vako:
znam ja da bi svak rada povuka šćapom granicu šćakavice jer je tako lakše, ali ne iđe to tako.
šćakavšĆine ima i u grudama, na selinama (moja strina, na primjer), pešiji, pocrtama... ko ju je donija tamo, ja ne znam.
morebit da su bobanjari, oni šćakaju na veliko, ali to in nismo nikad zamirili, jedino malo ono oooooooteezaaaanjeeee dok govore, a šćakavšĆina je prihvaćana kao nešto normalno jerbo da nije tako, ne bi meni moja baba pritila šćapon ako neću izist svu rašćiku iz pijata, a ona je živila u pešiji (pokoj joj duši), dok je rodon bila iz mista koje bi moglo biti nekakva krajnja istočna granica šćakavšćine - grucke krštelice.
i ova tijaljska baba je volila reć "rašćika"... odakle im to, vrag će ga znati, mora da je poprimila od zeta šperca...
Ajde, Ins, a i drugi, da napravimo nieshto konstruktivno (ovo je pulitcski), a i meni je osobno zbog jednog posla potribno (ovo je prava istina) - ajmo postaviti tu granicu. Pustimo iznimke, znamo izreku o njima, a njih narocsito ima u sprezsnim oblicima (ishtju : ishtu, pushtjen : pushten, zvizsdji : zvizsdi), granica u svisti izvornih govornika jamacsno postoji. Pa ta je csinjenica bila pridmetom poruge, shege i zajedranicije jednih prema drugima ("Oni rashchikari!"; "Rashtika van iz guz... reste!") koju sam nebrojeno puta csuo.
Shimundich je postavio granicu ovako:
Granica između tih refleksa, tj. između šćakavaca i štakavaca na istoku ide istočno od Cerovih Dolaca, izbija na brdo Vranić, obuhvatajući Gradac, Mamiće i Grude, skreće prema jugozapadu između Drinovaca i Ružića, zatim, obilazeći Poteševicu, izbija na brdo Milinu zasidu i spušta se na podnožje Biokova me-đu Rašćanima i Kozicom. Apsolutnu granicu čini samo gorska kosa Milina zasida, koja je odvojila se-lo Kozička Poljica iako pripada vrgorskoj općini. U određivanju ostale granice služio je kriterij veće veće ili manje upotrebe. Tako u graničnim selima kao što su Cerovi Doci, Gradac, Mamići i Gurde ču-je se i št gdje bi se očekivalo šć, ali su sigurno u 75-80% šćakavačka. (MŠ, GIKB, str. 14.)
Nastranu shto je ponegdi nejasan (s koje strane obilazi Poteshevicu?, triba rechi "G. Mamichi"), ali ja nisam uspio dobiti potvrde za "grucki dio", a ono o Mamichima je skroz krivo. Vrlo dobro poznajem G. Mamiche, pripadaju mistu Kocserin, a csine ih sela: Ivankovicha Dolac, Kolobaricha D., Police, Martinovicha D., a mozsemo rechi i Pripolje. Nema teorije da bi tko tamo govorio "rashchika, shcheta, shchap". Po Shimundichu sva grudska sela: Loncsaci, Miloshev Dolac, Tolichi, Cere, Zorichi, Vruchice?, Pocrte i same Grude - rabe shchakavicu. Razgovarao sam s tucetom ljudi iz obtjine Grude, ali mi je vechina govorila da je granica zapadnije, s pocstkom B. Drage.
Tako bi granica do koje sam tako propitujuchi doshao bila:
Vrdi kod Neretve (Drezsnica je shchakavacska), Blidinje, te prolazi zapadno od svih rakitskih sela (koja su shtakavacska) spushtajući se posrid Cerovih Dolaca (ravnomirna mishanija) iztocsno od Lekine Drage, izmedju sela Vranich i Rujan, izbija na brdo Krstinu (kota 901) iznad Tolicha, spushta se na cestu kod Grudskog Vrila, ide iztocsno od Blazsevicha, izmedju Drinovaca i Ruzsicha na V. Malics (622), te kod Puteshevice izlazi na granicu. Kako ide do mora, ne znam.
Ti pricsash o svojoj babi. Ma i u nashoj kuchi su svi govorili "shchap", jer je baba bila shchakavka i nosila je shtap, stalno je govorila "A di mi je shchap!?", i eto ti ga djavle, u nashoj kutji "shchap", a u cilom selu "shtap". To su, dakle, iznimke, koje me ne zanimaju. Shto se tiche Tihaljine, njezin zapadni dio je na samoj granici, pa je prozsimanje moguche.
Ajde, shta tjemo s Grudama i s ovih niekoliko blizsih sela?
