Autor Tema: Csa(ng) Kaj Shto(k)  (Posjeta: 59339 )

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #315 : 06 Veljača 2011, 00:33:24 prijepodne »
Slovacse, stvari su malo slozsenije nego shto je to u tvome odokatvnome izkonoslovlju. Zar je toliko tezsko otvoriti HJP, bezplatno je.

čêst ž »dio«✧ prasl. i stsl. čęstь (rus. čast', češ. čast) ≃ lit. kandu: grizem, v. kusati; pricsest, csesnica,

čêst prid »koji se ponavlja« ✧ prasl. *čęstъ: gust (rus. částyj, polj. częsty) ← *kems- (lit. kimštas: napunjen); ucsestati

čâst ž »dostojanstvo ... « ✧ prasl. i stsl. čьstь (rus. čest', češ. čest); csestit, poshten, csitati, csastiti, shtiti



Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline Slovak

  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 3.393
  • Bez cezure.
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #316 : 06 Veljača 2011, 12:47:41 poslijepodne »
Slovacse, stvari su malo slozsenije nego shto je to u tvome odokatvnome izkonoslovlju.

::)
Dosta parola.

Offline golozlo

  • Ne može bez foruma i obrnuto...
  • Postova: 322
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #317 : 06 Veljača 2011, 12:50:41 poslijepodne »
Slovače u pravu si za česnicu , pogrešio sam fundamentalno prevideći "luk česan" , i da je zapravo česnica ništa drugo do u laičkom prevodu "komadača"!

Tako su uvek u kraju mog oca govorili za beli luk!

Ima ona stara poštapalica i zezalica kad nemirno dete pita:"Šta ima da se jede" , a neko odgovara :"Mrka baka balege luka česna paprike"! :)

Nego , šta misliš o čuvenom pojmu Srbin?! :) , tj.servus iliti rob?!

Primetio sam jednu stvar , a to je da sclavus na latinskom takođe znači rob , znači i Srbin i Sloven je rob!

Ali nije mi to poenta već kako to da je od reči sclavus danas u talijanskom nastala izvedenica od te reči "ciao"(ćao-pozdrav) , a od servus malo starija izvedenica "serbus" takođe pozdrav!

Pitanje moje je odakle pozdravljanje od robova?!

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Druže Tito, čestito ti bilo…
« Odgovori #318 : 06 Veljača 2011, 15:09:49 poslijepodne »

Čestit (Božić) je AFŽ-ova rusko-kominternska podvala. Pokojnom Vrani koji je Ćiri sastavljao repku, obavljao državničke poslove… oživljavao arhaične lekseme… izraz čestit u svezu s Božićem podvalila je jedna zlobna nepretvorena AFŽ-ovka iz Ankičina kruga lažnih prìjatēljki.

Ćiro je, prema rvackim medijima, ovih dana izišao - izašao - uzašao iz Egipta. Ne bi da je Mojsije.

http://www.youtube.com/watch?v=5aYBt_jbnF0

Offline Slovak

  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 3.393
  • Bez cezure.
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #319 : 06 Veljača 2011, 18:34:30 poslijepodne »

Nego , šta misliš o čuvenom pojmu Srbin?! :) , tj.servus iliti rob?!

Primetio sam jednu stvar , a to je da sclavus na latinskom takođe znači rob , znači i Srbin i Sloven je rob!

Ali nije mi to poenta već kako to da je od reči sclavus danas u talijanskom nastala izvedenica od te reči "ciao"(ćao-pozdrav) , a od servus malo starija izvedenica "serbus" takođe pozdrav!

Pitanje moje je odakle pozdravljanje od robova?!
i slaven ima 2 tumačenja: rob i slavni, kao i srbin: sluga i pozdrav
odeš preko u mađarsku i kad uđeš u trgovinu kažeš:"szerbusz!"
na što će ti oni uzvratiti: "szerbusz kedves"

ne treba na te stvari trošiti nerve 
Dosta parola.

Offline golozlo

  • Ne može bez foruma i obrnuto...
  • Postova: 322
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #320 : 07 Veljača 2011, 00:24:10 prijepodne »
Nedavno sam čuo zanimljivu etimologiju za broj "Deset" , hoću reći da i za latinski "Decem" se zapravo ne zna šta etimološki znači i odakle potiče!

Međutim to je u svoje ruke uzeo jedan srpski jezički mali Deretić i mogu reći da je zanimvljivo! ;D

Uglavnom , deset objašnjava da se sastoji od slovenske reči za šaku "pjast-pesnica" i broja dva kao prefiks!

Znači de-pjast , de-pjest . depest , ...k i kao to ide već u genezi reči kroz istoriju dobismo deset!

A i čovek se penje na drvo , za čega trebaju dve pesnice sa svih deset prstiju!

Offline Slovak

  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 3.393
  • Bez cezure.
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #321 : 08 Veljača 2011, 23:18:25 poslijepodne »
Nedavno sam čuo zanimljivu etimologiju za broj "Deset"
Imam i ja jednu. Iz riječi set. Set posuđa, set alata, set u tenicu. de set ili dva seta.
Dosta parola.

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #322 : 09 Veljača 2011, 01:21:06 prijepodne »
de set ili dva seta.
Slovak, twelve points. Slovak, douze points [fr.]. Slowak[ei], zwölf Punkte.

Set je dvanaest. Douze. Duzina. Tuc-tuc tucet. De set je dva do dvanaest. Dva do dvanaest jest jednako 10. (12-2=10)
Sve po 12 kn.
« Zadnja izmjena: 09 Veljača 2011, 01:23:43 prijepodne glonga »

Offline Slovak

  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 3.393
  • Bez cezure.
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #323 : 09 Veljača 2011, 10:48:18 prijepodne »

Set je dvanaest. Douze. Duzina. Tuc-tuc tucet. De set je dva do dvanaest. Dva do dvanaest jest jednako 10. (12-2=10)
Sve po 12 kn.
T
uce? Prirodnije od arabice, jer tko je računao na palac. Ali, ako je šaka 5, pest, de pest je 10. katr van sank. 4x20+6. To je franzucima ostalo od mlinova i brašna. katr, van, sank, sis, set - franc. set je 7.
Dosta parola.

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #324 : 09 Veljača 2011, 22:07:17 poslijepodne »
Molim gospodu besidnike da procsitaju uvodno shtivo ovog slida i da svoja izkonoslovna i ostala legitimna razmatranja obavljaju na za to, od strane Slovaka, pridvidjenu mistu (Svjetski jezik - Etimologija, jezične podudarnosti).
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #325 : 09 Veljača 2011, 22:30:52 poslijepodne »
Udarna vist s naslovnice najboljih i najobavistnijih novine Rvacke i ostatka:

"U dvorishtu Jalzse Trputec u Donjem Macskovcu pokraj Moticsine dogodila se nezapamtjena tragedija. Jagoda, koja je navodno imala velikih problema s ponashanjem u jednom je trenutku izpustila. Od siline udara (a i od trovanja) na mjestu je poginuo Grgo, omiljen u Macskovcu, drzsavni prvak u svojoj kategoriji. Jalzsa Trputec josh ne uspiva dochi k sebi od shoka prouzrocsenog gubitkom najdrazseg joj ljubimca. Dvorishte joj je priepuno susida koji su joj doshli pomotji u tom tezskom trenutku. Za tragicsno stradalog Grgu svi imaju samo ricsi pohvale i ne mogu virovati u to shto se dogodilo."

Izpricsavam se! Stalno sebi govorin, jami bolan naocsale, kad nieshto priepisujesh, pa ti ne tje izpast svaka druga rics – ali dzsaba. Evo sad s naocsalin:

"U dvorishtu Jalzse Trputec u Donjem Macskovcu pokraj Moticsine dogodila se nezapamtjena tragedija. Krava Jagoda, koja je navodno imala velikih problema s probavom u jednom je trenutku izpustila vechu kolicsinu plina nakupljenog u crivima. Od siline udara (a i od trovanja) na mistu je poginuo pas Garavi, omiljen u Macskovcu, drzsavni prvak u razplodu u svojoj pasmini. Jalzsa Trputec josh ne uspiva dochi k sebi od shoka prouzrocsenog gubitkom najdrazseg joj ljubimca. Dvorishte joj je prepuno susida koji su joj doshli pomotji u tom tezskom trenutku. Za tragicsno stradalog Garavog svi imaju samo ricsi pohvale i ne mogu virovati u to shto se dogodilo."

Sve je meni jasno i poznato: i Jalzsa, i Macskovac Donji, i Moticsina. Eto, nisan csujo za Jagodu, ali, ljudi, dogadja se. Pa i to da chuko krepa. Sve je normalno, i ne znan zashto je na naslovnici. Mozsda je razlog upravo u zsivotinjskom humanizmu, pocsovicsenju zsivotinja. Jer, eto, crka chuko = "nezapamtjena tragedija", krava ne prdi = "krava ima velikih problema s probavom", krava prnila = "krava izpustila vechu kolicsinu plina nakupljenog u crivima" (u atmosferu i shire), krepa chuko = "poginuo pas Garavi", a kuca se ko nijedan u selu = "drzsavni prvak u razplodu u svojoj pasmini", Jalzsa ne uspiva dochi "k sebi" (jer je krepa chuko, tragedija). A kad procsitash "Dvorishte joj je prepuno susida koji su joj doshli pomotji u tom tezskom trenutku", djava ga odnijo tko ne tje pomislit, ma shta pomislit – ko odman ne vidi! na sri Jalzsina dvorishta crni odar s njezinin nikad priezsaljenim csovikon. Za Garavog svi imaju samo ricsi pohvale = "o mrtvima sve najbolje"

U niekim vrimenima, dok jezicsni idioti nisu doshli u priobtjivala, samo je jedna zsivotinja umirala. Nietko tje vech rechi - koja. A danas - umro joj macsak, umrla ribica u tegli, umro slon zbog starosti ("Pa zaboga, i Inglezi govore "died"!" Ti novinarcsichi i prievoditelji (nas zsednih priko vode) nisu imali vrimena do naucsiti samo prvo znacsenje eng. glagola; a to da mozse znacsiti i "stradati", "crknuti", "uginuti" - to tje naucsiti kad odu u pemziju.)

A ja sam pokojnog Garavog josh davno u Iskonicama upozorio (AKO NAS KRAVE DODJU GLAVE) shta se more trevit. Ali nije Garavi csita Imoart. Dakli, necsitanje Imoarta opasno je po zsivot.
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #326 : 09 Veljača 2011, 23:08:47 poslijepodne »
Kazsu da je pokojni Engels govorio kako je o povisti puno vishe naucsio iz Balzacovih dila nego iz svih onodobnih povistnih kupusara. Nije moje da se mirim s velikim Engelsom, ne do Bog!, ali i ja vishe naucsim o jeziku iz promicsbenica (EPP) nego iz svih hrvatskih slovnica i pravopisa. Jer to shto piscima tih listicha, kataloga i inoga mozse pasti na pamet, ni staro- ni mladogramaticsarima nikad ne tje. Pa kazse:

"... a da bi se i mamama olakshao zsivot, XY nudi i puno accessoriza koji se savrsheno uklapa sa odichom: cipele, kape, nakit i slicsno ..."

E sad, ne bih ja pametova o tomu kako mi nije jasno da se nieshto mozse s csime "uklapati". Kad su mene ucsili hrvatski, ja sam shvatio da se nieshto mozse uklopiti samo u nieshto. A i ukazivati kako nije dobro "sa odichom" – priezahtivno je. Ali shto je to "accessoriza", rashtikom i kupusom te kumim!? Iz unutarrecsenicsnih odnosa mora se zakljucsiti da je nieka imenica, gradivna csak. Ako je zaminite s "meda", bash se "uklapa". Dakli, radi se o rodniku jednine muzskog roda (koji, uklapa se, on) imenice "accessiriz". Pa mozsesh rechi: Vidish, u nas ima accessoriza, u nas ima meda, u nas ima kupusa. Dakli, gradivna imenica (ne mozsesh rechi: u nas ima med, u nas ima kupus niti ovo su medovi, a ovo ku-pus(ov)i). I taj "accessoriz" se sastoji (u nj spadaju) od "cipela, kapa, nakita i slicsno". Izpada da bi ta imenica mogla biti i zbrojnica. A unutar nje je opet jedna zbrojnica (nakit).

A sad bi tribalo odgonetnuti kako se to csita. Zashto dva "c" i dva "s"? Da nisu pocseli priminjivati Belevarcsev slovopis, ali izkvareno?

Ne znam, ali hrvatsko ricsoslovje se s ovim mora pozabaviti.
Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline belevarac

  • Moderator
  • Sve zna, sve čita, svugdje piše...
  • Postova: 1.801
Odg: Lajkati
« Odgovori #327 : 03 Ožujak 2011, 22:41:52 poslijepodne »
"Lajkat" mislio sam da bi moglo znacsiti >pomalo lajati, lajuckati<, kao ono: chuko lajucka. Ali evo mi dodje e-poruka s naslovom "Lajkajte nas na Facebooku i osvojite vrijedni poklon!! " I sad bi ja na nji ko triba lajuckat ne bi li dobio tu nagradu. Nieshto mi se vecseras ne laje.

A da nije mozsda "olajavati"?

Znameniti grad na obali, Olisippo [Lisabon], csuven zbog svojih kobila koje zatrudne pomochu zapadnog vitra (Plinije Stariji)

Offline glonga

  • Forumska Al-tipkovnica
  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 10.154
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #328 : 03 Ožujak 2011, 22:53:06 poslijepodne »

Lajkat je kad te lansiraju u svemir ko rusku kèru Lajku. "Kad odlepiš u vaseljenu". Izgubiš tlo pod nogaman. Svezu sa stvarnostju. Lajkala je tako ona žemska, kraljica što je rekla ono, kakono … nemaju kruva … nek jidu kolače.

Lajkat je i slikavat s Leica fotoaparatiman i objektiviman s najboljon svickon optikon Leica, koju nimačku optiku i aparate neupućeni zaminu s onon ruskon keron ili jupiter … kakono optikon i slikaćin aparatiman.
http://www.leica.com/

O lajkanju se i fuckbooku najbolje izrazuje lik Džeremaja na jednom ercegovskom vorumu, iako mu, veli, nije jasno.

"Stašno... Kako ovo sve ide uskoro će se cijeli internet svesti na *ebeni fuckbook.com "
http://forum.bljesak.info/viewtopic.php?f=14&t=11361&start=2610

"Meni ovo lajkanje nikada neće biti jasno... naravno nemam fuckbook, ali šta vam znači da imate 100 ili 1000 lajkova... veći e-penis"
http://forum.bljesak.info/viewtopic.php?f=14&t=11361&start=2550

»"Legolas je napisao/la:
A sto je s nama koji ne koristimo ovu posast??"
...da je počnemo koristiti... ne možeš ni u wc otići da te fuckbook ne dočeka
[…]
Napravite account i samo lajkate Monet bez dodavanja ikoga u prijatelje i to je to«
http://forum.bljesak.info/viewtopic.php?f=14&t=11361&start=2625

Iz pronađenog se čini da lajkanje znači i sviranje e-penisu. Neki novi žanr e-glazbe.
« Zadnja izmjena: 03 Ožujak 2011, 23:00:59 poslijepodne glonga »

Offline Slovak

  • Gožđeno pero foruma
  • ***
  • Postova: 3.393
  • Bez cezure.
Odg: Csa(ng) Kaj Shto(k)
« Odgovori #329 : 03 Ožujak 2011, 22:58:49 poslijepodne »
pročitajte i ovo o lajkanju
http://www.hrt.hr/index.php?id=blog&tx_ttnews[tt_news]=88524&tx_ttnews[backPid]=303&cHash=3a24fd835d
LAJKANJE
Ne, nisam napisao slovo viška u naslovu; doduše čak i Google, kad upišem taj termin, misli da jesam, pa me pristojno pita - jeste li mislili: lajanje?

A baš je internet zaslužan, ili kriv, da nezaustavljivo nadiru nove riječi, naravno iz jezika koji je globalni - a to je engleski. Tako je i operacija označavanja onog što nam se (ne) sviđa, temeljena na engleskom izrazu to like, postala i nova riječ u hrvatskom - lajkanje, a u glagolu - lajkati. Ja lajkam, ti lajkaš, on/ona/ono lajka... Korisnici fejsa (Facebook) primjerice govore mi kako stalno nešto lajkaju - kad na profilu prijatelja vide nove fotografije i slično.

Pišem to nakon što sam u jednoj televizijskoj reklami čuo kako se glagol lajkati suvereno koristi, bez pardona, kako se to nekad govorilo. I taj primjer aktualizira dvojbu: u kojoj je mjeri preuzimanje i prilagođavanje engleskih riječi prirodna i simpatična pojava, što potvrđuje jezičnu dinamiku, a u kojoj nasilje nad hrvatskim jezikom. Ipak čini se da je teško na tu dvojbu reagirati načelno ili samo nekom šturom rečenicom. Kao i kod toliko drugih stvari u životu, treba ići od primjera do primjera - neki će se u tom procesu pokazati uistinu rogobatnima, a neki sasvim prihvatljivima. A s obzirom na svu tehnološku inovativnost, pa čak i agresivnost koja obilježava naše vrijeme, bilo bi nerealno očekivati da jezik - bilo koji jezik - ostane u bonaci.

Možemo to lajkati ili ne moramo, ali bojim se da to ionako ništa ne znači; utjecaj globaliziranog engleskog sigurno neće posustati. Živcirati se zbog toga ili boriti se s tim bilo bi - kako kaže jedna davna ilustracija uzaludnosti - kao lajati na mjesec. 
DRAŽEN ILINČIĆ
« Zadnja izmjena: 03 Ožujak 2011, 23:00:32 poslijepodne Slovak »
Dosta parola.