, 21:46:51 poslijepodne »
Ima, zabilizseno u ARj 1910. u Divoselu ("paroh J Bogdanovich", vir. vlashki pravoslavni svetjenik). kèlava »šaljiv naziv neke vrste sira drobnog«, Neće ova kelava za kruv da prione, man da bi prvo na kruv pljuvo. Ima je i HJP: kèlava »slan ovčji sir« i izvodi iz alb. ne navodetji alb. rics. A shto tjemo ako Ivan Zovko (Mostar) ima jelava »mlijeko istom malo provareno, s kojeg je već kajmak (skorup) skinut« ? Ako je iz alb., onda triba dokazati slicsnim primirom kako "k" na pocstku ricsi izprid samoglasa ("brez ikakva razloga") prielazi osh u "b" osh u "j". Smatram i dalje podpuno nerishenim, zagonetnim. ("Belava" je ocsito bila rics svakodnevne uporabe, e da bi se kao samo nacsula, t. j. krivo csula, pa izpalo ovako ili onako. Ali je ocsito da je rics dinarskih csobana, i vrlo stara).
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: AMEN
« Odgovori #157 : 19 Rujan 2009, 01:16:39 prijepodne »
AMEN


ámen uzv.; ámen Bőga uvik, oduvik, stalno [Bïjo je u Pàrtiji i ámen Bőga protiv Bőga. Undān ga is Pàrtijē izbácilo, a ù rāj ga nê će prímit. Ko ű nebo pljűnē, na čèlo mu pänē.]; tô ti je kō ámen to je sigurno, to je sto posto tako ⌂ hebr. āmēn »uistinu« > lat. amen

Nismo mi rabili „amen“ samo u molitvama. Znali smo mi poneshto i „amenovat“. Ali ova dva izraza doista su neobicsna. „Amen Boga“ rabi se kao vrimenski prilog, a doslovnik bi bio „uistinu Boga“, medjutim znacsenje je „uvik, oduvik, stalno“. Tko je to i kako sklopio, pa ushlo u uporabu, ostat tje, csini se, tajnom. „To ti je ko amen“ moglo bi se objasniti kao neshto shto je istinito jer hebr. rics na kraju molitve potvrdjuje prije recseno kao istinito.
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline Slovak

  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 3.393
  • Bez cezure.
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #158 : 23 Rujan 2009, 10:46:58 prijepodne »
Najbolje bi bilo uć u trag ekavizmu, ko ga je, kada, kako i zašto pronio nego ići tragati za drugim rješenjem.
Dosta parola.

Offline Zavelim

  • Forumski mudrac...
  • Gožđeno pero foruma
  • *
  • Postova: 3.294
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #159 : 23 Rujan 2009, 11:28:41 prijepodne »
Ima par ekavizava ko što su cesta/testa, starešina, ali baš da će uz bil/bilo/bilić bit i belava nekako mi ne igra.

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #160 : 23 Rujan 2009, 23:10:01 poslijepodne »
Ne racsunajuchi nastavacsnu (-lĕ: őklēn, dóklěn, dótlēn, ővdolēn; -dĕ: óvde(n), núnde(n), mäloprēn; -ĕn: zèlen, gòzden, màlen, korènica, kőrēn) ovo je takozvana stalna ekavshtina u napadnohercegovacskoj, a time i imotskoj, ikavici: starèsh/ina/ica, zënica, őbe, tèsta, pälet/kovat/ak, zanovétat, obećati. Te u skupini nĕ-: neshto, negda, netko, neki, nekakav. Belava se ovdi ne uklapa.

A. Peco josh navodi i jästrēb, iako ja tu jat-a nikako ne mogu natji.

U slucsaju ceste bash i nisam uviren kako tu bijashe jat. Sve u svemu, ta ekavshtina je gotovo obtja, ili je sumnjiva; ona nije nastala utiecajem ekavaca, jer ih u tom govornome podrucsju nikada nije ni bilo. [Osim srbskih ucsitelja i nastavnika posli 1945.]
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Apenissina
« Odgovori #161 : 26 Rujan 2009, 14:50:20 poslijepodne »
ApenisSINA


aqr*ina m ? nadglednik [Ùđašī sëdlenika i kō kakāv àkūrčina, jàšta je, glëdā sa stránē kako mu nájmenīci potkášajū.] ⌂ ? kurator »skrbnik« < lat. cura »skrb«

E pa kod ovoga bash nishta nije jasno. Najprije ga nadjoh kod pok. Branka Pashalicha (Tomislavgrad) kao shto je u primiru uz natuknicu. Iz suricsja izpada da bi mogao biti nieki oholi nadglednik, nadzornik - mozsda „kurator“, shto bi bila latinshtina. Hrvati kod Banje Luke (Bukovica) imaju takodjer „apenissina“ »drzak, neotesan csovik«. Imam ustmenu potvrdu u obliku „jàpenissina“, te s bosanskog omrizsja kao „hapenissina“ (Hapenisina k'o i otac), shto bi upuchivalo ili na „h“ > „j“, ili Bosanci pridmetju „h“ i gdi triba i gdi ne triba, pa bi nashe „j“ bilo protetsko. Na niekim stranicama ima i neobvezna podpuna odrednica „hapenissine“: »bena, beter, bukvan, glupan, govedo, hajvan, idiot, krele, luda, mahnit, maloumnik, ovca, papak, sivonja, šašav, telac, tikvan, tupan, zvekan«. Selo Zagoricsani (Livno) ima takodjer „japenissina“ u znacsenju »jebivitar, csovik kojem se *ebe za sve, kojemu je sve ravno« s izvodjenjem od muzskoga spolnog organa. Ricsi nema niti u jednom ricsniku. A taj zagonetni apenissina i dalje jashi.
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline Slovak

  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 3.393
  • Bez cezure.
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #162 : 27 Rujan 2009, 12:47:39 poslijepodne »
salata na arapskom znači veza. ;D
Dosta parola.

Offline Slovak

  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 3.393
  • Bez cezure.
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #163 : 27 Rujan 2009, 12:48:40 poslijepodne »
Ima par ekavizava ko što su cesta/testa, starešina, ali baš da će uz bil/bilo/bilić bit i belava nekako mi ne igra.
ne bi vjerova, ali ekavice ima u a.b. šimića. ;)
Dosta parola.

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
ja stanem nasred ceste i kriknem iz svih snaga
« Odgovori #164 : 28 Rujan 2009, 13:01:33 poslijepodne »

nasred ceste
ne ostavi me umorna i sama nasred puta
Citat:
Pored same likovne umjetnosti, posebice se u književnosti, pa tako i u hrvatskoj književnosti dvadesetih i tridesetih godina prošloga stoljeća, jasno razabiru tragovi suočavanja s Munchovim egzistencijalističkim pesimizmom kroz koji se kontinuirano provlače sjenke smrti. Ne začuđuje stoga što se »nijema strava« Munchova Krika pojavljuje i u prizorima iz Krležina romana Povratak Filipa Latinovicza (Žmegač). Najbliži je Munchovu likovnom iskustvu motiv krika kod avangardnoga A. B. Šimića, u čijoj se pjesmi Teški zrak pojavljuje »vizualna ekspresija ’plakatskih’ boja« (Flaker) dostojna Norvežanina: »Na rubu polja izmeđ crnih stabla / crveno mrtvo obješeno sunce / Ja stanem nasred ceste / i kriknem / iz svih snaga«.
[1]

devet

priko divet brda i velike vode


i opet

di je Zavelimov Velim ako je stankovački tutek [2]
i pitam ja tebe di je, velim ti, infinitiv od velim, vilim [3]

Ja sam svoga na Velimu kova
kalila ga Mara Matanova.
Oj.
« Zadnja izmjena: 28 Rujan 2009, 13:21:34 poslijepodne glonga »