Autor Tema: Besidimo po nashki  (Posjeta: 28696 )

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Besidimo po nashki
« : 31 Srpanj 2008, 23:32:46 poslijepodne »
     Zashto bi na ovom besidishtu samo kukali i naricali za nashin lipin govorin - koji nestaju,{vidi poslidnje upise na slidu Csa(ng) Kaj Shto(k)} – zshto ne bi i mi oteli ponieshto zaboravi, daj Bozse, i uzkrisili? Govor Rvata od Neretve do Cetine i od Bijakove do Makljena, Kupreshkih vrata, Livanjskog polja i Dinare more se, baren u ricsnicskom smislu, smatrati jedinstvenim. Dobro, oni prima Neretvi i pram buri malo naginju na turcsinshtinu, a oni zapadniji na talijanshtinu (vencijanshtinu), ali s obzirom na cili poklad ricsi toje su razlike zanemarive.
     Jedan od nacsina, u koji bi se mogli ukljucsiti svi besidnici, je pogadjanje, igra. A igrat se vole i mladjarija i djuturumi. Ja bi to, rechi tjemo kazat, vako:
     A. O PITANJIMAN:
1.   Besidnik postavlja pitanja (10)
2.   Pitanje csini zadana rics i slovnicska oznaka (m, ž, sr; svrš., nesvrš.; prid., pril., pridl., uzv. …)
3.   Zadanu rics, ako je moguche, onaglasiti (na Verdani, koja ima sve naglaske osim kratkosilaznih,
             napisati u Wordu i zalipit u uredjivacs besidishta; za kratkosilazne rabiti nimacske prieglashene
             samoglase: äëïöü)
4.   Pozseljno bi bilo da zadanu rics ne sadrzse vech objavljeni ricsnici (Gusichev i Shamijin)
5.   Ne bi bilo velike vajde zadavati josh uvik obtjepoznate ricsi (dërektūr, kàjmak, kàpula, lagùmat, làžota,
             pàščetijī …), te podpuno prozirne ricsi ili ricsi koje se od standardnih razlikuju u samo jednom glasu
             (slovu) (pâšoš…); pritom je pozseljno zadavati ricsi koje su standardne ali u nashem govoru uz
             standardno imaju i nestandardno znacsenje (pèro sr 1° (ob. u mn. pèra) prut brane koji se niže na iglu
            2° jedan od kutova motike s obje strane ušice)
6.   Nije prieporucsivo kao ptanja postavljati vlastita imena, nadimke, paimenke, vodonazive, mistopise,
             goronazive …
7.   Pod „ricsi“ za ovu svrhu podrazumivaju se i izrazi (sveze (sintagme) i izreke: „proshla baba s
             kolacsin“, „ne mere mu ni vode dodat“, „sir vodu pije“, „doshla ga volja“, „usrat se o'
             stra“, „meshcsini“ (meni se csini) „Ujmoca“
8.   Nije dopušteno postavljati nova pitanja dok na sva pridhodna nije odgovoreno

     B. O ODGOVORIMAN:
1.   Besidnik more odgovorit na do djavla jedno pitanje za koje znade odgovor tako shto tje se pozvat na
             broj pitanja i upisat znacsenjsku odrednicu (definiciju) na drzsavnom jeziku (standardu), bilo opisno
             bilo istoznacsnicama (sinonimima)
2.   Da se nije ko uasumijo zapitkivat o postavljenom pitanju; ako znash, odgovori, ako ne znash, pokri se
             ushiman i chumijaj dok nieko ne otpovrne (da ne grandamo i ne stramputamo, jer izkustvo s ovog
             besidishta govori kako ljudi pocsmu o crvin a zavrshe na slonovimn, shto bi se na starorvackom reklo:
             zastrane op topik)
3.   Nisu dopushtene nikakve opazke koje nisu u izravnoj vezi sa znacsenjem
4.   Iza znacsenjske odrednice mozse se, radi jasnitbe, navesti vrlo kratak uporabni primir
5.   Nije, ljudi, veleumno dati isti odgovor kao i pridhodni besidnik – shta bi ponavlja, ta nismo u mlinici
6.   Oni koji je pita, oglasit tje koji je odgovor izpravan tako shto tje navest (citirat) besidnika koji je
             pogodijo i upisati „Tocsno!“
7.   Nakon niekog vakta, o kojem tjemo se dogovoriti, postavljacs pitanja tje odgovoriti na pitanja na koja
             nitko nije odgovorijo – csime smo jedan krug obatrali.

RECIMO NA PRILIKU VAKO:
Pitanja:

1.   pìkat nesvrš.
2.   macimùdan m pogr.
3.   òbagavit svrš.
4.   opa-lä uzv. (òpa-lä)
5.   varèšika ž
6.   vodu varit – vodu ladit
7.   drinova nedilja
8.   naštèsrce pril. srastl.
9.   navràzača ž
10.   štòjerberáter m

Izpravni odgovori:

1.   ciniti, poshtovati, priznavati, uracsunavati [Tvòja se ne pìkā.]
2.   pridivak muzskoj osobi (tobozse: onaj koji ima macsje mudo)
3.   1° dobiti bage 2° postati tvrdim, grubim, izgubiti gibkost (na pr. prsti ruke)
4.   uzvik pri doskoku ili padu (ob. u ditcsijemu govoru)
5.   zselizni crni prah koji se dodaje kalilu da sukno bude sjajnije i da pri kaljenju ne gori, kovacsina
6.   obavljati nesmislen (nekoristan) posao, prielivati iz shupljega u prazno
7.   (prolitno) vrime oskudice, neimashtine, gladi
8.   srastl. od na tašte srce, na prazan želudac, natašte
9.   gornji dio oputara (poprično postavljene trake upredene opute od prstiju do priegiba), naplet
10.   nnim. porizni savitnik

E pa, Misusovo, pocset tjemo. Ako svit nema nishta protiva, ja bi pocsejo s prvom rukoveti pitanja (iznimno s 15, dok ovo ne zaoposumimo):

11.   vèrđīna ž
12.   mïgavica ž
13.   präća ž
14.   prikòk.rac m prost.
15.   príruč m
16.   kàlada ž
17.   känītan prid. (känētan)
18.   tùlak m
19.   čàkarast prid.
20.   čèlo sr
21.   príklad m (prikladanj, prikladnjak)
22.   sabùrisat se svrš.
23.   véla ž (raca, va(j)ina)
24.   vàgīr m
25.   mesòiđa ž (mesòija)

Aje navali, narode, da ne bude: josh malo, pa nestalo! (Mozsda imacki SIZ za kolturu nagradi najuspishnije pogadjacse.)
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Insomnia

  • Gost
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #1 : 01 Kolovoz 2008, 00:20:51 prijepodne »
Citat:
11.   vèrđīna  ž
12.   mïgavica ž
13.   präća ž
14.   prikòk.rac m prost.
15.   príruč m
16.   kàlada ž
17.   känītan prid. (känētan)
18.   tùlak m
19.   čàkarast prid.
20.   čèlo sr
21.   príklad m (prikladanj, prikladnjak)
22.   sabùrisat se svrš.
23.   véla ž (raca, va(j)ina)
24.   vàgīr m
25.   mesòiđa ž (mesòija)

11. divica
12. vrsta brodića (??)
13. .....
14. čovik što sve radi priko volje
15. .....
16. naoblaka
17. .....
18. .....
19. kičast
20. čelo
21. .....
22. sabrati se, doći "k sebi"
23. rasa, vrsta, sorta, "fela"
24. dio kočija
25. žena koja jide meso

jel vako? ;D

ako nije, brisat će netko, da ne kvarim temu.

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #2 : 01 Kolovoz 2008, 00:37:24 prijepodne »
14. čovik što sve radi priko volje
16. naoblaka
22. sabrati se, doći "k sebi"
23. rasa, vrsta, sorta, "fela"
24. dio kočija

Tocsno! Bravo Insomnia! Malo podrobniji odgovori bili bi:

14. pridivak onomu koji se pravi važan, hrabar, koji je prkosan
16. oblaci na zapadu u vrime i na mistu zalazka sunca (kao najava promine vrimena, dolazka kishe)
24. obli komad drveta ili kovine pricsvrstjen na pridnji dio zaprezsnih kola na koji se zapinju shtrange, palja 2°

A za ostalo k didu i babi pa ....

Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Insomnia

  • Gost
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #3 : 01 Kolovoz 2008, 00:41:26 prijepodne »
nemam već odavno živih dida i baba, ni stričeva... a i ćaća mi je pokojni, naš lipi jezik mu je bila struka za života, tako da se mogu osloniti samo na dvi stare strine koje ritko viđam i vlastito sićanje :(

Insomnia

  • Gost
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #4 : 01 Kolovoz 2008, 00:45:16 prijepodne »
a i gugl koristim, za migavicu, na primjer, dok su "verđina" zvali jednu curu u sridnjoj školi, govorila kako neće prije braka ništa, pa joj unda dali taj nadimak, sićan se da san dugo mislila da je to dio tokarskog stroja... ;D

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #5 : 01 Kolovoz 2008, 00:54:55 prijepodne »
a i gugl koristim, za migavicu, na primjer, dok su "verđina" zvali jednu curu u sridnjoj školi, govorila kako neće prije braka ništa, pa joj unda dali taj nadimak, sićan se da san dugo mislila da je to dio tokarskog stroja... ;D

E ova ti je za u dzsep! Ali ne tju vishe nishta komentirati jer bih tako potirao pravila koja sam postavio.
Sad tju malo skoknit do lokve a vi, svitu, samo pogadjajte (t.j. sitjajte se) - bit tju blizu zsice.
« Zadnja izmjena: 01 Kolovoz 2008, 00:56:46 prijepodne belevarac »
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #6 : 02 Kolovoz 2008, 10:24:38 prijepodne »
11.   vèrđīna ž R

12.   mïgavica ž R

13.   präća ž

13.1. praćka, teh. uzengija, vilica

13.2. komad konopa, konapa, užeta, na samaru, po jedan sa svake strane, pričvršćen na oba kraja, može se odpustiti i prikratiti; na osamareno tovarno grlo teret se tovari tako da se podigne u visinu samara, nasloni na samar i odozdo prihvati podignutom praćom kroz koju se provlači konap s prednjeg gornjeg dijela samara, zateže na zadnjem gornjem dijelu samara, ponovo provlači kroz praću pa se ostatak konopa priveže za svoj dio između zadnjeg gornjeg dijela samara i praće; do tovarenja druge strane teret se radi ravnoteže, da ne privali, može poduprijeti sojom, uže praće (kao i konapa) je najčešće od konopljinih vlakana, upleteno od najčešće tri tanja užeta ukupne debljine palca i duljine najmanjeg i najvećeg rasteglja za praću i do četiri ukopalja za konap; jahač na osamarenu grlu koristi obje praće kao oslonac za stopala, jahačica samo jednu za oba stopala jer sjedi na samaru poprijeko na pravac jahanja i uzdužnu osovinu samara

[o tovarenju na samar; kuskune, antrešelj, polamar, kolan, klašnje]

[prigodne epske i lirske poskočice

U mog malog od tegeta gaće
tregeri mu ko u kenjca praće.

(na slijedeću držim puni copyright jer je teškom mukom pronađena:

Provedoše Maru na samaru
a Ljiljanu na golu riđanu
Okenu se Marin đuvegija:
- Mare, dušo, vele ti si stara!
- Upitaj der Ljiljanu divojku
ona mi je na kršćenju bila.
...)]


14.   prikòk.rac m prost. R

Češće je u uporabi fraza "priko qrca" kao priložka oznaka načina. Manje izričite osobe kažu - priko prkna. Na ovome forumu bi se reklo - priko milokliza s velikim M.


15.   príruč m

višeznačnica, može označiti bilo što što je pri ruci, vjerujem da je ovdje traženo značenje - konac za priručivanje ili priručeni šav kojim se tkanina privremeno pričvršćuje do šivanja konačnog strojno ili ručno šivanog šava

16.   kàlada ž R

Rabi se gotovo isključivo kao oznaka za sumaglicu i/ili ravnomjernu naoblaku na zapadnom obzorju uz rumenilo sunčeva zalazka i u razgovorima o predviđanju vremena - Sunce zađe u kaladu, moglo bi sutra bacit malo kiše. :)

17.   känītan prid. (känētan)

od  kanet, kanit - dio pribora za pletenje, drvena palica duljine lakta (podlaktice) koju pletilja obično zatakne za pas, na vrhu ima utor za pletaću iglu, gornja trećina je kvadratnog poprečnog presjeka cca. 4x4 cm i rezbarena, donje dvije trećine su kružnog poprečnog presjeka debljine palca i stožasto se sužavaju, donji kraj je tupo polukuglasto zaobljen

žentil, neotporan, nedovoljne čvrstoće i tvrdoće, nejak
o osobi - nejaka, nedovoljne snage, slabog imuniteta, boležljiva, neotporna na bolesti i vanjske utjecaje općenito

18.   tùlak m

tulac, tuljac, tobolac

19.   čàkarast prid.

raznobojan, šaren, oko čakarasto, oko čamparasto, čakarast konj - Čakar

20.   čèlo sr R

čelo
WTF

21.   príklad m (prikladanj, prikladnjak)

21.1. pripadak, dio uz veću cjelinu koji se pridodaje cjelini
21.2. drvena žlica koja ide od ruke do ruke oko drvenog čanjka ili osoba koja se priključi drugim osobama dok se kladaju drvenom žlicom oko čanjka

22.   sabùrisat se svrš. R

IMHO, ovaj oblik je relativno kasno uvezen i priličniji je krajevima na granici Bugarske i Srbije.
Tabiriti, raztabiriti, stabiriti se - razabrati, sabrati.

23.   véla ž (raca, va(j)ina) R

24.   vàgīr m

Drvena palica, debela kao ruka i duga kao ispružena ruka, deblja na sredini nego na rubovima, na sredini i rubovima okovana željeznim grivama debljine do 5 mm s alkama na obje strane ili samo na jednoj ali je tada alka na sredini na suprotnoj strani od onih na krajevima, grive na sredini i krajevima mogu biti obostrano uzdužno povezane trakom plošnog željeza svinutog oko uzdužne osovine prema elipsastom presjeku drveta. Služi za prijenos vučne sile vučnog grla, vučno grlo pri vuči i oranju nosi na vratu kod prednjih nogu oglavinu (komaće) s koje obostrano idu cugle* od konopljina užeta ili čeličnog lanca u kožnatu tuljcu na duljini vučnog grla, iza vučnog grla i koje se kače na alke na rubovima vagira, na alku u sredinu se kači lanac kojim se povezuje vučena naprava ili stvar iza vagira.

cugle su ponegdje i kožni remeni koji idu obostrano od julara vučnog grla do ruku osobe koja upravlja vučom, neki takvi napredniji  višenitni daljinski upravljači su čak imali i niti za upravljanje klepkama

U lokalnoj komunikaciji kao zadnje sredstvo (kako kad, nekad i kao prvo) i danas se rabi kao arhaična i autohtona baseball palica.

Ugonit vagirom u brazdu. Konja ili osobu, prenes.

Sa' ću te vagiron priko leđa.

25.   mesòiđa ž (mesòija)

Pokladi

Pokladi, pokladi
s guzicon se okladi
nema guze mrsa
do Uskrsa.


--------------------------------------------------


Davno je bijo vakat za marendu. Odo.

« Zadnja izmjena: 02 Kolovoz 2008, 17:12:27 poslijepodne glonga »

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #7 : 02 Kolovoz 2008, 12:53:41 poslijepodne »
13.   1) praćka, teh. uzengija, vilica 2) komad konopa, konapa, užeta, na samaru, po jedan sa svake strane, pričvršćen na oba kraja, može se odpustiti i prikratiti; na osamareno tovarno grlo teret se tovari tako da se podigne u visinu samara, nasloni na samar i odozdo prihvati podignutom praćom kroz koju se provlači konap s prednjeg gornjeg dijela samara, zateže na zadnjem gornjem dijelu samara, ponovo provlači kroz praću pa se ostatak konopa priveže za svoj dio između zadnjeg gornjeg dijela samara i praće; do tovarenja druge strane teret se radi ravnoteže, da ne privali, može poduprijeti sojom, uže praće (kao i konapa) je najčešće od konopljinih vlakana, upleteno od najčešće tri tanja užeta ukupne debljine palca i duljine najmanjeg i najvećeg rasteglja za praću i do četiri ukopalja za konap; jahač na osamarenu grlu koristi obje praće kao oslonac za stopala, jahačica samo jednu za oba stopala jer sjedi na samaru poprijeko na pravac jahanja i uzdužnu osovinu samara. [o tovarenju na samar; kuskune, antrešelj, polamar, kolan, klašnje] [U mog malog od tegeta gaće tregeri mu ko u kenjca praće.]

17.   žentil, neotporan, nedovoljne čvrstoće i tvrdoće, nejak
o osobi - nejaka, nedovoljne snage, slabog imuniteta, boležljiva, neotporna na bolesti i vanjske utjecaje općenito

19.   raznobojan, šaren, oko čakarasto, oko čamparasto

25.   Pokladi [Pokladi, pokladi / s guzicon se okladi / nema guze mrsa / do Uskrsa.]

Tocsno! Izvrstno glonga, pogotovo za podrobne narodoslovne (etnolozske) opise pratje, te vagira (za kojeg sam prihvatio Nesanicsin odgovor).

Inacse:

25. vrime između Ocsicha i Csiste sride

Daklem, josh nam ostaje:

11.   vèrđīna ž
12.   mïgavica ž
15.   príruč m
18.   tùlak m
20.   čèlo sr
21.   príklad m (prikladanj, prikladnjak)

Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #8 : 02 Kolovoz 2008, 16:57:53 poslijepodne »

11.   vèrđīna ž

1/ strana, padina, kosina, naginjanje, nagnuće, sklonost (lat. vergo)
2/ bradavica, neznatna greška, mana (lat. verruca)
3/ šibetina, šćapina, pošivača (lat. virga) okomiti ili kosi tragovi oblaka koji ne dotiču obzor / knjižka oznaka (bookmark); (lat. veru; lat. veruina) ražanj, koplje, kopaljce, (lat. virgatus) plot, od pruća pleten, prutast, šibast, (lat. virgula) vilinske rašlje
4/ TBC, tišika, sušica (arap. waram, tur. verem - otok, oteklina (kao pod 2/))
5/ vergija, porez (tur. vergi)
6/ kurbl(a) (njem. Kurbel), u svezi s vergl (tal. vergula), krik - ručna kočnica na zadnjem kraju zaprežnih kola, naprava koja se sastoji od dva paralelna kraka spojena okomitim na naizmjeničnim krajevima od kojih jedan služi kao okretna ručica za stvaranje i prijenos obrtnog momenta jednom silom za razliku od sprega (dviju ili više sila); (nlat. virginalis) virginal - žičano glazbalo slično čembalu
7/ (lat. virago) spolno nezrela žena, poludjevica; muškobanjasto, muškarasto žensko
8/ tanka dugačka cigara od virdžinijskog duhana
9/ veriga, veružina, kamaštra; zapekljan, nerzmrsiv, gordijski čvor niti, pekljanija,
 "Koji je đava ovo vako zapeklja?"


12.   mïgavica ž

1/ vrst kukca
2/ grč, tik najčešće ličnih mišića, "Igra mi ovo krajnje oko...", trnci, srsi
3/ namigivanje, komunikacija na mote, mot, namiguša (ona koja namiguje),
4/ starostavna pučka igra kojoj se ne mogu sjetiti pravila ni načina, čini mi se da bi ovo mogao biti drugi naziv za trlju, igru sličnu tic-tac-toe križić-kružić
5/ različite potezne (ribo)lovne mrižaste i nemrižaste zamke
 
15.   príruč m

1/ bilo što što je pri ruci, pomagalo, alat; dio alata ili uređaja; rukohvat na npr. ralu ili plugu
2/ vrst konca za priručivanje; priručen rukom šiven šav, služi za privremeno pričvršćenje tkanine do izvedbe konačnog šava

18.   tùlak m

1/ koji je pognuta čela, glave, povijen, pogrbljen, pokunjen, potuljen, tulav, tulin (praslav. tuliti - savijati)
2/ mulin, mulak, mulav - koji je bez rogova a trebao bi ih imati (ž. šuša), prenes. onaj koji tuli-muli, ne pokazuje ni čelo ni rogove, ne izražava stavove ni osjećaje, zanimljivo je da glagol tuliti s istim naglaskom znači i suprotno (glasno zavijati, "Tuli brodska sirena...", "Tule ustaše za Francetićem...)
3/ tulac, tuljac, tobolac, šuplje valjkasto, stožasto ili općenito šuplje rotacijsko tijelo; mislim da se ovdje traži značenje - cilindar, cilincer, tub, tuba na petruljači, karabitači, veralu, općenito, cjevasta naprava od prozirna stakla na prenosivoj svjetiljci na tekuća, kruta ili plinovita goriva koja čuva plamičak na sti(je)nju (fitilju) od gašenja a osigurava vidljivost

20.   čèlo sr

1/ dio glave iznad očiju u živine, u ljudi do kose, (ne znam kako je kod onih što imaju malo širi razdijok)
2/ prostorna oznaka - iznad, pored, pročelje zgrade, (istaknut, usamljen) brežuljak na obzoru, ono što je (prima vista) odmah (ne)vidljivo ("(Ne) Piše mu na čelu."), čelo stola, čelo kolone i drug Tito koji tutek jaša - biti i doći na čelo nečega;
vremenska oznaka - uoči, "Na (prvo, drugo..) čelo Božića..."
načinska oznaka - "Vedra čela." radosno, veselo, (samo)uvjereno, štedro, više nego drage volje i/ili skočno, poletno, oduševljeno čaak

21.   príklad m (prikladanj, prikladnjak)

1/ pripadak, dio uz veću cjelinu koji se pridodaje cjelini
2/ (drvena) žlica koja ide od ruke do ruke oko (drvenog) čanjka ili osoba koja se priključi drugim osobama dok se kladaju (drvenom) žlicom oko čanjka
3/ ono što je pri kladi (bilji, coku, ćutuku, necijepanom komadu drveta obično debljem od stegna divojačkog i duljem od noge) i najčešće istovremeno pri ognjišću, kominu, ono čime se ograđuje inače otvorena vatra i vatrišće i na što se može osloniti dio gorućeg drveta koji ne gori i priko kojeg se negoreći dio drveta (ogorak, ugarak) može primaknuti i pritaknuti u vatru ili žeravicu i tako potaknuti vatra, ono priko čega se kao priko oslonoca može kao poluga izvaditi donji ugarak iz vatre bez većeg raskopavanja vatre i žeravice pa npr. koristiti kao baklja ili užarenim krajem pripaliti obaljena cigareta savijena od srednjefinog bh duhana u ćat dvajesdvicu
može bit kamen, opečen (od pečene gnjile), kovana željeza, čelika, manje ili više ukrašen, priručan priklad može biti i sama sirova klada (bilja, cok, ćutuk) koji se uz vatru tako prošuši prije nego se naloži
ponegdje se koristi i kao naziv za različite podne obloge koje su otporne na vatru i koje se postavljaju ispred ztvorenog ložišta i/ili oko otvorenog ložišta u prostoriji čiji pod nije vatrootporan

prenes. ona(j) koji se druži s kladom (biljom, cokom, ćutukom) - izuzetno tromom i/ili glupom osobom; budali prirepak, "S kim si - taki si."

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #9 : 02 Kolovoz 2008, 19:11:25 poslijepodne »
11.   vèrđīna ž 8/ tanka dugačka cigara od virdžinijskog duhana

15.   príruč m 1/ bilo što što je pri ruci, pomagalo, alat; dio alata ili uređaja; rukohvat na npr. ralu ili plugu

20.   čèlo sr vremenska oznaka - uoči, "Na (prvo, drugo..) čelo Božića..."

21.   príklad m (prikladanj, prikladnjak) 3/ ono što je pri kladi (bilji, coku, ćutuku, necijepanom komadu drveta obično debljem od stegna divojačkog i duljem od noge) i najčešće istovremeno pri ognjišću, kominu, ono čime se ograđuje inače otvorena vatra i vatrišće i na što se može osloniti dio gorućeg drveta koji ne gori i priko kojeg se negoreći dio drveta (ogorak, ugarak) može primaknuti i pritaknuti u vatru ili žeravicu i tako potaknuti vatra, ono priko čega se kao priko oslonoca može kao poluga izvaditi donji ugarak iz vatre bez većeg raskopavanja vatre i žeravice pa npr. koristiti kao baklja ili užarenim krajem pripaliti obaljena cigareta savijena od srednjefinog bh duhana u ćat dvajesdvicu
može bit kamen, opečen (od pečene gnjile), kovana željeza, čelika, manje ili više ukrašen, priručan priklad može biti i sama sirova klada (bilja, cok, ćutuk) koji se uz vatru tako prošuši prije nego se naloži
ponegdje se koristi i kao naziv za različite podne obloge koje su otporne na vatru i koje se postavljaju ispred ztvorenog ložišta i/ili oko otvorenog ložišta u prostoriji čiji pod nije vatrootporan

Tocsno! Verdjinu i cselo san ti prizna na veresiju. Znacsenjske odrednice:

11. osushen duhanski list (u koji se zamota izrizani duhan kako bi se napravio smotak)
15. desna rucsica drvenoga pluga (liva je zboj)
20. vrime od jednoga dana ili jedne notji, 12 sati {kod nekih kazivacsa jedno je cselo 24 sata, dakle jedna notj i jedan dan}, kao mira vrimena (ob. izgaranja klacsine)
21. csetveronozsno zselizo na ognjishchu, na koje se naslanjaju cipanice, prikladanj, prikladnjak, uzp. uzglavacsa [Krüv se pècse, mòja dìca pläcsū / I lúpajū príkladon po sàcsu.]

Daklem, josh nam ostaje:

12.   mïgavica ž [Ona shto miga u ruci]
18.   tùlak m [Ima veze sa gasiti; poslidak je gashenja]

Ajmo, ljudi! I zsene, i zsene, pardon!
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #10 : 02 Kolovoz 2008, 23:40:36 poslijepodne »
...
« Zadnja izmjena: 04 Kolovoz 2008, 12:14:07 poslijepodne glonga »

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #11 : 03 Kolovoz 2008, 10:28:39 prijepodne »
Buduchi da je od 15 risheno 13 pitanja (naime, podrazumiva se da svako pitanje pocsinje sa "Shto znacsi ...", "Shto je ..."), vrime je da postavljacs odgovori na ona dva - 12. i 18.:

12. mïgavica ž prien. papirnata novcsanica {M. Shimundich, Govor..., str. 168.; F. Vukoja, u "Vrisku" i Herc. tjedniku vishekrat; B. Shamija, Tragikomedije}
18. tùlak m gasheno vapno {V. Pavlovich, Memoari Ivana ...., Herc. tjednik; postoji glagol tulacsit >polivati vodom, gasiti (o zsivom vapnu)<: I. Dugandzsich (tulecsenje), Zsupa Rasno, str. 97.

Navodim "izvore" (o potvrdama iz govora neprimireno je govoriti o izvorima), da ne bi ko ukaravizijo kako san izmislijo.

Ocsito su vrutjine utiecale na besidnike, pa ih se samo dvoje javilo. Sad bi mogao tko ini postaviti slidechih 10 pitanja.
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #12 : 03 Kolovoz 2008, 12:12:31 poslijepodne »
...
« Zadnja izmjena: 04 Kolovoz 2008, 12:14:34 poslijepodne glonga »

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #13 : 03 Kolovoz 2008, 18:28:33 poslijepodne »
Ajmo se dogovorit. Nema razprave o ricsima na ovom slidu, ionako je tezsko pratiti shta je risheno a shta nije, pa ja obicsno, kad kazsem ko je shta pogodijo, ponavljan do tog trenutka nerishene ricsi. More se otvorit podslid na kojem bi se tabirilo o pojedinim ricsima, a ovo voden odracsit tjemo samo za ricsi i znacsenjske odrednice (definicije). Inacse se o pojedinim ricsima mogu izpricsat duge i zanimljive pricse.

Ni na kraj pameti - tulak, tako da mi se vrti po ovo malo moždana (ako ji ikako ima) tvorba klak>tulak. Kako k prelazi u tu? Je li se gašeni a neugašeni klak potulio u tuljeni klak pa se skratio u tuljenklak, tuljeklak, tuklak, tulak? Who cares anyway (što bi rekli naši stari)? Ili je tu (i tamo) le  klačeno i krečeno? Ja l' je Lačni Franz (lačni - gladni, željni, potrebiti - koji ima potrebu) tu lačio živu žeđu živoga klaka?

"Klak" i "tulak" nisu u vezi, prvi je latinshtina (calx, ⌂ balk.-lat. calce < sumerski), a drugi prahrvatshtina (v. "tul" kod Skoka). "Krecs" je turcsinshtina (⌂ tur. kireç, <vapno>).

Pokretaču tebe i postavljaču pravila
A da smanjimo broj zadani' riči?
Popola?
Ili bar na sedam?
Viđu da ne mogo' upratit u ovi' prvi' deset šta je rišeno, a šta nije, koje rišavam, a kojim pridodajem sintagme i fraze i daveže nepotribnim pojedinostima.
 

   1.   Besidnik postavlja pitanja (10)

Ovden manjka rics "najvishe". Jashta nego da more i manje, ali ne bi bilo dobro da je vishe.

E pundan kad niko ne tje, jopet tju ja postavit jedan tucet, i to bash deset, da se mogu okupat ko csovik dok svit ovo protomacsi:

26. dòšā san s tàbanovićom
27. täčskica ž (ob. u mn. täčkice)
28. zabalùkotit svrš. knjiž.
29. bïkla ž
30. bílič ž
31. bilòsapac m
32. ljáljak m
33. ljíljak m
34. polùrānjka ž
35. pömeljār m
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Odg: Besidimo po nashki
« Odgovori #14 : 03 Kolovoz 2008, 20:59:55 poslijepodne »

26. dòšā san s tàbanovićom - piške, pišice, na noge

27. täčskica ž (ob. u mn. täčkice) - 1. srb. umanjenica od tačka 2. srb. kupon iz potrošačke kartice, bon "iksice" "narodne" vlasti za kupovinu životnih potribšćina u uvjetima otežane opskrbe [ad srb., točka je od toknuti (npr. malo tinte na papir) a tačka od taknuti (npr. papir pisalom) pa kako se komu svidi]

28. zabalùkotit svrš. knjiž.  - postati / biti mamuran (i nenaspavan) od silnoga pića i bančenja

29. bïkla ž  - "koktel" / "bevanda", dugo piće (log drink - što bi rekli naši stari) od varenike (varenog) ili sirova mlika i crnog vina

30. bílič ž  - ? 1. žuč 2. manja nepigmentirana površina na koži 3. bljesak bijele svjetlosti 4. bjelina

31. bilòsapac m - ? nož s bijelom drškom

32. ljáljak m - ? lišnjak / lješnjak

33. ljíljak m - 1. vrst leptira 2. šišmiš 3. geol. sloj u sedimentnoj stijeni 4. sloj naslaganog sijena (o 4. mogu karticu teksta ali:: BTW, zašto belevarci kažu sjeno a ne sino nit sijeno?)

34. polùrānjka ž - ? 1. plitka zdjela 2. biljka / voćka ni ranog ni kasnog roda 3. "po ručenica" doba dana na polovici između svitanja i podneva 4. misa koja se služi između zornice / rane mise i pučke, obično devetica na župi gdje se služi najmanje jedna misa ranije i pučka / obično jedanestica 5. bocun od pol oke, kašnje birenjak od po' litra

35. pömeljār m - ? 1. član zadružnog mlina 2. korisnik usluga određenog mlina
« Zadnja izmjena: 03 Kolovoz 2008, 21:14:50 poslijepodne glonga »