Besidimo po nashki

[belevarac]

26. piške, pišice, na noge

27. täčkica ž (ob. u mn. täčkice) 2. srb. kupon iz potrošačke kartice, bon "iksice" "narodne" vlasti za kupovinu životnih potribšćina u uvjetima otežane opskrbe [ad srb., točka je od toknuti (npr. malo tinte na papir) a tačka od taknuti (npr. papir pisalom) pa kako se komu svidi]

28. postati / biti mamuran (i nenaspavan) od silnoga pića i bančenja

29."koktel" / "bevanda", dugo piće (log drink - što bi rekli naši stari) od varenike (varenog) ili sirova mlika i crnog vina

31. nož s bijelom drškom

33. 4. sloj naslaganog sijena (o 4. mogu karticu teksta ali:: BTW, zašto belevarci kažu sjeno a ne sino nit sijeno?)

35. 2. korisnik usluga određenog mlina

Tocsno! Znacsenja:

26.   podr. dopishacsio sam
27.   bon(ovi) s pravom kupnje odredjene kolicsine trajnih proizvoda u ogranicsenoj potroshnji nakon privrata 1945., uzp.: deke, kvarti [Järanice, ùda' tjesh se ì tī, / Sä' tje mômci nà tačkice bïti.]
28.   1° omamiti (se) otrovnom travom Menispernum Cocculus L. [Ïmā tráva, kojā réste na dübovīn, stúcse se i pòmīshā s tîston, pa se bàcā ü vodu, da rïba zabalùkotī; rïba doplùtā i mòtā se kō smetèna.] 2° izgubiti svist, zaljuljat ⌂ tur. balik otu (balik »riba« + ot »trava, biljaka, otrov«)
29.   1° napitak od mlika pomishana s istom kolicsinom mlada crnoga vina {poznat u Imotskoj krajini; u Hercegovini za rics malo tko i csuo} 2° knjizs. pitje od malo kisela mlika i mnogo vode {ZI} ⌂ mlet. fezza < lat. faex, faecis, faecea, faecula »srish« > vlat. *fekla > bïkla
31.   dugacsak nozs s drzskom od bile kosti [Sïde po tùrskī krāj dvánēst türākā, zäbī dŕzsak bilòsapca u lèdinu, üjtī se za nòzsnē pâlce, pa nàkō sìdēć prïskocsī priko òshtricē. Ùstade, jämī nôzs i òde. Tûrci glëjajū, dok ne zämacse; nâjkrïvljē jīn bî, shto se níje ni okrénijo.] ⌂ tur. sap
33.   naramak (grma, granja i sl.), naviljak sina, slame
35.   onaj koji goni zsito u mlinicu, pomlioc [Ù mlīnicu kad ötjesh, ìz mlīnice ka te drügī pömeljāri pùstē.]

Dakle, ostaje za odgonetnuti:

30. bílič ž
32. ljáljak m
34. polùrānjka ž

Shta nan bi od Gruckulje? Bila je lipo ovarisala s prvom rukoveti pitanja, a undan je nestade.

[Insomnia]

ne znam što su ta tri zagonetna pojma, ali me to poluranjka sitilo na nešto... opet baba, naravski: imade u ranjiki varenike ako si gladna, pa udrobi...

poluranjka, polu ranjka, polu ranka... "lele dunje ranke"... pivaju rokeri s moravu.

[belevarac]

Dakle, ostaje za odgonetnuti:

30. bílič ž
32. ljáljak m
34. polùrānjka ž

ne znam što su ta tri zagonetna pojma, ali me to poluranjka sitilo na nešto... opet baba, naravski: imade u ranjiki varenike ako si gladna, pa udrobi...

poluranjka, polu ranjka, polu ranka... "lele dunje ranke"... pivaju rokeri s moravu.

Meni se i dalje čini da je ljaljak je na repinjovačkom - lišnjak /lješnjak. Sa' ako ćeš zapet da kakva baba digdi-digdi kaže i orasu (oraju, orašku), bajamu, jal kakvoj trećoj košćunićavoj voćki da je ljaljak - ne ću se s tebon iznosit - nek ti bude.
Ili no ima ništa oko pluga ili oko brane?

30. oblicsje; lice [Glëjān sïnōtj na sílu, svë cüre ko da si jī iz vrìlē vòdē ìzvadijo, samo mòja Vínka brte lípē bílicsi.]
32. podzemni jistivi gomoljcsich nieke biljke
34. vrsta ranoga krumpira, uzp. ranjak

[belevarac]

Glonga, ne mogu se s tebon vishe krcsumat. Reka san ti, ako otjesh razpravljat o ricsiman, otvori novi slid, da se ovi ne tereti. Pa evo ja tju ga otvorit. A upravnik ovog voden, ako tako shto postoji i ako nije otishlo na godishnji, neka sve opazke s ovog slida pribaci na novi.

[belevarac]

36. rátluk m
37. rázbac m
38. ùbōjnī kämēn
39. čämīš m
40. číčak m {nije biljka}
41. čïp prid. (pril. čïpo)
42. delendèka ž
43. gälja ž
44. gebíra ž
45. glàvnā vëčēr

[Insomnia]

46. stopanjica
47. ranjika
48. varenika
49. naćve
50. lopar
51. bronz(v)in
52. mutap
53. ćikara (cikara)
54. bukara
55. badanj

[belevarac]

46. (i stòpanica) kuharica, maja; domatjica, gazdarica
47. plicha posuda (za kuhanje), loncsica, techa
48. kuhano sladko mliko
49. 1° u drvetu izdubljena koritasta posuda u kojoj se misi kruh [Gùzice jōj kō zâdruzsnē nächve.] 2° ditcsja igra
50. drvena pekarska lopata s drzskom i elipsastim dilom protegā 90x40 cm, na kojoj se kvasa i pomochu koje se polazse kruh na ognjistje
51. vetji lonac za kuhanje od livanoga zseliza s provrislom, brozvik, bronzir
52. pokrivacs (ob. za konja) od kostriti, urtija
53. shalica (ob. od porculana, s rucskom), kikara
54. drveni vrcs (oko 1 l) od duzsica iz kojega se pije vino ili voda
55. 1° veliki krnjostozsasti spremnik napravljen od drvenih duga utegnutih zseliznim obrucsima, za ukljucsivanje grozdja ili kiseljenje kupusa, badlje 2° dio stupe

V. pravilo A.8. u prvom upisu.

[Insomnia]

ne čitam nemušte plahte, tako da sam to pravilo previdila, isprike, nećem više, ziher.

[glonga]

36. rátluk m - rahat-lokum, pošećereni voćni žele
 
37. rázbac m - način slaganja tla pri oranju

38. ùbōjnī kämēn - kamen čija se blaga otopina koristi kao lijek za neke ovčje bolesti

39. čämīš m  - kamiš

40. číčak m - čvačak, desni rukohvat na kosišću za dešnjake

41. čïp prid. (pril. čïpo) - čep, klin

42. delendèka ž - kakofonična buka

43. gälja ž - kalja, varivo s kupusom

44. gebíra ž - pristojba (das Gebuehr)

45. glàvnā vëčēr - momačka večer (i noć)

46. stopanjica - kućanica, ona koja obavlja kućanske poslove

47. ranjika - zdjela

48. varenika - prokuhano neobrano mlijeko

49. naćve - drvena posuda, spremnik za brašno

50. lopar - drvena lopata najčešće kružnog oblika s drvenom drškom, na njemu se zamiješen i uskvasan kruh ili neuskvasana pogača unose u krušnu peć ili polažu na ognjište, (često i reket, češće za stolni tenis, nerijetko i za veliki tenis i badminton, rjeđe i (u sniježnijim krajevima) prtlje - nazuvalo koje se nazuva preko obuće ili privezuje za obuću, služi za lakše hodanje po prhku visoku snijegu bez propadanja, liči na teniski reket))

51. bronz(v)in - izvorno posuda od bronce, kasnije i (obično bordo) emajlirana posuda od čeličnog lima koja je imala bačvast oblik izvornih bronzina i povrslo

52. mutap - višenamjensko šatorsko krilo tkano od sukane vune, najčešće korišteno za pakiranje rasutih tereta (sijeno i sl.) radi transporta ljudskom snagom ili na tovarnom grlu

53. ćikara (cikara) - šalica

54. bukara - drvena krigla

55. badanj - drvena (danas plastična) posuda oblika izvrnutog zarubljenog stožca, nema gornje dance, u njoj se najčešće obavlja tiještenje grožđa i/ili samo vrenje mošta, na dnu ima kanelu za odlivanje, s unutarnje strane kanele se stavlja procidnik ponegdje još uvijek od vije

[belevarac]

ne čitam nemušte plahte

1. Jesu li "nemushte" ili "dugacske"?

tako da sam to pravilo previdila, isprike, nećem više, ziher.

2. Ma nema veze, sve tje se posachumit.

3. Ne recse jesan li shto pogodijo.

[belevarac]

37. rázbac m - način slaganja tla pri oranju
38. ùbōjnī kämēn - kamen čija se blaga otopina koristi kao lijek za neke ovčje bolesti
42. delendèka ž - kakofonična buka
44. gebíra ž - pristojba (das Gebuehr)

Tocsno!!!

Podpune odrednice:

37. način oranja pri kojemu se pocsinje orati s obodnih krajeva njive prema kojima zemlja pada, tako da u sridini njive ostane razor, vazsan za odrzsavanje vlazsnosti, razmet; uzp. sklad [Nâjboljē je njįvu jèdnē gődinē òrat na skläd, a drűgē na rázbac.]
38. kamen crvene boje csijom se otopinom zalije stoka u licsenju od uboja [Ùbōjnī kämēn se sàtarē i ű vodu mëtne, òd njeg vòda pocrvenī; a mőre se potápat i strúgat po gőzdju, pa vòda s njëga crljèna lètī ű sūd.]
42. vika, buka, galama, guzsva, metezs, vrtutma; dernek, zabava
44. 1° ono shto komu pripada; pristojba, platja, uzp. gibirat 2° hrana, obskrba, pripadak ⌂ nim. Gebühr »pristojba, platjanje«

Josh nerisheno:

36. rátluk m
39. čämīš m
40. číčak m {nije biljka}
41. čïp prid. (pril. čïpo)
43. gälja ž
45. glàvnā vëčēr

[glonga]

36. rátluk m - rahatluk, mir, spokoj, bezbrižnost

40. číčak m {nije biljka} - "čičak-vrpca"?

41. čïp prid. (pril. čïpo) - tijesan, škit, škrt, jedva dovoljan, knap

[belevarac]

36. rátluk m - rahatluk, mir, spokoj, bezbrižnost
41. čïp prid. (pril. čïpo) - tijesan, škit, škrt, jedva dovoljan, knap

Tocsno! Odrednice:

36. zadovoljstvo, veselje; spokojstvo, bezbrizsnost [Otkad se nè idē käsha i púra, i nè manjē grm, otkad se nè shētā po dèrnecīn, i stàrijēm se ne ùstajē, kad ùlīdjē ù kutju, otkad se vűnē ne strízse, préde, prìprēdā, gargàshā i vlâcsī – svèga ïmā vïshē, ali pïsmē i rátluka nï zerē!] ⌂ v. rat + tur. dom. -lik {inace, rahatlokum ima veze}
41. shkrt; malen, slab, nedostatan [Nàlishā prősijāk i gòvōrī dïdu: „Dâj shtògot, dïde, nè budi csïpē rúkē, stärosti se tî nanòsijo!”]; na csïpu je slabo je, lomljivo je ⌂ dalm.-rom.-lat. cephalus < gr. kéfalos

Josh nerisheno:

39. čämīš m
40. číčak m {nije biljka}
43. gälja ž
45. glàvnā vëčēr

[glonga]

45. glàvnā vëčēr - sìlna večer, [Síli mala s kime te je volja, / subota je glàvnā večer moja.]

[glonga]

43. gälja ž - crna ovca, gála jedan prolaz koji kopač učini  kopajući od jedne do druge međe, usp. otkos kod kosidbe