IMOart Forum Croaticum

Svakodnevnica => O jeziku, rode... => Autor teme: belevarac - 31 Srpanj 2008, 23:32:46 poslijepodne

Naslov: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 31 Srpanj 2008, 23:32:46 poslijepodne
     Zashto bi na ovom besidishtu samo kukali i naricali za nashin lipin govorin - koji nestaju,{vidi poslidnje upise na slidu Csa(ng) Kaj Shto(k)} – zshto ne bi i mi oteli ponieshto zaboravi, daj Bozse, i uzkrisili? Govor Rvata od Neretve do Cetine i od Bijakove do Makljena, Kupreshkih vrata, Livanjskog polja i Dinare more se, baren u ricsnicskom smislu, smatrati jedinstvenim. Dobro, oni prima Neretvi i pram buri malo naginju na turcsinshtinu, a oni zapadniji na talijanshtinu (vencijanshtinu), ali s obzirom na cili poklad ricsi toje su razlike zanemarive.
     Jedan od nacsina, u koji bi se mogli ukljucsiti svi besidnici, je pogadjanje, igra. A igrat se vole i mladjarija i djuturumi. Ja bi to, rechi tjemo kazat, vako:
     A. O PITANJIMAN:
1.   Besidnik postavlja pitanja (10)
2.   Pitanje csini zadana rics i slovnicska oznaka (m, ž, sr; svrš., nesvrš.; prid., pril., pridl., uzv. …)
3.   Zadanu rics, ako je moguche, onaglasiti (na Verdani, koja ima sve naglaske osim kratkosilaznih,
             napisati u Wordu i zalipit u uredjivacs besidishta; za kratkosilazne rabiti nimacske prieglashene
             samoglase: äëïöü)
4.   Pozseljno bi bilo da zadanu rics ne sadrzse vech objavljeni ricsnici (Gusichev i Shamijin)
5.   Ne bi bilo velike vajde zadavati josh uvik obtjepoznate ricsi (dërektūr, kàjmak, kàpula, lagùmat, làžota,
             pàščetijī …), te podpuno prozirne ricsi ili ricsi koje se od standardnih razlikuju u samo jednom glasu
             (slovu) (pâšoš…); pritom je pozseljno zadavati ricsi koje su standardne ali u nashem govoru uz
             standardno imaju i nestandardno znacsenje (pèro sr 1° (ob. u mn. pèra) prut brane koji se niže na iglu
            2° jedan od kutova motike s obje strane ušice)
6.   Nije prieporucsivo kao ptanja postavljati vlastita imena, nadimke, paimenke, vodonazive, mistopise,
             goronazive …
7.   Pod „ricsi“ za ovu svrhu podrazumivaju se i izrazi (sveze (sintagme) i izreke: „proshla baba s
             kolacsin“, „ne mere mu ni vode dodat“, „sir vodu pije“, „doshla ga volja“, „usrat se o'
             stra“, „meshcsini“ (meni se csini) „Ujmoca“
8.   Nije dopušteno postavljati nova pitanja dok na sva pridhodna nije odgovoreno

     B. O ODGOVORIMAN:
1.   Besidnik more odgovorit na do djavla jedno pitanje za koje znade odgovor tako shto tje se pozvat na
             broj pitanja i upisat znacsenjsku odrednicu (definiciju) na drzsavnom jeziku (standardu), bilo opisno
             bilo istoznacsnicama (sinonimima)
2.   Da se nije ko uasumijo zapitkivat o postavljenom pitanju; ako znash, odgovori, ako ne znash, pokri se
             ushiman i chumijaj dok nieko ne otpovrne (da ne grandamo i ne stramputamo, jer izkustvo s ovog
             besidishta govori kako ljudi pocsmu o crvin a zavrshe na slonovimn, shto bi se na starorvackom reklo:
             zastrane op topik)
3.   Nisu dopushtene nikakve opazke koje nisu u izravnoj vezi sa znacsenjem
4.   Iza znacsenjske odrednice mozse se, radi jasnitbe, navesti vrlo kratak uporabni primir
5.   Nije, ljudi, veleumno dati isti odgovor kao i pridhodni besidnik – shta bi ponavlja, ta nismo u mlinici
6.   Oni koji je pita, oglasit tje koji je odgovor izpravan tako shto tje navest (citirat) besidnika koji je
             pogodijo i upisati „Tocsno!“
7.   Nakon niekog vakta, o kojem tjemo se dogovoriti, postavljacs pitanja tje odgovoriti na pitanja na koja
             nitko nije odgovorijo – csime smo jedan krug obatrali.

RECIMO NA PRILIKU VAKO:
Pitanja:

1.   pìkat nesvrš.
2.   macimùdan m pogr.
3.   òbagavit svrš.
4.   opa-lä uzv. (òpa-lä)
5.   varèšika ž
6.   vodu varit – vodu ladit
7.   drinova nedilja
8.   naštèsrce pril. srastl.
9.   navràzača ž
10.   štòjerberáter m

Izpravni odgovori:

1.   ciniti, poshtovati, priznavati, uracsunavati [Tvòja se ne pìkā.]
2.   pridivak muzskoj osobi (tobozse: onaj koji ima macsje mudo)
3.   1° dobiti bage 2° postati tvrdim, grubim, izgubiti gibkost (na pr. prsti ruke)
4.   uzvik pri doskoku ili padu (ob. u ditcsijemu govoru)
5.   zselizni crni prah koji se dodaje kalilu da sukno bude sjajnije i da pri kaljenju ne gori, kovacsina
6.   obavljati nesmislen (nekoristan) posao, prielivati iz shupljega u prazno
7.   (prolitno) vrime oskudice, neimashtine, gladi
8.   srastl. od na tašte srce, na prazan želudac, natašte
9.   gornji dio oputara (poprično postavljene trake upredene opute od prstiju do priegiba), naplet
10.   nnim. porizni savitnik

E pa, Misusovo, pocset tjemo. Ako svit nema nishta protiva, ja bi pocsejo s prvom rukoveti pitanja (iznimno s 15, dok ovo ne zaoposumimo):

11.   vèrđīna ž
12.   mïgavica ž
13.   präća ž
14.   prikòk.rac m prost.
15.   príruč m
16.   kàlada ž
17.   känītan prid. (känētan)
18.   tùlak m
19.   čàkarast prid.
20.   čèlo sr
21.   príklad m (prikladanj, prikladnjak)
22.   sabùrisat se svrš.
23.   véla ž (raca, va(j)ina)
24.   vàgīr m
25.   mesòiđa ž (mesòija)

Aje navali, narode, da ne bude: josh malo, pa nestalo! (Mozsda imacki SIZ za kolturu nagradi najuspishnije pogadjacse.)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Insomnia - 01 Kolovoz 2008, 00:20:51 prijepodne
Citat:
11.   vèrđīna  ž
12.   mïgavica ž
13.   präća ž
14.   prikòk.rac m prost.
15.   príruč m
16.   kàlada ž
17.   känītan prid. (känētan)
18.   tùlak m
19.   čàkarast prid.
20.   čèlo sr
21.   príklad m (prikladanj, prikladnjak)
22.   sabùrisat se svrš.
23.   véla ž (raca, va(j)ina)
24.   vàgīr m
25.   mesòiđa ž (mesòija)

11. divica
12. vrsta brodića (??)
13. .....
14. čovik što sve radi priko volje
15. .....
16. naoblaka
17. .....
18. .....
19. kičast
20. čelo
21. .....
22. sabrati se, doći "k sebi"
23. rasa, vrsta, sorta, "fela"
24. dio kočija
25. žena koja jide meso

jel vako? ;D

ako nije, brisat će netko, da ne kvarim temu.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 01 Kolovoz 2008, 00:37:24 prijepodne
14. čovik što sve radi priko volje
16. naoblaka
22. sabrati se, doći "k sebi"
23. rasa, vrsta, sorta, "fela"
24. dio kočija

Tocsno! Bravo Insomnia! Malo podrobniji odgovori bili bi:

14. pridivak onomu koji se pravi važan, hrabar, koji je prkosan
16. oblaci na zapadu u vrime i na mistu zalazka sunca (kao najava promine vrimena, dolazka kishe)
24. obli komad drveta ili kovine pricsvrstjen na pridnji dio zaprezsnih kola na koji se zapinju shtrange, palja 2°

A za ostalo k didu i babi pa ....

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Insomnia - 01 Kolovoz 2008, 00:41:26 prijepodne
nemam već odavno živih dida i baba, ni stričeva... a i ćaća mi je pokojni, naš lipi jezik mu je bila struka za života, tako da se mogu osloniti samo na dvi stare strine koje ritko viđam i vlastito sićanje :(
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Insomnia - 01 Kolovoz 2008, 00:45:16 prijepodne
a i gugl koristim, za migavicu, na primjer, dok su "verđina" zvali jednu curu u sridnjoj školi, govorila kako neće prije braka ništa, pa joj unda dali taj nadimak, sićan se da san dugo mislila da je to dio tokarskog stroja... ;D
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 01 Kolovoz 2008, 00:54:55 prijepodne
a i gugl koristim, za migavicu, na primjer, dok su "verđina" zvali jednu curu u sridnjoj školi, govorila kako neće prije braka ništa, pa joj unda dali taj nadimak, sićan se da san dugo mislila da je to dio tokarskog stroja... ;D

E ova ti je za u dzsep! Ali ne tju vishe nishta komentirati jer bih tako potirao pravila koja sam postavio.
Sad tju malo skoknit do lokve a vi, svitu, samo pogadjajte (t.j. sitjajte se) - bit tju blizu zsice.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 02 Kolovoz 2008, 10:24:38 prijepodne
11.   vèrđīna ž R

12.   mïgavica ž R

13.   präća ž

13.1. praćka, teh. uzengija, vilica

13.2. komad konopa, konapa, užeta, na samaru, po jedan sa svake strane, pričvršćen na oba kraja, može se odpustiti i prikratiti; na osamareno tovarno grlo teret se tovari tako da se podigne u visinu samara, nasloni na samar i odozdo prihvati podignutom praćom kroz koju se provlači konap s prednjeg gornjeg dijela samara, zateže na zadnjem gornjem dijelu samara, ponovo provlači kroz praću pa se ostatak konopa priveže za svoj dio između zadnjeg gornjeg dijela samara i praće; do tovarenja druge strane teret se radi ravnoteže, da ne privali, može poduprijeti sojom, uže praće (kao i konapa) je najčešće od konopljinih vlakana, upleteno od najčešće tri tanja užeta ukupne debljine palca i duljine najmanjeg i najvećeg rasteglja za praću i do četiri ukopalja za konap; jahač na osamarenu grlu koristi obje praće kao oslonac za stopala, jahačica samo jednu za oba stopala jer sjedi na samaru poprijeko na pravac jahanja i uzdužnu osovinu samara

[o tovarenju na samar; kuskune, antrešelj, polamar, kolan, klašnje]

[prigodne epske i lirske poskočice

U mog malog od tegeta gaće
tregeri mu ko u kenjca praće.

(na slijedeću držim puni copyright jer je teškom mukom pronađena:

Provedoše Maru na samaru
a Ljiljanu na golu riđanu
Okenu se Marin đuvegija:
- Mare, dušo, vele ti si stara!
- Upitaj der Ljiljanu divojku
ona mi je na kršćenju bila.
...)]


14.   prikòk.rac m prost. R

Češće je u uporabi fraza "priko qrca" kao priložka oznaka načina. Manje izričite osobe kažu - priko prkna. Na ovome forumu bi se reklo - priko milokliza s velikim M.


15.   príruč m

višeznačnica, može označiti bilo što što je pri ruci, vjerujem da je ovdje traženo značenje - konac za priručivanje ili priručeni šav kojim se tkanina privremeno pričvršćuje do šivanja konačnog strojno ili ručno šivanog šava

16.   kàlada ž R

Rabi se gotovo isključivo kao oznaka za sumaglicu i/ili ravnomjernu naoblaku na zapadnom obzorju uz rumenilo sunčeva zalazka i u razgovorima o predviđanju vremena - Sunce zađe u kaladu, moglo bi sutra bacit malo kiše. :)

17.   känītan prid. (känētan)

od  kanet, kanit - dio pribora za pletenje, drvena palica duljine lakta (podlaktice) koju pletilja obično zatakne za pas, na vrhu ima utor za pletaću iglu, gornja trećina je kvadratnog poprečnog presjeka cca. 4x4 cm i rezbarena, donje dvije trećine su kružnog poprečnog presjeka debljine palca i stožasto se sužavaju, donji kraj je tupo polukuglasto zaobljen

žentil, neotporan, nedovoljne čvrstoće i tvrdoće, nejak
o osobi - nejaka, nedovoljne snage, slabog imuniteta, boležljiva, neotporna na bolesti i vanjske utjecaje općenito

18.   tùlak m

tulac, tuljac, tobolac

19.   čàkarast prid.

raznobojan, šaren, oko čakarasto, oko čamparasto, čakarast konj - Čakar

20.   čèlo sr R

čelo
WTF

21.   príklad m (prikladanj, prikladnjak)

21.1. pripadak, dio uz veću cjelinu koji se pridodaje cjelini
21.2. drvena žlica koja ide od ruke do ruke oko drvenog čanjka ili osoba koja se priključi drugim osobama dok se kladaju drvenom žlicom oko čanjka

22.   sabùrisat se svrš. R

IMHO, ovaj oblik je relativno kasno uvezen i priličniji je krajevima na granici Bugarske i Srbije.
Tabiriti, raztabiriti, stabiriti se - razabrati, sabrati.

23.   véla ž (raca, va(j)ina) R

24.   vàgīr m

Drvena palica, debela kao ruka i duga kao ispružena ruka, deblja na sredini nego na rubovima, na sredini i rubovima okovana željeznim grivama debljine do 5 mm s alkama na obje strane ili samo na jednoj ali je tada alka na sredini na suprotnoj strani od onih na krajevima, grive na sredini i krajevima mogu biti obostrano uzdužno povezane trakom plošnog željeza svinutog oko uzdužne osovine prema elipsastom presjeku drveta. Služi za prijenos vučne sile vučnog grla, vučno grlo pri vuči i oranju nosi na vratu kod prednjih nogu oglavinu (komaće) s koje obostrano idu cugle* od konopljina užeta ili čeličnog lanca u kožnatu tuljcu na duljini vučnog grla, iza vučnog grla i koje se kače na alke na rubovima vagira, na alku u sredinu se kači lanac kojim se povezuje vučena naprava ili stvar iza vagira.

cugle su ponegdje i kožni remeni koji idu obostrano od julara vučnog grla do ruku osobe koja upravlja vučom, neki takvi napredniji  višenitni daljinski upravljači su čak imali i niti za upravljanje klepkama

U lokalnoj komunikaciji kao zadnje sredstvo (kako kad, nekad i kao prvo) i danas se rabi kao arhaična i autohtona baseball palica.

Ugonit vagirom u brazdu. Konja ili osobu, prenes.

Sa' ću te vagiron priko leđa.

25.   mesòiđa ž (mesòija)

Pokladi

Pokladi, pokladi
s guzicon se okladi
nema guze mrsa
do Uskrsa.


--------------------------------------------------


Davno je bijo vakat za marendu. Odo.

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 02 Kolovoz 2008, 12:53:41 poslijepodne
13.   1) praćka, teh. uzengija, vilica 2) komad konopa, konapa, užeta, na samaru, po jedan sa svake strane, pričvršćen na oba kraja, može se odpustiti i prikratiti; na osamareno tovarno grlo teret se tovari tako da se podigne u visinu samara, nasloni na samar i odozdo prihvati podignutom praćom kroz koju se provlači konap s prednjeg gornjeg dijela samara, zateže na zadnjem gornjem dijelu samara, ponovo provlači kroz praću pa se ostatak konopa priveže za svoj dio između zadnjeg gornjeg dijela samara i praće; do tovarenja druge strane teret se radi ravnoteže, da ne privali, može poduprijeti sojom, uže praće (kao i konapa) je najčešće od konopljinih vlakana, upleteno od najčešće tri tanja užeta ukupne debljine palca i duljine najmanjeg i najvećeg rasteglja za praću i do četiri ukopalja za konap; jahač na osamarenu grlu koristi obje praće kao oslonac za stopala, jahačica samo jednu za oba stopala jer sjedi na samaru poprijeko na pravac jahanja i uzdužnu osovinu samara. [o tovarenju na samar; kuskune, antrešelj, polamar, kolan, klašnje] [U mog malog od tegeta gaće tregeri mu ko u kenjca praće.]

17.   žentil, neotporan, nedovoljne čvrstoće i tvrdoće, nejak
o osobi - nejaka, nedovoljne snage, slabog imuniteta, boležljiva, neotporna na bolesti i vanjske utjecaje općenito

19.   raznobojan, šaren, oko čakarasto, oko čamparasto

25.   Pokladi [Pokladi, pokladi / s guzicon se okladi / nema guze mrsa / do Uskrsa.]

Tocsno! Izvrstno glonga, pogotovo za podrobne narodoslovne (etnolozske) opise pratje, te vagira (za kojeg sam prihvatio Nesanicsin odgovor).

Inacse:

25. vrime između Ocsicha i Csiste sride

Daklem, josh nam ostaje:

11.   vèrđīna ž
12.   mïgavica ž
15.   príruč m
18.   tùlak m
20.   čèlo sr
21.   príklad m (prikladanj, prikladnjak)

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 02 Kolovoz 2008, 16:57:53 poslijepodne

11.   vèrđīna ž

1/ strana, padina, kosina, naginjanje, nagnuće, sklonost (lat. vergo)
2/ bradavica, neznatna greška, mana (lat. verruca)
3/ šibetina, šćapina, pošivača (lat. virga) okomiti ili kosi tragovi oblaka koji ne dotiču obzor / knjižka oznaka (bookmark); (lat. veru; lat. veruina) ražanj, koplje, kopaljce, (lat. virgatus) plot, od pruća pleten, prutast, šibast, (lat. virgula) vilinske rašlje
4/ TBC, tišika, sušica (arap. waram, tur. verem - otok, oteklina (kao pod 2/))
5/ vergija, porez (tur. vergi)
6/ kurbl(a) (njem. Kurbel), u svezi s vergl (tal. vergula), krik - ručna kočnica na zadnjem kraju zaprežnih kola, naprava koja se sastoji od dva paralelna kraka spojena okomitim na naizmjeničnim krajevima od kojih jedan služi kao okretna ručica za stvaranje i prijenos obrtnog momenta jednom silom za razliku od sprega (dviju ili više sila); (nlat. virginalis) virginal - žičano glazbalo slično čembalu
7/ (lat. virago) spolno nezrela žena, poludjevica; muškobanjasto, muškarasto žensko
8/ tanka dugačka cigara od virdžinijskog duhana
9/ veriga, veružina, kamaštra; zapekljan, nerzmrsiv, gordijski čvor niti, pekljanija,
 "Koji je đava ovo vako zapeklja?"


12.   mïgavica ž

1/ vrst kukca
2/ grč, tik najčešće ličnih mišića, "Igra mi ovo krajnje oko...", trnci, srsi
3/ namigivanje, komunikacija na mote, mot, namiguša (ona koja namiguje),
4/ starostavna pučka igra kojoj se ne mogu sjetiti pravila ni načina, čini mi se da bi ovo mogao biti drugi naziv za trlju, igru sličnu tic-tac-toe križić-kružić
5/ različite potezne (ribo)lovne mrižaste i nemrižaste zamke
 
15.   príruč m

1/ bilo što što je pri ruci, pomagalo, alat; dio alata ili uređaja; rukohvat na npr. ralu ili plugu
2/ vrst konca za priručivanje; priručen rukom šiven šav, služi za privremeno pričvršćenje tkanine do izvedbe konačnog šava

18.   tùlak m

1/ koji je pognuta čela, glave, povijen, pogrbljen, pokunjen, potuljen, tulav, tulin (praslav. tuliti - savijati)
2/ mulin, mulak, mulav - koji je bez rogova a trebao bi ih imati (ž. šuša), prenes. onaj koji tuli-muli, ne pokazuje ni čelo ni rogove, ne izražava stavove ni osjećaje, zanimljivo je da glagol tuliti s istim naglaskom znači i suprotno (glasno zavijati, "Tuli brodska sirena...", "Tule ustaše za Francetićem...)
3/ tulac, tuljac, tobolac, šuplje valjkasto, stožasto ili općenito šuplje rotacijsko tijelo; mislim da se ovdje traži značenje - cilindar, cilincer, tub, tuba na petruljači, karabitači, veralu, općenito, cjevasta naprava od prozirna stakla na prenosivoj svjetiljci na tekuća, kruta ili plinovita goriva koja čuva plamičak na sti(je)nju (fitilju) od gašenja a osigurava vidljivost

20.   čèlo sr

1/ dio glave iznad očiju u živine, u ljudi do kose, (ne znam kako je kod onih što imaju malo širi razdijok)
2/ prostorna oznaka - iznad, pored, pročelje zgrade, (istaknut, usamljen) brežuljak na obzoru, ono što je (prima vista) odmah (ne)vidljivo ("(Ne) Piše mu na čelu."), čelo stola, čelo kolone i drug Tito koji tutek jaša - biti i doći na čelo nečega;
vremenska oznaka - uoči, "Na (prvo, drugo..) čelo Božića..."
načinska oznaka - "Vedra čela." radosno, veselo, (samo)uvjereno, štedro, više nego drage volje i/ili skočno, poletno, oduševljeno čaak

21.   príklad m (prikladanj, prikladnjak)

1/ pripadak, dio uz veću cjelinu koji se pridodaje cjelini
2/ (drvena) žlica koja ide od ruke do ruke oko (drvenog) čanjka ili osoba koja se priključi drugim osobama dok se kladaju (drvenom) žlicom oko čanjka
3/ ono što je pri kladi (bilji, coku, ćutuku, necijepanom komadu drveta obično debljem od stegna divojačkog i duljem od noge) i najčešće istovremeno pri ognjišću, kominu, ono čime se ograđuje inače otvorena vatra i vatrišće i na što se može osloniti dio gorućeg drveta koji ne gori i priko kojeg se negoreći dio drveta (ogorak, ugarak) može primaknuti i pritaknuti u vatru ili žeravicu i tako potaknuti vatra, ono priko čega se kao priko oslonoca može kao poluga izvaditi donji ugarak iz vatre bez većeg raskopavanja vatre i žeravice pa npr. koristiti kao baklja ili užarenim krajem pripaliti obaljena cigareta savijena od srednjefinog bh duhana u ćat dvajesdvicu
može bit kamen, opečen (od pečene gnjile), kovana željeza, čelika, manje ili više ukrašen, priručan priklad može biti i sama sirova klada (bilja, cok, ćutuk) koji se uz vatru tako prošuši prije nego se naloži
ponegdje se koristi i kao naziv za različite podne obloge koje su otporne na vatru i koje se postavljaju ispred ztvorenog ložišta i/ili oko otvorenog ložišta u prostoriji čiji pod nije vatrootporan

prenes. ona(j) koji se druži s kladom (biljom, cokom, ćutukom) - izuzetno tromom i/ili glupom osobom; budali prirepak, "S kim si - taki si."
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 02 Kolovoz 2008, 19:11:25 poslijepodne
11.   vèrđīna ž 8/ tanka dugačka cigara od virdžinijskog duhana

15.   príruč m 1/ bilo što što je pri ruci, pomagalo, alat; dio alata ili uređaja; rukohvat na npr. ralu ili plugu

20.   čèlo sr vremenska oznaka - uoči, "Na (prvo, drugo..) čelo Božića..."

21.   príklad m (prikladanj, prikladnjak) 3/ ono što je pri kladi (bilji, coku, ćutuku, necijepanom komadu drveta obično debljem od stegna divojačkog i duljem od noge) i najčešće istovremeno pri ognjišću, kominu, ono čime se ograđuje inače otvorena vatra i vatrišće i na što se može osloniti dio gorućeg drveta koji ne gori i priko kojeg se negoreći dio drveta (ogorak, ugarak) može primaknuti i pritaknuti u vatru ili žeravicu i tako potaknuti vatra, ono priko čega se kao priko oslonoca može kao poluga izvaditi donji ugarak iz vatre bez većeg raskopavanja vatre i žeravice pa npr. koristiti kao baklja ili užarenim krajem pripaliti obaljena cigareta savijena od srednjefinog bh duhana u ćat dvajesdvicu
može bit kamen, opečen (od pečene gnjile), kovana željeza, čelika, manje ili više ukrašen, priručan priklad može biti i sama sirova klada (bilja, cok, ćutuk) koji se uz vatru tako prošuši prije nego se naloži
ponegdje se koristi i kao naziv za različite podne obloge koje su otporne na vatru i koje se postavljaju ispred ztvorenog ložišta i/ili oko otvorenog ložišta u prostoriji čiji pod nije vatrootporan

Tocsno! Verdjinu i cselo san ti prizna na veresiju. Znacsenjske odrednice:

11. osushen duhanski list (u koji se zamota izrizani duhan kako bi se napravio smotak)
15. desna rucsica drvenoga pluga (liva je zboj)
20. vrime od jednoga dana ili jedne notji, 12 sati {kod nekih kazivacsa jedno je cselo 24 sata, dakle jedna notj i jedan dan}, kao mira vrimena (ob. izgaranja klacsine)
21. csetveronozsno zselizo na ognjishchu, na koje se naslanjaju cipanice, prikladanj, prikladnjak, uzp. uzglavacsa [Krüv se pècse, mòja dìca pläcsū / I lúpajū príkladon po sàcsu.]

Daklem, josh nam ostaje:

12.   mïgavica ž [Ona shto miga u ruci]
18.   tùlak m [Ima veze sa gasiti; poslidak je gashenja]

Ajmo, ljudi! I zsene, i zsene, pardon!
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 02 Kolovoz 2008, 23:40:36 poslijepodne
...
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 03 Kolovoz 2008, 10:28:39 prijepodne
Buduchi da je od 15 risheno 13 pitanja (naime, podrazumiva se da svako pitanje pocsinje sa "Shto znacsi ...", "Shto je ..."), vrime je da postavljacs odgovori na ona dva - 12. i 18.:

12. mïgavica ž prien. papirnata novcsanica {M. Shimundich, Govor..., str. 168.; F. Vukoja, u "Vrisku" i Herc. tjedniku vishekrat; B. Shamija, Tragikomedije}
18. tùlak m gasheno vapno {V. Pavlovich, Memoari Ivana ...., Herc. tjednik; postoji glagol tulacsit >polivati vodom, gasiti (o zsivom vapnu)<: I. Dugandzsich (tulecsenje), Zsupa Rasno, str. 97.

Navodim "izvore" (o potvrdama iz govora neprimireno je govoriti o izvorima), da ne bi ko ukaravizijo kako san izmislijo.

Ocsito su vrutjine utiecale na besidnike, pa ih se samo dvoje javilo. Sad bi mogao tko ini postaviti slidechih 10 pitanja.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 03 Kolovoz 2008, 12:12:31 poslijepodne
...
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 03 Kolovoz 2008, 18:28:33 poslijepodne
Ajmo se dogovorit. Nema razprave o ricsima na ovom slidu, ionako je tezsko pratiti shta je risheno a shta nije, pa ja obicsno, kad kazsem ko je shta pogodijo, ponavljan do tog trenutka nerishene ricsi. More se otvorit podslid na kojem bi se tabirilo o pojedinim ricsima, a ovo voden odracsit tjemo samo za ricsi i znacsenjske odrednice (definicije). Inacse se o pojedinim ricsima mogu izpricsat duge i zanimljive pricse.

Ni na kraj pameti - tulak, tako da mi se vrti po ovo malo moždana (ako ji ikako ima) tvorba klak>tulak. Kako k prelazi u tu? Je li se gašeni a neugašeni klak potulio u tuljeni klak pa se skratio u tuljenklak, tuljeklak, tuklak, tulak? Who cares anyway (što bi rekli naši stari)? Ili je tu (i tamo) le  klačeno i krečeno? Ja l' je Lačni Franz (lačni - gladni, željni, potrebiti - koji ima potrebu) tu lačio živu žeđu živoga klaka?

"Klak" i "tulak" nisu u vezi, prvi je latinshtina (calx, ⌂ balk.-lat. calce < sumerski), a drugi prahrvatshtina (v. "tul" kod Skoka). "Krecs" je turcsinshtina (⌂ tur. kireç, <vapno>).

Pokretaču tebe i postavljaču pravila
A da smanjimo broj zadani' riči?
Popola?
Ili bar na sedam?
Viđu da ne mogo' upratit u ovi' prvi' deset šta je rišeno, a šta nije, koje rišavam, a kojim pridodajem sintagme i fraze i daveže nepotribnim pojedinostima.
 

   1.   Besidnik postavlja pitanja (10)

Ovden manjka rics "najvishe". Jashta nego da more i manje, ali ne bi bilo dobro da je vishe.

E pundan kad niko ne tje, jopet tju ja postavit jedan tucet, i to bash deset, da se mogu okupat ko csovik dok svit ovo protomacsi:

26. dòšā san s tàbanovićom
27. täčskica ž (ob. u mn. täčkice)
28. zabalùkotit svrš. knjiž.
29. bïkla ž
30. bílič ž
31. bilòsapac m
32. ljáljak m
33. ljíljak m
34. polùrānjka ž
35. pömeljār m
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 03 Kolovoz 2008, 20:59:55 poslijepodne

26. dòšā san s tàbanovićom - piške, pišice, na noge

27. täčskica ž (ob. u mn. täčkice) - 1. srb. umanjenica od tačka 2. srb. kupon iz potrošačke kartice, bon "iksice" "narodne" vlasti za kupovinu životnih potribšćina u uvjetima otežane opskrbe [ad srb., točka je od toknuti (npr. malo tinte na papir) a tačka od taknuti (npr. papir pisalom) pa kako se komu svidi]

28. zabalùkotit svrš. knjiž.  - postati / biti mamuran (i nenaspavan) od silnoga pića i bančenja

29. bïkla ž  - "koktel" / "bevanda", dugo piće (log drink - što bi rekli naši stari) od varenike (varenog) ili sirova mlika i crnog vina

30. bílič ž  - ? 1. žuč 2. manja nepigmentirana površina na koži 3. bljesak bijele svjetlosti 4. bjelina

31. bilòsapac m - ? nož s bijelom drškom

32. ljáljak m - ? lišnjak / lješnjak

33. ljíljak m - 1. vrst leptira 2. šišmiš 3. geol. sloj u sedimentnoj stijeni 4. sloj naslaganog sijena (o 4. mogu karticu teksta ali:: BTW, zašto belevarci kažu sjeno a ne sino nit sijeno?)

34. polùrānjka ž - ? 1. plitka zdjela 2. biljka / voćka ni ranog ni kasnog roda 3. "po ručenica" doba dana na polovici između svitanja i podneva 4. misa koja se služi između zornice / rane mise i pučke, obično devetica na župi gdje se služi najmanje jedna misa ranije i pučka / obično jedanestica 5. bocun od pol oke, kašnje birenjak od po' litra

35. pömeljār m - ? 1. član zadružnog mlina 2. korisnik usluga određenog mlina
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 04 Kolovoz 2008, 00:22:06 prijepodne
26. piške, pišice, na noge

27. täčkica ž (ob. u mn. täčkice) 2. srb. kupon iz potrošačke kartice, bon "iksice" "narodne" vlasti za kupovinu životnih potribšćina u uvjetima otežane opskrbe [ad srb., točka je od toknuti (npr. malo tinte na papir) a tačka od taknuti (npr. papir pisalom) pa kako se komu svidi]

28. postati / biti mamuran (i nenaspavan) od silnoga pića i bančenja

29."koktel" / "bevanda", dugo piće (log drink - što bi rekli naši stari) od varenike (varenog) ili sirova mlika i crnog vina

31. nož s bijelom drškom

33. 4. sloj naslaganog sijena (o 4. mogu karticu teksta ali:: BTW, zašto belevarci kažu sjeno a ne sino nit sijeno?)

35. 2. korisnik usluga određenog mlina

Tocsno! Znacsenja:

26.   podr. dopishacsio sam
27.   bon(ovi) s pravom kupnje odredjene kolicsine trajnih proizvoda u ogranicsenoj potroshnji nakon privrata 1945., uzp.: deke, kvarti [Järanice, ùda' tjesh se ì tī, / Sä' tje mômci nà tačkice bïti.]
28.   1° omamiti (se) otrovnom travom Menispernum Cocculus L. [Ïmā tráva, kojā réste na dübovīn, stúcse se i pòmīshā s tîston, pa se bàcā ü vodu, da rïba zabalùkotī; rïba doplùtā i mòtā se kō smetèna.] 2° izgubiti svist, zaljuljat ⌂ tur. balik otu (balik »riba« + ot »trava, biljaka, otrov«)
29.   1° napitak od mlika pomishana s istom kolicsinom mlada crnoga vina {poznat u Imotskoj krajini; u Hercegovini za rics malo tko i csuo} 2° knjizs. pitje od malo kisela mlika i mnogo vode {ZI} ⌂ mlet. fezza < lat. faex, faecis, faecea, faecula »srish« > vlat. *fekla > bïkla
31.   dugacsak nozs s drzskom od bile kosti [Sïde po tùrskī krāj dvánēst türākā, zäbī dŕzsak bilòsapca u lèdinu, üjtī se za nòzsnē pâlce, pa nàkō sìdēć prïskocsī priko òshtricē. Ùstade, jämī nôzs i òde. Tûrci glëjajū, dok ne zämacse; nâjkrïvljē jīn bî, shto se níje ni okrénijo.] ⌂ tur. sap
33.   naramak (grma, granja i sl.), naviljak sina, slame
35.   onaj koji goni zsito u mlinicu, pomlioc [Ù mlīnicu kad ötjesh, ìz mlīnice ka te drügī pömeljāri pùstē.]

Dakle, ostaje za odgonetnuti:

30. bílič ž
32. ljáljak m
34. polùrānjka ž

Shta nan bi od Gruckulje? Bila je lipo ovarisala s prvom rukoveti pitanja, a undan je nestade.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Insomnia - 04 Kolovoz 2008, 01:09:03 prijepodne
ne znam što su ta tri zagonetna pojma, ali me to poluranjka sitilo na nešto... opet baba, naravski: imade u ranjiki varenike ako si gladna, pa udrobi...

poluranjka, polu ranjka, polu ranka... "lele dunje ranke"... pivaju rokeri s moravu.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 04 Kolovoz 2008, 11:44:56 prijepodne
Dakle, ostaje za odgonetnuti:

30. bílič ž
32. ljáljak m
34. polùrānjka ž

ne znam što su ta tri zagonetna pojma, ali me to poluranjka sitilo na nešto... opet baba, naravski: imade u ranjiki varenike ako si gladna, pa udrobi...

poluranjka, polu ranjka, polu ranka... "lele dunje ranke"... pivaju rokeri s moravu.

Meni se i dalje čini da je ljaljak je na repinjovačkom - lišnjak /lješnjak. Sa' ako ćeš zapet da kakva baba digdi-digdi kaže i orasu (oraju, orašku), bajamu, jal kakvoj trećoj košćunićavoj voćki da je ljaljak - ne ću se s tebon iznosit - nek ti bude.
Ili no ima ništa oko pluga ili oko brane?

30. oblicsje; lice [Glëjān sïnōtj na sílu, svë cüre ko da si jī iz vrìlē vòdē ìzvadijo, samo mòja Vínka brte lípē bílicsi.]
32. podzemni jistivi gomoljcsich nieke biljke
34. vrsta ranoga krumpira, uzp. ranjak
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 04 Kolovoz 2008, 11:53:08 prijepodne
Glonga, ne mogu se s tebon vishe krcsumat. Reka san ti, ako otjesh razpravljat o ricsiman, otvori novi slid, da se ovi ne tereti. Pa evo ja tju ga otvorit. A upravnik ovog voden, ako tako shto postoji i ako nije otishlo na godishnji, neka sve opazke s ovog slida pribaci na novi.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 05 Kolovoz 2008, 11:03:25 prijepodne
36. rátluk m
37. rázbac m
38. ùbōjnī kämēn
39. čämīš m
40. číčak m {nije biljka}
41. čïp prid. (pril. čïpo)
42. delendèka ž
43. gälja ž
44. gebíra ž
45. glàvnā vëčēr
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Insomnia - 05 Kolovoz 2008, 13:29:22 poslijepodne
46. stopanjica
47. ranjika
48. varenika
49. naćve
50. lopar
51. bronz(v)in
52. mutap
53. ćikara (cikara)
54. bukara
55. badanj
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 05 Kolovoz 2008, 14:42:58 poslijepodne
46. (i stòpanica) kuharica, maja; domatjica, gazdarica
47. plicha posuda (za kuhanje), loncsica, techa
48. kuhano sladko mliko
49. 1° u drvetu izdubljena koritasta posuda u kojoj se misi kruh [Gùzice jōj kō zâdruzsnē nächve.] 2° ditcsja igra
50. drvena pekarska lopata s drzskom i elipsastim dilom protegā 90x40 cm, na kojoj se kvasa i pomochu koje se polazse kruh na ognjistje
51. vetji lonac za kuhanje od livanoga zseliza s provrislom, brozvik, bronzir
52. pokrivacs (ob. za konja) od kostriti, urtija
53. shalica (ob. od porculana, s rucskom), kikara
54. drveni vrcs (oko 1 l) od duzsica iz kojega se pije vino ili voda
55. 1° veliki krnjostozsasti spremnik napravljen od drvenih duga utegnutih zseliznim obrucsima, za ukljucsivanje grozdja ili kiseljenje kupusa, badlje 2° dio stupe

V. pravilo A.8. u prvom upisu.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Insomnia - 05 Kolovoz 2008, 14:50:17 poslijepodne
ne čitam nemušte plahte, tako da sam to pravilo previdila, isprike, nećem više, ziher.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 05 Kolovoz 2008, 14:54:05 poslijepodne

36. rátluk m - rahat-lokum, pošećereni voćni žele
 
37. rázbac m - način slaganja tla pri oranju

38. ùbōjnī kämēn - kamen čija se blaga otopina koristi kao lijek za neke ovčje bolesti

39. čämīš m  - kamiš

40. číčak m - čvačak, desni rukohvat na kosišću za dešnjake

41. čïp prid. (pril. čïpo) - čep, klin

42. delendèka ž - kakofonična buka

43. gälja ž - kalja, varivo s kupusom

44. gebíra ž - pristojba (das Gebuehr)

45. glàvnā vëčēr - momačka večer (i noć)

46. stopanjica - kućanica, ona koja obavlja kućanske poslove

47. ranjika - zdjela

48. varenika - prokuhano neobrano mlijeko

49. naćve - drvena posuda, spremnik za brašno

50. lopar - drvena lopata najčešće kružnog oblika s drvenom drškom, na njemu se zamiješen i uskvasan kruh ili neuskvasana pogača unose u krušnu peć ili polažu na ognjište, (često i reket, češće za stolni tenis, nerijetko i za veliki tenis i badminton, rjeđe i (u sniježnijim krajevima) prtlje - nazuvalo koje se nazuva preko obuće ili privezuje za obuću, služi za lakše hodanje po prhku visoku snijegu bez propadanja, liči na teniski reket))

51. bronz(v)in - izvorno posuda od bronce, kasnije i (obično bordo) emajlirana posuda od čeličnog lima koja je imala bačvast oblik izvornih bronzina i povrslo

52. mutap - višenamjensko šatorsko krilo tkano od sukane vune, najčešće korišteno za pakiranje rasutih tereta (sijeno i sl.) radi transporta ljudskom snagom ili na tovarnom grlu

53. ćikara (cikara) - šalica

54. bukara - drvena krigla

55. badanj - drvena (danas plastična) posuda oblika izvrnutog zarubljenog stožca, nema gornje dance, u njoj se najčešće obavlja tiještenje grožđa i/ili samo vrenje mošta, na dnu ima kanelu za odlivanje, s unutarnje strane kanele se stavlja procidnik ponegdje još uvijek od vije

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 05 Kolovoz 2008, 16:09:26 poslijepodne
ne čitam nemušte plahte
1. Jesu li "nemushte" ili "dugacske"?
Citat:
tako da sam to pravilo previdila, isprike, nećem više, ziher.
2. Ma nema veze, sve tje se posachumit.

3. Ne recse jesan li shto pogodijo.


Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 05 Kolovoz 2008, 16:25:17 poslijepodne
37. rázbac m - način slaganja tla pri oranju
38. ùbōjnī kämēn - kamen čija se blaga otopina koristi kao lijek za neke ovčje bolesti
42. delendèka ž - kakofonična buka
44. gebíra ž - pristojba (das Gebuehr)

Tocsno!!!

Podpune odrednice:

37. način oranja pri kojemu se pocsinje orati s obodnih krajeva njive prema kojima zemlja pada, tako da u sridini njive ostane razor, vazsan za odrzsavanje vlazsnosti, razmet; uzp. sklad [Nâjboljē je njįvu jèdnē gődinē òrat na skläd, a drűgē na rázbac.]
38. kamen crvene boje csijom se otopinom zalije stoka u licsenju od uboja [Ùbōjnī kämēn se sàtarē i ű vodu mëtne, òd njeg vòda pocrvenī; a mőre se potápat i strúgat po gőzdju, pa vòda s njëga crljèna lètī ű sūd.]
42. vika, buka, galama, guzsva, metezs, vrtutma; dernek, zabava
44. 1° ono shto komu pripada; pristojba, platja, uzp. gibirat 2° hrana, obskrba, pripadak ⌂ nim. Gebühr »pristojba, platjanje«

Josh nerisheno:

36. rátluk m
39. čämīš m
40. číčak m {nije biljka}
41. čïp prid. (pril. čïpo)
43. gälja ž
45. glàvnā vëčēr
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 05 Kolovoz 2008, 16:51:55 poslijepodne
36. rátluk m - rahatluk, mir, spokoj, bezbrižnost

40. číčak m {nije biljka} - "čičak-vrpca"?

41. čïp prid. (pril. čïpo) - tijesan, škit, škrt, jedva dovoljan, knap
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 05 Kolovoz 2008, 18:28:34 poslijepodne
36. rátluk m - rahatluk, mir, spokoj, bezbrižnost
41. čïp prid. (pril. čïpo) - tijesan, škit, škrt, jedva dovoljan, knap

Tocsno! Odrednice:

36. zadovoljstvo, veselje; spokojstvo, bezbrizsnost [Otkad se nè idē käsha i púra, i nè manjē grm, otkad se nè shētā po dèrnecīn, i stàrijēm se ne ùstajē, kad ùlīdjē ù kutju, otkad se vűnē ne strízse, préde, prìprēdā, gargàshā i vlâcsī – svèga ïmā vïshē, ali pïsmē i rátluka nï zerē!] ⌂ v. rat + tur. dom. -lik {inace, rahatlokum ima veze}
41. shkrt; malen, slab, nedostatan [Nàlishā prősijāk i gòvōrī dïdu: „Dâj shtògot, dïde, nè budi csïpē rúkē, stärosti se tî nanòsijo!”]; na csïpu je slabo je, lomljivo je ⌂ dalm.-rom.-lat. cephalus < gr. kéfalos

Josh nerisheno:

39. čämīš m
40. číčak m {nije biljka}
43. gälja ž
45. glàvnā vëčēr


Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 07 Kolovoz 2008, 00:01:05 prijepodne

45. glàvnā vëčēr - sìlna večer, [Síli mala s kime te je volja, / subota je glàvnā večer moja.]
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 07 Kolovoz 2008, 00:05:57 prijepodne

43. gälja ž - crna ovca, gála jedan prolaz koji kopač učini  kopajući od jedne do druge međe, usp. otkos kod kosidbe
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 07 Kolovoz 2008, 00:31:50 prijepodne

40. číčak m {nije biljka} - pučka konavoska igra, ples u kom momci manje-više smišno otimlju cure
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 07 Kolovoz 2008, 01:12:46 prijepodne

39. čämīš m - tur. Çamis, kombine, ženska bezrukavna košulja, podsuknja, spodnjice, komišola, komeš, kotula, šotana
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 07 Kolovoz 2008, 13:01:15 poslijepodne
45. glàvnā vëčēr - sìlna večer, [Síli mala s kime te je volja, / subota je glàvnā večer moja.]

43. gälja ž - crna ovca, gála jedan prolaz koji kopač učini  kopajući od jedne do druge međe, usp. otkos kod kosidbe

Tocsno! Priznan 43., iako je u biti data odrednica za kuku. Znacsenja:

45. vecser kada se ide na silo (nedilja, utorak, cstvrtak i subota) [Sùbota je vëcsēr najglàvnijā, / Idjē mòja lóla najmìlijā.]

43. neporavnata hrpa zemlje pri kopanju, ono shto je izkopano iz jednoga mista, dio kuke ; kòpat na gälju okopavati lozu u prolitje tako da se zemlja odgrtje od stabljika u vidu galja; uzp.: galjva, galjvat

Ostalo josh:

39. čämīš m [Ovo je malo tezse!]
40. číčak m {nije biljka}
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 07 Kolovoz 2008, 16:33:21 poslijepodne
A jeste stidljivi, pa niko ne tje ...

Odgovori na neodgovoreno:

39. čämīš m rics bez znacsenja kojom se plashe ditca [Òdnī tje te csämīsh!]
40. číčak m dio noge iznad papaka ili kopita
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: dobardan - 07 Kolovoz 2008, 17:03:07 poslijepodne
Belevarac da ti iskreno kažem čitanje tvojih upisa je pravi trening za možđane... trudim se ali brate nije te zgodno pratit... 8)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 08 Kolovoz 2008, 01:04:28 prijepodne
[Za besidnika pridhodnog upisa: Nema opazaka na ovom slidu.]

56. bâr m
57. bärkat nesvrš
58. batùrica ž
59. nïto sr
60. núga ž (núgla ž, núgā m, núglo sr)
61. tŕnjak m (krùpnī, sìtnī ~)
62. Pàčistā nèdilja
63. žandàrat nesvrš.
64. žbän m (žbänj)
65. žéžnica ž
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 08 Kolovoz 2008, 01:24:08 prijepodne

56. bâr m - vojska, ljudstvo

57. bärkat nesvrš. - krećat, dirati

58. batùrica ž  - Dabil

59. nïto sr

60. núga ž (núgla ž, núgā m, núglo sr) - prostorni kut, ugao, u lokalnoj toponimiji često  uglast i pogledu zaklonjen, skrovit, okrajak polja

61. tŕnjak m (krùpnī, sìtnī ~) - vrsta grožda (i vina od njega)

62. Pàčistā nèdilja - druga korizmena

63. žandàrat nesvrš. - udarati

64. žbän m (žbänj) - izdubljena posuda, najčešće u ćutuku drveta male zapreminske mase

65. žéžnica ž
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 08 Kolovoz 2008, 10:02:02 prijepodne
57. bärkat nesvrš. - krećat, dirati
60. núga ž (núgla ž, núgā m, núglo sr) - prostorni kut, ugao, u lokalnoj toponimiji često  uglast i pogledu zaklonjen, skrovit, okrajak polja
61. tŕnjak m (krùpnī, sìtnī ~) - vrsta grožda (i vina od njega)
62. Pàčistā nèdilja - druga korizmena
63. žandàrat nesvrš. - udarati
64. žbän m (žbänj) - izdubljena posuda, najčešće u ćutuku drveta male zapreminske mase

Tocsno! "Zsandarat" priznan, ijako je skroz naskroz shkito. Odrednice:

57. dirati, dirkati, ticati, csacskati, uzp. kretjat [Mâlā mòja, jòpēt san potpísā, / Da te né tju bärkat oko sîsā.]
60. 1° dolina, rupa, vrtacsa 2° knjizs. kut, zakutak, uzp.: chosha, csoshak
61. vrsta loze (grozdja) (krùpnī, sìtnī ~) [Eno tŕnjak dòbro pőnijo, ako ga ne ùnishtē dvî kïshe: őnā kojā pänē,
     kad nè tribā i őnā kojā nè panē, kad trïbā.]
62. druga korizmena nedilja
63. 1° odnositi decskom sve bacsene karte u igri zsandara prien. zaminjivica za nieke glagole
     (tuchi, udarati; psovati) [Űletī ù krcsmu, pa ni »Pòmoz Bôg!«, ni »Dòbro jűtro!«, nego ődmān pőcsē
     zsandàrat - komu svéca, komu blázsenōg
.]
64. = bucat [bùcat m drvena posuda za noshenje vode u polje, oblikom slična burilu samo mnogo
     manja, s jednom produljenom dűgom za drzsanje ⌂ 1. mlet. bozza, -ittus > -at = búcat
     2. ⌂ (uz priemet butac : bucat) ven. botazza »barile« < lat. buttis »bacsva«

Nerisheno:

56. bâr m
58. batùrica ž
59. nïto sr
65. žéžnica ž [Pomoch: istoznacsnica zsegara]
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 11 Kolovoz 2008, 09:40:30 prijepodne
Odgovori na neodgovoreno:

56. bâr m vrsta zsita (Triticum) [Òstupāj bâr i dòbro svári. Idi onū csorbu i sväkū tjesh bőlēst ispìshat.] ⌂ lat. far, faris
58. batùrica ž cvit prije otvaranja cvitnih csashica; bokor [Dïtelina bácila batùricu, vàljā je kòsit.]
59. nïto sr dio tkalacskoga stana [U dva nita znade i manita, u cseteri ne zna ni pametna.]
65. žéžnica ž stozsasto slozsena, zemljom priekrivena i podpaljena hrpa drva koja se u prigushenu izgaranju prietvara u drveni ugljen (chumur), ugljenica, zsegara
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 11 Kolovoz 2008, 09:57:58 prijepodne
66.   Škűtor m (Škűtur; Škűtorka; Škutoríja)
67.   Špérac m
68.   Šűpār
69.   műćogūz m   
70.   uskògaće ž   
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 11 Kolovoz 2008, 13:10:58 poslijepodne
66. od njem. Schutzcorps, pucski izkrivljeno - pripadnik austrougarskih zashtitnih postrojbi u BiH 1878. i kasnije (šuckor), u Mostaru npr. oznacsuje katolika Hrvata iz Zapadne Jarcegovine a u njoj katolika iz Dalmacije (analogno - gornjak).
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 11 Kolovoz 2008, 13:56:42 poslijepodne
67. od njem. (die Sperre), uvjetno Sperrcorps, pripadnik austrougarskih vojnopolicijskih pogranicsnih postrojbi na BiH granici 1878. i kasnije, jedna od zadacha im je bila i blokiranje granice radi sprjecsavanja iseljavanja iz BiH na podrucsja koja su odprije bila u sastavu Austrougarske;
stanovnik Šperkovine (dalmatinski otoci i priobalje, kasnije csitava Dalmacija)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 11 Kolovoz 2008, 14:05:35 poslijepodne
68. šupadžija, liskana, zadirkivacs, šaljivac, novelar (od Stanca); onaj koji smišlja, organizira i provodi škevande
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 11 Kolovoz 2008, 14:32:27 poslijepodne
69&70 hlacse na noshnji
69. npr. u Belevariji
70. npr. Bekiji
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 11 Kolovoz 2008, 15:42:10 poslijepodne
66. od njem. Schutzcorps, pucski izkrivljeno - pripadnik austrougarskih zashtitnih postrojbi u BiH 1878. i kasnije (šuckor), u Mostaru npr. oznacsuje katolika Hrvata iz Zapadne Jarcegovine a u njoj katolika iz Dalmacije (analogno - gornjak).
67. od njem. (die Sperre), uvjetno Sperrcorps, pripadnik austrougarskih vojnopolicijskih pogranicsnih postrojbi na BiH granici 1878. i kasnije, jedna od zadacha im je bila i blokiranje granice radi sprjecsavanja iseljavanja iz BiH na podrucsja koja su odprije bila u sastavu Austrougarske;
stanovnik Šperkovine (dalmatinski otoci i priobalje, kasnije csitava Dalmacija)
69&70 hlacse na noshnji
69. npr. u Belevariji
70. npr. Bekiji

Odgovori:

66. Škűtor m (Škűtur; Škűtorka; Škutoríja) (ob. podr.) naziv za stanovnika Zapadnoj Hercegovini susidnih dalmatinskih podrucsja, Dalmatinac, Shperac {Shkutorima zovu Hercegovci i druge Hercegovce samo jesu li zapadnije od njih: Mostarci sve one koji su zapadnije od Zsovnice, Shirokobrizaani one koji su priko Ugrovacse, a Kocserinjani one koji su zapadno od Vranicha.} [Gângo mòja, kő te ìzmislijo? / Shkűtor Máte, djävā ga ődnijo!] ⌂ 1. lat. exsecutor »izvrshitelj« 2. prima ilir. državi Skudra 3. pucsko izkonoslovlje: Kad su nëkad dávno Ìmotjāni nàpadali nà nash krâj, kojī je bïjo, bivā, pod Tùrcsinon, nísu ìmali shtítove nego sàcseve, a sàcsu su govórili „shkűt, shkűto”. Pa su jī prőzvāli „Shkűtorīn”. {možda nije neutemeljeno: lat. scutum »štit«, tal. scuotere (prid. radni: scotto) »kuhati, pechi«; 1437. „Dragosalich iz Neretve se spominje kao pictor et magister cafanorum et scutorum”}

67. Špérac m pospr. v. Shkutor [Pűcse pűshka, në pogodī zêca, / vëch pőgodī u Vrgōrcu Shpérca. / Mŕtav prde, a zsîv kűtji dódje / i kòt kutjē dő trī csda nádje: / mâjka mu se ni ròdila níje, / sèstra mu se őd starosti smíje, / òtac mu se u bèshici ljûljā ...] ⌂ grč. hesperos »zapadnjaci«

69. műćogūz m    pospr. bekijski pridivak za juzsnjake koji su nosili hlacse s turom, sharvalash, porisvitnjak

70. uskògaće ž    podr. pridivak koji sharvalashi daju Bekijanima

Ostalo nerisheno:

68. Šűpār

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 12 Kolovoz 2008, 21:51:32 poslijepodne


Odgovor na neodgovoreno:

68. Šűpār podr. pridivak kojim stanovnici sivernoga dila Zapadne Hercegovine zovu one koji su juzsnije (na pr. Posushaci Shirokobrizsane) {tako u Imotskoj krajini pripoljci zovu brdjane; Vinica: »koji jedu juhu (supu), sirotinjsku hranu«} ⌂ ? nim. Suppe »juha«


Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 13 Kolovoz 2008, 12:40:19 poslijepodne
[Ako van ne idje s ricsiman, morda ovarishete sa zagonetkama]

Shta mi je to i to:

71.   Pêt bábā oko jèdnē jämē zbâdā.
72.   Sìkutichi síkū, vùkotichi vúkū, àrambasha vâljā - sve ù jamu svâljā?
73.   Cŕno màleno svù nōch cära bädalo?
74.   Jâ pomúzo bìlavu, sve pródje kroz svìralu?
75.   Jèdna bűblja vőska svèmu svîtu dősta?
76.   Në prigē se – näpī se, a shtä: Prïgē se - në napī se?
77.   Cáblo, nà njemu dvánēst gránā, na sväkōj gráni po csèteri gnjízde, a u sväkōj gnjízdi po sëdan tîchā.
78.   Kroz càkā pròlazī, càklu nè shkodī?
79.   Crljēnko lîzsē gäleshu?
80.   Pùna csàrshija ljúdī, nïgdi zsívē dúshē?
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 13 Kolovoz 2008, 14:27:59 poslijepodne
71. Igle pletitke okolo bicsve, mogu i kljunacse brez kaneta
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 13 Kolovoz 2008, 14:31:30 poslijepodne
72. Ono shto ti ne bi vishe ima da si 68. tumacsio po Imackoj krajini i/ili Rashku-Duvnu, Vir ukljucsno, najskoli na Kolu. Zubi.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 13 Kolovoz 2008, 14:33:54 poslijepodne
73. Koramac
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 13 Kolovoz 2008, 14:34:46 poslijepodne
75. Sunce
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 13 Kolovoz 2008, 14:36:28 poslijepodne
78. Svitlo
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 13 Kolovoz 2008, 14:38:03 poslijepodne
79. Plamen i kotao.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 13 Kolovoz 2008, 14:39:00 poslijepodne
80. Greblja
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 13 Kolovoz 2008, 14:40:39 poslijepodne
77. Godina
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 13 Kolovoz 2008, 14:42:24 poslijepodne
76. Mishcsich
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 13 Kolovoz 2008, 15:12:56 poslijepodne
71. Igle pletitke okolo bicsve, mogu i kljunacse brez kaneta
72. Ono shto ti ne bi vishe ima da si 68. tumacsio po Imackoj krajini i/ili Rashku-Duvnu, Vir ukljucsno, najskoli na Kolu. Zubi.
73. Koramac
75. Sunce
76. Mishcsich
77. Godina
78. Svitlo
79. Plamen i kotao.
80. Greblja

Tocsno! Podpuni odgovori:

71.   Pêt bábā oko jèdnē jämē zbâdā. - Pletitke igle
72.   Sìkutichi síkū, vùkotichi vúkū, àrambasha vâljā - sve ù jamu svâljā? - Zubi
73.   Cŕno màleno svù nōch cära bädalo? - Buva [Ma, glonga, ko ti je vaktile zna za komarce!]
75.   Jèdna bűblja vőska svèmu svîtu dősta? - Sunce
76.   Në prigē se – näpī se, a shtä: Prïgē se - në napī se? - Burilo, zvono na stoci.
77.   Cáblo, nà njemu dvánēst gránā, na sväkōj gráni po csèteri gnjízde, a u sväkōj gnjízdi po sëdan tîchā. - Godina, mjesec, tjedan, dan.
78.   Kroz càkā pròlazī, càklu nè shkodī? - Svitlo
79.   Crljēnko lîzsē gäleshu? - Plamen i kotao
80.   Pùna csàrshija ljúdī, nïgdi zsívē dúshē? - Greblje

Ostalo nerisheno:

74.   Jâ pomúzo bìlavu, sve pródje kroz svìralu?




Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 14 Kolovoz 2008, 01:02:28 prijepodne
Odgovor na neodgovoreno:

74.   Jâ pomúzo bìlavu, sve pródje kroz svìralu? - Predenje (kudilja, zavoljak, prsti, nit, vrteno)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 14 Kolovoz 2008, 01:05:10 prijepodne
Shta mi je to i to:

81.   Stô pŕstā, pêt kŕstā, csèteri dûshe?
82.   Dïd ga bäbi na lèdini zäbī?
83.   Dvî kòze, jèdan vrât?
84.   Mōj gälesha na dnu répa pìshā?
85.   Gàmiz, gàmiz, gàmizsē, kòshuljicu nàdizsē, shto ga gőnīsh nänizsē, òno skâcsē nävishē.
86.   Dvî se bäbe za prsa gräbē.
87.   Őd mēsa rázsanj, őd gozdja zàoblica?
88.   Dvâ se dïda za brádu tëglē?
89.   Mâjka grbava, dìca lípa, ùnucsād mànita?
90.   Trïsta jäshē, trïsta päshē, jèdan pűcse - svï städoshē?
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 14 Kolovoz 2008, 10:50:07 prijepodne
81. Nosila mrtacska
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 14 Kolovoz 2008, 10:57:55 prijepodne
81. Nosila mrtacska

Tocsno! Bravo, glonga! Ali daj molim te budi ubuduche podpun:

81. Cseteri krstjanina nose petoga na greblje.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 17 Kolovoz 2008, 01:15:40 prijepodne
Odgovori na neodgovoreno:

82.   Dïd ga bäbi na lèdini zäbī? - Kljucs i brava
83.   Dvî kòze, jèdan vrât? - Dvotorba, dvanjke, bisage
84.   Mōj gälesha na dnu répa pìshā? - Rakijski kotao
85.   Gàmiz, gàmiz, gàmizsē, kòshuljicu nàdizsē, shto ga gőnīsh nänizsē, òno skâcsē nävishē. - Mliko koje se uzvaruje
86.   Dvî se bäbe za prsa gräbē. - Gargashe
87.   Őd mēsa rázsanj, őd gozdja zàoblica? - Prst i prsten
88.   Dvâ se dïda za brádu tëglē? - Grebene
89.   Mâjka grbava, dìca lípa, ùnucsād mànita? - Loza, grozdje, vino i rakija
90.   Trïsta jäshē, trïsta päshē, jèdan pűcse - svï städoshē? - Tkalacski stan
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 22 Kolovoz 2008, 14:35:13 poslijepodne
91.   blìžika ž
92.   òću Bőga Jókina
93.   zasùkulja ž pogr.
94.   zaròstičavit svrš.
95.   Tûštī dān
96.   šùrlīn m
97.   štïlo sr
98.   rôr m
99.   ròguša ž
100.   rèbra mu se bròjē
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 23 Kolovoz 2008, 13:08:28 poslijepodne
91. rodbina
92. ne ću (v. Joko Bilić)
93. tilesno i/ili duovno uvrnuto žensko; nepravilnog držanja; mršavica
94. korodirati
95. 23. prosinac po Greg. kalend.
96. škripavac, vrsta divljega jestivog zelja
97. Stiel njem., držalo
98. Rohr njem., cijev
99. duljina od vrha ruçnog palca do vrha srednjaka kad su do kraja razmaknuti
100. mršav, podhranjen  konj ili çovjek
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 23 Kolovoz 2008, 14:41:18 poslijepodne
91. rodbina
92. ne ću (v. Joko Bilić)
93. tilesno i/ili duovno uvrnuto žensko; nepravilnog držanja; mršavica
94. korodirati
95. 23. prosinac po Greg. kalend.
96. škripavac, vrsta divljega jestivog zelja
97. Stiel njem., držalo
98. Rohr njem., cijev
99. duljina od vrha ruçnog palca do vrha srednjaka kad su do kraja razmaknuti
100. mršav, podhranjen  konj ili çovjek

Tocsno! Bravo glonga! Zbog povistnih zasluga priznan ti i 96.:

91.   blìžika ž blizak rod
92.   òću Bőga Jókina sigurno ne tju, ne dolazi u obzir
93.   zasùkulja ž pogr zsena koja je mrshava, usukana
94.   zaròstičavit svrš zahrdjati ⌂ nim. Rost
95.   Tûštī dān dan uocsi Badnjega dana
96.   šùrlīn m divlja jistiva biljka (Capsella bursa-pastoris L.), rusomacsa, pastirska torbica [Shurlin zelje, beru li te zsene? / „Beru bome i mlade divojke.”]
97.   štïlo sr drveno drzsalo kakva alata ⌂ nim. Stiel
98.   rôr m limena civ za odvod dima iz shtednjaka, solunar ⌂ nim. Rohr »civ«
99.   ròguša ž 1° kazsiprst 2° mira za duzsinu (najvechi razmak izmedju vrhova palca i kazsiprsta; 1/4 arshina, 2 shake) [Gòvōrī tįjāno, nè csujē mu se glâs ni rògushu priko zúbī.]
100.   rèbra mu se bròjē toliko je mrshav da mu se vide rebra, vrlo je mrshav
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 24 Kolovoz 2008, 23:51:31 poslijepodne
101. pìpina ž
102. polukàrija ž
103. àndāč m (àndāć)
104. bolìglava ž rid.
105. pòčelica ž
106. podàduo prid.
107. pòdgarak m (pòdgorak)
108. pòdrebrica ž
109. râjnī prid. odr.
110. râlj m
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 25 Kolovoz 2008, 00:06:06 prijepodne
101. 1,bolest u peradi; 2. mamurluk žarg.
102. polikarija, uže (konop) kojim se povezuju dvije strane tereta na tovarnom grlu, od vrha jedne do vrha druge praće
104. kaćun, u Gornjoj Bekiji - prnduša
106. oteka(o), podbu(ha)o, podadujo
107. bolest, upala onog neçeg izpod rebara, suva/vodena ne daj Bože nikom :)
109. u lijepom sjećanju blagopokojni; za kojeg se opravdano vjeruje da je već u raju (u istin opancin)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 25 Kolovoz 2008, 20:37:00 poslijepodne
101. 1,bolest u peradi; 2. mamurluk žarg.
102. polikarija, uže (konop) kojim se povezuju dvije strane tereta na tovarnom grlu, od vrha jedne do vrha druge praće
106. oteka(o), podbu(ha)o, podadujo
107. bolest, upala onog neçeg izpod rebara, suva/vodena ne daj Bože nikom :)
109. u lijepom sjećanju blagopokojni; za kojeg se opravdano vjeruje da je već u raju (u istin opancin)

Tocsno! S tim da je odgovor pod 107. stvarno odgovor na pitanje 108. Evo odrednica:

101. pìpina ž niekakva kokoshja bolest, u vidu izrastline na jeziku, zbog koje kokoshi ne mogu jisti ni kokodakati
102. polukàrija ž uzse dugacsko oko 8 m kojim se sino vezse u andach
106. podàduo prid. podbuhao 
108. pòdrebrica ž upala plutjne maramice (Pleuritis adhaesiva)
109. râjnī prid. odr. koji je umro kao dite („dusha mu otishla u raj”)

Nerisheno:

103. àndāč m (àndāć)
104. bolìglava ž rid.
105. pòčelica ž
107. pòdgarak m (pòdgorak)
110. râlj m
 
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 26 Kolovoz 2008, 16:08:48 poslijepodne
Odgovor na jedno neodgovoreno pitanje:

103. àndāč m (àndāć) dvostruka bala sina, koja se tovari na konja obostrano; dvobala [Kad bi prâtra
       u Mòstār dovòdili, sàkrili bi ga u àndāch sîna i okrénuli k samáru, da mőre púvat; sűtra bi ga mëtni u
       sèpet, i gòni näzād
.] ⌂ ? {A. Nametak: Ako Memishaga Handacs ne unidje ...}
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 26 Kolovoz 2008, 16:24:34 poslijepodne

110. râlj m
 

Motka za guranje drva u klačinu.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 26 Kolovoz 2008, 16:33:29 poslijepodne

105. pòčelica ž

Dio tradicijskog uresa oglavlja djevojke i žene, našiveni ornamentirani dodatak na prednjoj strani kape...
Imala sam priliku vidjeti jednu počelicu u imotskom Zavičajnom muzeju, krasi je izrazito sitan vez svilom...
slična ili gotovo ista počelica čuva se i u livanjskom muzeju...
Počelicama su se nazivale i metalne ukrasne pločice.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 26 Kolovoz 2008, 16:44:12 poslijepodne
Motka za guranje drva u klačinu.

Citat:
105. pòčelica ž

Dio tradicijskog uresa oglavlja djevojke i žene, našiveni ornamentirani dodatak na prednjoj strani kape...
Imala sam priliku vidjeti jednu počelicu u imotskom Zavičajnom muzeju, krasi je izrazito sitan vez svilom...
slična ili gotovo ista počelica čuva se i u livanjskom muzeju...

Tocsno! Moje odrednice:

105. pòčelica ž pokrivalo za ditcsju glavu, uzp. povezacsa ⌂ gr. φακιόλιον > kslat. faciolum > mlet. fazzuolo, tal. fazzoletto [Naravno, postoje i odrednice koje se odnose na zs. noshnju, ovisno od kraja do kraja; odavde izlazi i meculet]
110. râlj m drvena motka dužine 4-5m s racsvom na vrhu kojom se gura shuma u klacsinu i kojom se ralja
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 27 Kolovoz 2008, 22:05:12 poslijepodne
Nerisheno:

104. bolìglava ž rid.
107. pòdgarak m (pòdgorak)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 27 Kolovoz 2008, 22:36:26 poslijepodne

104. bolìglava ž rid. 1. divlji mak, Papaver rhoeas, 2. droga, omamljenost, glavobolja

(http://www.chromos-agro.hr/korovi/DivljiMak-Papaver.jpg)





Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 27 Kolovoz 2008, 22:46:02 poslijepodne
104. bolìglava ž rid. 1. divlji mak, Papaver rhoeas, 2. droga, omamljenost, glavobolja

Tocsno!

104. bolìglava ž rid. divlji mak (Papaver rhoeas L.), crveni mak, turcsinak, kukurik
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 28 Kolovoz 2008, 22:49:06 poslijepodne
Odgovor na neodgovoreno:

107. pòdgarak m (pòdgorak) prva bir duhana, podbir, podbirak [Prvi listovi duhana od zemlje, dolazi od "podgoriti", pozsutiti od vrutje zemlje]
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 28 Kolovoz 2008, 22:54:23 poslijepodne
 :)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 28 Kolovoz 2008, 22:57:14 poslijepodne
111. bärdāk m
112. bâs m; pïvanje na bâs    
113. bàzak m
114. bekárit nesvrš. [Nije o poslu oko mesa]
115. belemez m
116. bêmbela ž (ob. u mn. bêmbele) pogr.
117. benevrek m
118. bènzer prid. rid.
119. bìla sr mn. (bîle ž mn, bïlo sr)
120. birđa ž (Birđa)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 28 Kolovoz 2008, 23:04:24 poslijepodne
bärdāk - posuda visine 15 cm. u kojoj se služilo (nosilo) vino i rakija... kod bačkih Hrvata služila za čuvanje petroleja...
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 28 Kolovoz 2008, 23:13:31 poslijepodne

116. bêmbela ž (ob. u mn. bêmbele) pogr.  - donja usna, gubica, obisila bembele, bendula
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 28 Kolovoz 2008, 23:14:34 poslijepodne

120. birđa ž (Birđa) - birđasta koza
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 28 Kolovoz 2008, 23:15:09 poslijepodne

117. benevrek m - glupan, ponegdje i ridikul
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 28 Kolovoz 2008, 23:19:21 poslijepodne
Belemez ili bilmez (tur.) - lijencina, neradnik, danguba
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 28 Kolovoz 2008, 23:25:51 poslijepodne
bènzer - tur. naliči, nalikuje... poput, jednak, sličan
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 28 Kolovoz 2008, 23:32:44 poslijepodne
bìla, bile, bilo... nerijetko su se tako nazivale djevojke i djeca svjetle puti i kose... :-)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 28 Kolovoz 2008, 23:33:40 poslijepodne
Ovo me zabavlja...  :)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 28 Kolovoz 2008, 23:36:14 poslijepodne
bärdāk - posuda visine 15 cm. u kojoj se služilo (nosilo) vino i rakija... kod bačkih Hrvata služila za čuvanje petroleja...

Belemez ili bilmez (tur.) - lijencina, neradnik, danguba

Tocsno! Odrednice:

111. bärdāk m mala posuda; krcsag, vrcs, kablich ⌂ tur. bardak < perz. bārdān »pehar «
115. belemez m [neobradjeno] 1. kao nieshto za oshtrenje, niekakav brus ("tvrdo ko belemez") 2. ljigavac, smlatina od csovika

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 28 Kolovoz 2008, 23:42:45 poslijepodne
116. bêmbela ž (ob. u mn. bêmbele) pogr.  - donja usna, gubica, obisila bembele, bendula


117. benevrek m - glupan, ponegdje i ridikul


Tocsno! Odrednice:
116. bêmbela ž (ob. u mn. bêmbele) pogr ustna, uzp. gubica
117. benevrek m 1° glupan, budala [Làko je plìtkū vődu zamútit i benèvreka naljútit.] 2° (benèvreci množ.) hlacse [Zatèko se, zarèko se, / Da se né ću udávati; / Prìvari se, ùdade se, / Náđe múža kolik spúža. / Ja ìmado lâkat súkna, / Skròji njěmu benèvreke ...] ⌂ grč. άπάνω »gornji« + gal. brāca »gaće«
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 28 Kolovoz 2008, 23:44:18 poslijepodne
benevrek - hlače... gaće... (ajd pogodih iako si me preduhitrio)...
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 28 Kolovoz 2008, 23:45:10 poslijepodne
bènzer - tur. naliči, nalikuje... poput, jednak, sličan

Tocsno! Odrednica:

118. bènzer prid. rid. slicsan, nalik
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 28 Kolovoz 2008, 23:48:19 poslijepodne
bâs - glava, glavno, glavnica, starješina...
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 29 Kolovoz 2008, 00:17:22 prijepodne
Josh nerisheno:

112. bâs m; pïvanje na bâs    
113. bàzak m
114. bekárit nesvrš. [Nije o poslu oko mesa]
119. bìla sr mn. (bîle ž mn, bïlo sr)
120. birđa ž (Birđa)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 29 Kolovoz 2008, 01:24:16 prijepodne

112. bâs m; pïvanje na bâs - stranputica; falšanje
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 29 Kolovoz 2008, 01:27:38 prijepodne

113. bàzak m - grmolika vrst drveta slična vrbi, ima vrlo savitljivo pruće od kojeg su se plele košare, vez
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 29 Kolovoz 2008, 01:30:10 prijepodne

119. bìla sr mn. (bîle ž mn, bïlo sr) - planinski vijenac bez istaknutih vrhova, grbina
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 29 Kolovoz 2008, 01:36:02 prijepodne

114. bekárit nesvrš. - momkovati, momčiti, bećar, tur. bekâr neoženjen, eng. bachelor
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 29 Kolovoz 2008, 01:43:48 prijepodne

120. birđa ž (Birđa) - koza koja se ne drži stada
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 29 Kolovoz 2008, 10:56:16 prijepodne
 :)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 29 Kolovoz 2008, 14:50:42 poslijepodne
119. bìla sr mn. (bîle ž mn, bïlo sr) - planinski vijenac bez istaknutih vrhova, grbina

Tocsno!

Ostaje nerisheno:

112. bâs m; pïvanje na bâs    
113. bàzak m
114. bekárit nesvrš. [Nije o poslu oko mesa]
120. birđa ž (Birđa)



Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 29 Kolovoz 2008, 16:38:50 poslijepodne
Uranila Zlata Bajagića,
Dvor umila i vodu donila.
Na vrh kule vatru naložila,
U bardaku kafu nastavila.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 29 Kolovoz 2008, 16:52:40 poslijepodne
112. bâs m; (pïvanje na bâs)
- najdublji muški glas
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 29 Kolovoz 2008, 17:02:32 poslijepodne
bàzak -nekakva čarolija izvedena od bazge, zove...


I lijepa priča o bazgi, zovi... pronašla na netu:

CUDESNA BAZGA

Ovoj su se ljekovitoj grmastoj biljci (Sambucus nigra) čiji se cvijet i plodovi koriste u narodnoj medicini oduvijek pridavala čudesna svojstva.Koristi se za čišćenje krvi, protiv raznih osipa, bolesti pluća, bubrega, jetre, želuca, crijeva, zaduhe i slabog srca, a kora natopljena slanom vodom koristila se kao sredstvo za liječenje nateknuća i bolesti nogu.
Bazga ili zova, prema narodnom vjerovanju, povezana je sa Podzemnim svijetom, a njenu krošnju, navodno, nastanjuju duhovi. Svirala napravljena od bazge može da prenosi poruke s Onog svijeta, to jest da se preko nje oglašava Donji svijet. Vino od bazginih bobica smatralo se vilinskim pićem; onaj tko ga pije navodno je sticao moć da vidi vile i da s njima komunicira. Ako bi se grančica bazge isjekla na devet jednakih dijelova i nosila nanizana oko vrata, vjerovalo se, da liječi od epilepsije, a čaj od bobica koristio se kao lijek protiv groznice i začepljenja. Onaj tko bi namjerno oštetio grm bazge, vjerovalo se da će doživjeti tešku sudbinu. Ali postojala su i druga narodna vjerovanja:

Ako bi zaspali pod bazgom ili u njenoj sjenci, vjerovalo se da će bolesnici ozdraviti;
Da bi im se vratile ukradene vrijednosti, pokradeni bi rano u zoru lijevom rukom savijali granu bazge prema suncu i izgovarali sljedeće riječi: »Bazgo, ja ću te savijati sve dok mi lopov ne vrati ono što mi je ukrao!«;
Tko pod bazgu zakopa kruh i sol,  oslobodit će se vrućice;
Da bi novorođenče čim prije ojačalo, pod bazgu se prosipala voda u kojoj je okupano;
Za obranu od požara na Silvestrovo bi se narezalo bazgovo granje i, savijeno u kotač, vješalo u kuću;
Vjerovalo se da bazga posjeduje moć da odbija munje i gromove;
Ako bi se kora bazge gulila odozgo prema dolje, poprimala bi osobine lijeka za čišćenje, a ako bi se gulila odozdo prema gore, navodno bi izazivala gađenje i  povraćanje.
Bobice bazge sakupljene u Ivanjskoj noći mogu poslužiti kao izvanredna zaštita protiv vještičijih čina.

http://www.bosnic.com/index.asp?story=B_-_kao_BESMRTNOST_zova&RID=2&TID=25&PID=97&SID=237874 (http://www.bosnic.com/index.asp?story=B_-_kao_BESMRTNOST_zova&RID=2&TID=25&PID=97&SID=237874)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 29 Kolovoz 2008, 19:54:46 poslijepodne
112. bâs m; (pïvanje na bâs)
- najdublji muški glas

Tocsno! Uvitno prihvatjam, odrednice:

112. bâs m; pïvanje na bâs vrsta visheglasnoga pivanja (becharca), u kojem se drugi glas kretje izpod prvoga, da bi na zavrshnome tonu tvorili suzvucsje csiste kvinte ⌂ tal. basso »nizak«

Josh nerisheno:

113. bàzak m
114. bekárit nesvrš. [Nije o poslu oko mesa]
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 29 Kolovoz 2008, 21:41:14 poslijepodne
114. bekárit nesvrš. [Nije o poslu oko mesa]

jarac, ojariti...

Od tal. beccaio = beccare, mlet. becher, bicher < sílat, (u Dalmaciji) beccarius
(ali bekar i bıkar mogu biti i posudenice ne iz mletačkoga, gdje je -arius > -er, nego iz
bëko 135 belëca dalmato-romanskoga), izvedenica od beccus »jarac«

Izvor: Skok
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 30 Kolovoz 2008, 00:42:43 prijepodne
Ostali odgovori:

113. bàzak m onaj koji je neotesan, koji je pogan, mazgov (ob. pogrd. m. ditci i mladjariji)
114. bekárit nesvrš bezposlicsiti, dangubiti
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 30 Kolovoz 2008, 01:49:35 prijepodne
121. gàgrica ž
122. galet m   
123. gèlet
124. gèletan prid.  
125. u vŕ (ù vr) glávē
126. dôć na žènine glävnje
127. glètkelaš m nnim.
128. gòbelj m (gòbelja ž) 
129. Shtà mi je tô ì tō: Įdjē mïsh grédōn, di gőd stänē, tû ljûdi prâvdu mětjū?
130. mrkā käpa

[nnim. = novonimacski, "gastarbajterizam"]
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 30 Kolovoz 2008, 03:10:02 prijepodne
121. gàgrica ž
vrsta nametnika,

125. u vŕ (ù vr) glávē
otprilike

126. dôć na žènine glävnje
doći u situaciju da te žena prehranjuje... hrani... skrbi o tebi

128. gòbelj m (gòbelja ž) 
drveni dio na kolu.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 30 Kolovoz 2008, 09:42:38 prijepodne
121. gàgrica ž
vrsta nametnika,

126. dôć na žènine glävnje
doći u situaciju da te žena prehranjuje... hrani... skrbi o tebi

128. gòbelj m (gòbelja ž) 
drveni dio na kolu.

Tocsno! [Ijako je svi troje tribalo ipak potanje odredit]:

121. gàgrica ž 1° crvolika licsinka kukca u mesu, slaninar, uzp. koravica prien. shkrtac, tvrdica, uzp. cicija
126. dôć na žènine glävnje prizseniti se, postati domazet, uvincsat se
128. gòbelj m (gòbelja ž)  1° lûcsni dio drvenoga kotacsa zaprezsnih kola [Jèdna gòbelja ű glīb, drűgā ïz glība, tàkō ti je u zsivòtu.] 2° dio stupe 1°

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 30 Kolovoz 2008, 11:36:39 prijepodne

125. u vŕ (ù vr) glávē - 1. manje ili jednako [ ≤ ], ne više od, 2. odprilike, približno

127. glètkelaš m nnim. - od njem. Gletkelle - zidarska žlica za zaglađivanje, zidar koji u radnoj organiziranoj skupini obavlja radnu aktivnost zaglađivanja žbuke

130. mrkā käpa - "mrka kapa u Jovana", "zli biluzi - mrke kukuljice", "...mrki čempresi, a meni su mrki vidici na umu", predviđanje lošeg ishoda i neželjenih događaja u budućnosti
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 30 Kolovoz 2008, 11:51:26 prijepodne

122. galet m - 1. kaldrma, kazdrma, popločivanje, 2. oblutak 3. vrst kolača (galetina, zbog oblika)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 30 Kolovoz 2008, 12:11:27 poslijepodne
123. gèlet m  - glȍt m, glatka meka pamučna tkanina, najčešće crne boje, upotrebljava se za izradu kuta, pregača i sl. [Moj dragane, cviće iz kajina / donesi mi traversu od glota.]

124. gèletan prid. - 1. glotan, od glota (v. glot) 2. glotan, neukusan, s(uh)oparan, nedovoljan, usp. prten
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 30 Kolovoz 2008, 15:25:09 poslijepodne
125. u vŕ (ù vr) glávē - 1. manje ili jednako [ ≤ ], ne više od, 2. odprilike, približno

127. glètkelaš m nnim. - od njem. Gletkelle - zidarska žlica za zaglađivanje, zidar koji u radnoj organiziranoj skupini obavlja radnu aktivnost zaglađivanja žbuke

130. mrkā käpa - "mrka kapa u Jovana", "zli biluzi - mrke kukuljice", "...mrki čempresi, a meni su mrki vidici na umu", predviđanje lošeg ishoda i neželjenih događaja u budućnosti


Tocsno! Odrednice:

125. u vŕ (ù vr) glávē ne vishe od, najvishe
127. glètkelaš m nnim. radnik koji radi gletkelom [glètkela zs nnim. vetja kovinasta obla za zavrshnu obradu gipsane zsbuke]
130. mrkā käpa buduchi losh izhod, nezseljen dogadjaj [Bi tje mrka kapa], kao shto glonga kazse

Josh ostalo:

122. galet m   
123. gèlet
124. gèletan prid.  
129. Shtà mi je tô ì tō: Įdjē mïsh grédōn, di gőd stänē, tû ljûdi prâvdu mětjū?

[Oko 122., 123. i 124. i inacse ima tezskocha.]
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 30 Kolovoz 2008, 16:33:25 poslijepodne
122. galet m   

123. gèlet m 

124. gèletan prid.   

...vezano uz tromo hodanje ?
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 30 Kolovoz 2008, 16:42:43 poslijepodne
122. galet m - ovojnica - čahura svilene bube...
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 31 Kolovoz 2008, 10:36:53 prijepodne
Ostali odgovori:

122. galet m    mezimica, uzp.: gelet, geletan
123. gèlet   poletnost, lakocha, poskocsitost; hitrina
124. gèletan prid.   1° hitar, poskocsit 2° lip, zgodan, sredjen, uzp. krshan ⌂ ?
129. Shtà mi je tô ì tō: Įdjē mïsh grédōn, di gőd stänē, tû ljûdi prâvdu mětjū? kantar
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Zavelim - 02 Rujan 2008, 10:16:26 prijepodne
Iz knjige Mate Šimundića "Govor Imotske krajine i Bekije"


Kako je u Imacki stiga veminizam i mancipacija


Jedan bi čovik klepnujo ženu češće jer je bila pogana jezika i uvik bi ništa žvanjila. Ne spava ona, već smišlja kako bi mu se osvetila. Ženi nije tribalo puno kad ima đavla uza se. Imali su orat sutra dan na njivi pori kuće. U zoru se ona digla ko da će namirit vole, ali okrene na potok i navata punu kovu ribe. Bile ribe krupne. Metnula kovu u bušak na njivi. U kući napravila ko da je sve u redu i ka je svanulo, oboje dođoše na posa. Muž ore, ona za njin sadi kumpire u brazdu. I do podne bilo sve mirno: ona se oko čovika lagodila, lipo razgovarala da bude bolje volje. Odmoriše se iza užine pa jope na posa. Unda žena, da on ne vidi, metnula ribu u traversu među pilje. Ore čovik, ore, ona za njin pa spušti u brazdu ribu. Kad on krenujo vole natrag, vidi ribu u brazdi i joknu. Maši se za ribu, gleda je dobro i viknu ženi:

"Ženo, bogami, evo riba u brazdi! Vidi je!"

Doleti ona ka da za ništa ne zna pa je opipa i š njom otkolen je je izvadila. U drugoj brazdi jope riba. Sta se čovik čudit kako to da nalazi ribe u brazdi. Žena mu dokazuje da su mogle doć u kiši ko drždenjaci što joj on i poviruje, đava ga luda odnjo. Do mraka je naša ravno deset riba. Biće u njima svimin bilo pe kila mesa. Kako riba nije za držanje, odluči on neka je žena svu spravi za večeru i zovne komšije da ji počasti. Pri mrak, ka su došli kući, ode čovik po selu zvat ljude na večeru, žena će spravljat ribu. Dok se on zadrža, uredila ona sve, ali je sakrila za se. On se ot kuće do kuće, o čovika do čovika valijo na sva usta kako je u brazdan lovijo ribu. Svi mislili da je cedijo s pameti, ali su potajno u sebi zaključivali: nije važno di je riba ulovljena, glavno da je na stolu. skupi se njemu u kuću pe-šest ljudi i dvi-tri žene na večeru. Zasili oko stola i razgovaraju, čekaju iće, ali ga nema. Od jedanput viknu on ženi:

"Šta čekaš, Mare, donesi večeru, da svit ne čeka."

Ona njemu: "Kakvu večeru, bijo bok s tebon."

"Pa ribu što san je ulovijo u brazdam sadeći kumpire!", viknu oštrije.

" 'misusovo ti bilo, ko je vidijo ribu u brazdi. Ti si izgubijo pamet, a nisi je ni ranije ima. Ribu danas nisi čujo ni vidijo. Da ti se nije klapilo ka si zadrima iza užine?"

Čovik na to skoči da joj da plesku što ga ismijava prid tolikin narodon. Ljudi se digoše i uvatiše ga za ruku, unda ko o stra zavika:

"Vežite ga, ljudi, poludijo 'e. Ne dajte mu pobignut!"

Jedna konšinka doda uže što je o klinu visilo, ostali ga povališe na tle i najprija spustiše noge, da se ne koprca i mlati š njiman, unda mu zavezaše ruke naopako. Viče čovik što jače more da nije lud, da njizi žena vara, ali mu niko ne viruje. Trza se ne bi li se oslobodijo konapa, ali ne može ni makac. Od muke i jada udarila mu pina na usta. Sad žena i to iskoristi pa reče:

"O, ljudi, kako nije lud kad mu udara pina na usta! Vežite ga još čvršće!"

Na to ga još bolje pritegoše. Vidi čovik zlovidovanje i pomirijo se sa sudbinon i ko da je počejo drimat. Do ponoći se konšije razađoše jedan po jedan, ostanu sami nji dvoje. Čovik bi je molijo da ga odriši, ali ga stid. Ona bi to sama učinila da ga se ne boji.
Undar se pogode: ona će odrišit, on je neće krećat. Tako i bi.
Poslin togar je više nije bijo, boja se da će ga strpat u ludu kuću. I dalje on živijo u strau, ona u miru.


Čovik od 69 godina, Krivodol pokraj Imotskoga
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 02 Rujan 2008, 21:19:38 poslijepodne
Iz knjige Mate Šimundića "Govor Imotske krajine i Bekije"


Kako je u Imacki stiga veminizam i mancipacija


Jedan bi čovik klepnujo ženu češće jer je bila pogana jezika i uvik bi ništa ...


Čovik od 69 godina, Krivodol pokraj Imotskoga


To je Matino s kraja knjige ZSENA O CSOVIKA CSINI BUDALU - primir imotsko-bekijskoga govora. Dobro, on je to priporta, ono da recsenica ima glavu i rep, da ne recsen subjekt i predikat - ta znan ja kako nashi ljudi pricsaju. Ali ono shto je najvazsnije, jest naglasba, koju ti voden, naravski, nisi prienijo.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 02 Rujan 2008, 21:21:44 poslijepodne
A sad neka nietko iz obtjine zadnja dva upisa, ukljucsujuchi i ovi, pribaci na "O nashin ricsiman".
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 04 Rujan 2008, 23:10:49 poslijepodne
131. bòkulja ž
132. dìlber m
133. kólānje sr 
134. ódavica² ž
135. pròleta ž 
136. taràbān m
137. trojánac
138. trúsa ž   
139. slòžit svrš. 
140. prigínjat nesvrš.
141. belevárac
142. gangùshica ž 
143. kàjda ž rid.   
144. òkrićānje sr 
145. öjna ž 
146. priùzimat nesvrš.   
147. sòrit svrš. 
148. trënit¹ svrš.   
149. zapòčinjānje sr   
150. kòntat nesvrš.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 05 Rujan 2008, 00:11:20 prijepodne
131. bòkulja ž
Vrsta hercegovačkog kola koji igraju muškarci

132. dìlber m
Dragan, ljepotan, miljenik, ljubavnik; lijep, privlačan, zanosan

133. kólānje sr 
Pjesme u kolu

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 05 Rujan 2008, 00:15:25 prijepodne
134. ódavica² ž
Kiša koja mijenja smjer padanja pod utjecajem vjetra

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 05 Rujan 2008, 00:31:59 prijepodne
131. bòkulja ž
Vrsta hercegovačkog kola koji igraju muškarci

133. kólānje sr 
Pjesme u kolu

Tocsno! Odrednice:

131. bòkulja ž vrsta narodnoga plesa ⌂ ?
133. kólānje sr vrsta hercegovacskoga narodnoga kola (zatvoreno kolo u kojemu igracsi polagano koracsaju (odredjen broj koraka u jednome, te u drugome smiru) drzsechi ruke na ramenima susidnih igracsa i ob. pivajuchi)

[dilber ne priznam u podpunosti, jer se trazsi i znacsenje koje se uklapa u cili zadatak - ples, pisma]
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 05 Rujan 2008, 00:40:34 prijepodne
132. dìlber m - (turc.) onaj koji osvaja srce, lijep, krasan, mio, ljubak, dražestan; dragi; ljubimac; miljenik; mezimac...
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 06 Rujan 2008, 18:51:53 poslijepodne
135. pròleta ž 
Također stari plesni običaj u Hercegovini......

136. taràbān m
1. Staro hercegovačko kolo... 2. Prodoran, oštar, cikav zvuk... 3. (polj.) bubanj

137. trojánac m 
1. Staro hercegovačko kolo...

138. trúsa ž   
1. Staro hercegovačko kolo koje se pleše uz diple ili neko drugo sviralo...

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 07 Rujan 2008, 19:04:56 poslijepodne
139. slòžit svrš. 
Postizanje zvučnog sklada kod izvođenja gange.

140. prigínjat nesvrš.
Gangati, tj. na određen način izvoditi dionice napjeva, ukras... na određenom slogu većinom na granici polustiha gangaši ulaze u napjev, počinju priginjati, većinom istodobno. To je bit gange, strogo je svrhovito i nije slučajnost, nerijetko priginjanje započinje pri promjeni visine tona pjevača.

141. belevárac m 
Gangaš koji izvodi južnjačku (belevarsku) gangu

142. gangùshica ž 
Žena koja pjeva gangu

144. òkrićānje sr 
Ganganje

146. priùzimat nesvrš.   
Prihvatiti na određenoj dionici gangu i nastaviti ju

147. sòrit svrš. 
Zapjevati gangu

148. trënit¹ svrš. 
završiti gangu... gangaško izvođenje posljednjeg sloga napjeva
 
149. zapòčinjānje sr   
Uvod u gangu... prva dionica izvođenja gange kojom se određuje napjev koji će se pjevati, vrsta gange, visina početnoga tona kao i visina na kojoj će se napjev pjevati, a ujedno obavještava ostale sudionike skupine o sadržaju pjesme, služi i za privlačenje pozornosti.

150. kòntat nesvrš.
Izgovarati riječi pjesme (stihove) u napjevu
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 07 Rujan 2008, 22:21:57 poslijepodne
135. pròleta ž 
Također stari plesni običaj u Hercegovini......

136. taràbān m
1. Staro hercegovačko kolo... 2. Prodoran, oštar, cikav zvuk... 3. (polj.) bubanj

137. trojánac m 
1. Staro hercegovačko kolo...

138. trúsa ž   
1. Staro hercegovačko kolo koje se pleše uz diple ili neko drugo sviralo...

139. slòžit svrš. 
Postizanje zvučnog sklada kod izvođenja gange.

140. prigínjat nesvrš.
Gangati, tj. na određen način izvoditi dionice napjeva, ukras... na određenom slogu većinom na granici polustiha gangaši ulaze u napjev, počinju priginjati, većinom istodobno. To je bit gange, strogo je svrhovito i nije slučajnost, nerijetko priginjanje započinje pri promjeni visine tona pjevača.

144. òkrićānje sr 
Ganganje

146. priùzimat nesvrš.   
Prihvatiti na određenoj dionici gangu i nastaviti ju

147. sòrit svrš. 
Zapjevati gangu

148. trënit¹ svrš. 
završiti gangu... gangaško izvođenje posljednjeg sloga napjeva
 
149. zapòčinjānje sr   
Uvod u gangu... prva dionica izvođenja gange kojom se određuje napjev koji će se pjevati, vrsta gange, visina početnoga tona kao i visina na kojoj će se napjev pjevati, a ujedno obavještava ostale sudionike skupine o sadržaju pjesme, služi i za privlačenje pozornosti.

150. kòntat nesvrš.
Izgovarati riječi pjesme (stihove) u napjevu


Tocsno! [In ultima linea prihvatjam 144. i 148.] Odrednice:

135. pròleta ž  vrsta zatvorena kola u kojem se izdvajaju igracs i igracsica izminjujuchi mista u vlastitome ritmu, proskaka, uzp.: bokulja, dilber 2°, kolanje, odavica², taraban, trojanac, trusa
136. taràbān m vrsta hercegovacsoga narodnoga kola
137. trojánac m  vrsta hercegovacskoga narodnoga kola
138. trúsa ž vrsta hercegovacskoga narodnoga kola
139. slòžit svrš. uskladiti glasove (visinu, boju, mista priginjanja i dr.) tako da se kod onih koji slushaju i razumiju pivanje postigne savrshen, jedinstven glasbeni dozsivljaj (o pivacsima, ob. o pivacsu gange i gangashima)
140. prigínjat nesvrš. pivati drugi glas u gangi, pratiti, gangat, guslit, sleginjat
144. òkrićānje sr zajednicski naziv za ritam, visinu zvuka, brzinu i silinu u pivanju gange, napiv, pivanje, priginjanje; vrsta gange
146. priùzimat nesvrš. nastaviti kontati gangu nakon onoga koji zapocsinje, privatit
147. sòrit svrš. naglo i jako zapivati gangu, trenit¹ [Sòri, jèdnu, níje mŕtva gláva, / Zsívila nām Rvāckā dŕzsava!]
148. trënit¹ svrš. jako zapivati gangu, sorit [Trëni jèdnu, níje mŕtva gláva, / Sïnōch me je stârī zajebávā!]
149. zapòčinjānje sr jednoglasni pocsetak u pivanju gange, koji odredjuje vrstu napiva
150. kòntat nesvrš. pivati prvi glas u gangi, oduzimat, sleginjat, uzp. gonit, započinjat

Josh nerisheno:

132. dìlber m
134. ódavica² ž
141. belevárac
142. gangùshica ž 
143. kàjda ž rid.   
145. öjna ž 
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 08 Rujan 2008, 00:31:03 prijepodne
142. gangùshica ž 
Gangaška duša... (Ova moja gangušica znade di god koja curica imade. - Ganga iz Ričica); gangaški napjev
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 08 Rujan 2008, 01:04:48 prijepodne
132. dìlber m
(per.) Momak kojega odabire djevojka koja je u kolu i koji na kraju završi s njom u kolu „Daj poskoči, daj prolomi dilbere..." (Gorica); dražestan, dragi, voljen

134. ódavica² ž
Šetnja djevojke i momka u kolu,
:-) nadam se, nekako mi logično...

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 08 Rujan 2008, 01:30:52 prijepodne
141. belevárac m
Vrsta gangaškog napjeva (uresa) u okolici Širokog brijega. 

143. kàjda ž rid.   
tur. / arap. / slav. - melodija; pravilo, postupanje, red

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 08 Rujan 2008, 01:49:34 prijepodne
145. öjna ž

(tur.) igra... poskočica... (nisam sigurna)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 08 Rujan 2008, 02:27:11 prijepodne
132. dìlber m
(per.) Momak kojega odabire djevojka koja je u kolu i koji na kraju završi s njom u kolu „Daj poskoči, daj prolomi dilbere..." (Gorica); dražestan, dragi, voljen

134. ódavica² ž
Šetnja djevojke i momka u kolu,
:-) nadam se, nekako mi logično...

141. belevárac m
Vrsta gangaškog napjeva (uresa) u okolici Širokog brijega. 

143. kàjda ž rid.   
tur. / arap. / slav. - melodija; pravilo, postupanje, red

145. öjna ž

(tur.) igra... poskočica... (nisam sigurna)

Tocsno! [Iako je 132. i 145. uniekoliko udaljeno.] Odrednice:

132. dìlber m 1° dragan; ljubavnik [Nej, delu, nabrkajde, / makaj delu, / csuj dilberu, / ajde, de!] 2° vrsta hercegovacskoga narodnoga kola, paun, uzp.: kolanje, odavica², proleta, taraban, trojanac, trusa ⌂ tur. dilber »isto« < perz. dilber »srconoša« (dil »srce« + bär < burdän »nositi«)
134. ódavica² ž vrsta hercegovacskoga narodnoga kola uz dijalozsku pismu
141. belevárac m 1° vrsta gange koja se piva u Belevariji 2° (Belevárac) v. Belevar
143. kàjda ž rid. nacsin na koji se piva (ganga), napiv (u gangi), uzp. okritjanje [Csòbanice, ôvce tïrāj, / i Bòzsichnū pïsmu pïvāj; / da ti ővē ne dòsādē, / ti potrázsi nővē kâjde.] ⌂ ar. qā’ida > tur. kayida »pravilo, temelj, obicsaj, zakon, ugovor
145. öjna ž napiv, melodija, uzp. okritjanje ⌂ tur. ojun »igra«

Odgovori na neodgovoreno:

142. gangùshica ž knjiž. um. i odm. od ganga [Gângo mòja, gangùshice stârā, / Ko te nè znā, ne vrídī pêt pârā.] ⌂ v. ganga
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 08 Rujan 2008, 03:19:20 prijepodne
142. gangùshica ž 
Gangaška duša... (Ova moja gangušica znade di god koja curica imade. - Ganga iz Ričica); gangaški napjev


bilo odgovoreno... :-)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 10 Rujan 2008, 00:18:23 prijepodne
[Niekoliko narodnih izreka.]

151. Udržave svenje ukuljica konje – Usija runje ubanica konje.
152. Đagra vagra negre spagra vagra, negre gogro svugru nogroć kogro kugruljegre vegre drigri šigri.
153. Svagazakagaza kragazavagaza svogozojegeze tegezelegeze ligizižegeze, svagazakagaza
       kočgozokagaza svogozojuguzu pigozoladgaza vogozodagaza.

154. Krprokršla krbakrba krskokrlakrčin.
155. Tiga ugo inje, moja uko senje
156. Nepe gupu bipi tepe vripi mepe popo vopo rupu mupu!

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: aurora x - 13 Rujan 2008, 00:26:53 prijepodne
152. Đagra vagra negre spagra vagra, negre gogro svugru nogroć kogro kugruljegre vegre drigri šigri.
Đava ne spava, nego svu noć kokuljeve driši.

153. Svagazakagaza kragazavagaza svogozojegeze tegezelegeze ligizižegeze, svagazakagaza
       kočgozokagaza svogozojuguzu pigozoladgaza vogozodagaza.
Svaka krava svoje tele liže, svaka kočka svoju () voda.

154. Krprokršla krbakrba krskokrlakrčin.
Prošla baba s kolačin

156. Nepe gupu bipi tepe vripi mepe popo vopo rupu mupu!
Ne gubite vrime po vorumu!  :)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 14 Rujan 2008, 22:50:42 poslijepodne
152. Đagra vagra negre spagra vagra, negre gogro svugru nogroć kogro kugruljegre vegre drigri šigri.
Đava ne spava, nego svu noć kokuljeve driši.

153. Svagazakagaza kragazavagaza svogozojegeze tegezelegeze ligizižegeze, svagazakagaza
       kočgozokagaza svogozojuguzu pigozoladgaza vogozodagaza.
Svaka krava svoje tele liže, svaka kočka svoju () voda.

154. Krprokršla krbakrba krskokrlakrčin.
Prošla baba s kolačin

156. Nepe gupu bipi tepe vripi mepe popo vopo rupu mupu!
Ne gubite vrime po vorumu!  :)

krTOCSkrNO! Bravo Aurora!

Odgovori:

152. ĐAgra VAgra NEgre SPAgra VAgra, NEgre GOgro SVUgru NOgroĆ KOgro KUgruLJEgre VEgre DRIgri ŠIgri.
153. SVAgazaKAgaza KRAgazaVAgaza SVOgozoJEgeze TEgezeLEgeze LIgiziŽEgeze, SVAgazaKAgaza
       KOČgozoKAgaza SVOgozoJUguzu PILgozoLADgaza VOgozoDAgaza. [Izpricsavam se zbog ovog izpushtenog "g", posebno Aurori, pa doticsnu rics nije ni mogla odgonetnuti.]
154. KrPROkršLA krBAkrBA krSKOkrLAkrČIN.
156. NEpe GUpu BIpi TEpe VRIpi MEpe POpo VOpo RUpu MUpu!

Prieostala rishenja:

151. Udržave svenje ukuljica konje – Usija runje ubanica konje. - Sve drzsave kokuljica - Rusija kobanica.
155. Tiga ugo inje, moja uko senje - Ne znam ni ja. Navodi don F. Ivanishevich u Poljicima, str. 68.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 16 Rujan 2008, 01:08:47 prijepodne
157. sïća ž rid.
158. svìnduk m samo u izrazu: mìlišē kō svìnduk
159. pušikòbilina m pospr. (pušikòbilār)
160. nèvarak m, uzp. iznevarčit se
161. grlìčat nesvrš.
162. kàlac m
163. kùnkulja ž
164. näpor m (nápor m) [ne misli se na: „trud, muka“]
165. obezdanit se svrš.
166. òporina ž (òpornjāk m)
167. pàrožit se nesvrš.
168. pèdēncija ž
169. pòla ž (póla ž)
170. parapútat nesvrš.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 16 Rujan 2008, 03:42:06 prijepodne

159. pušikòbilina m pospr. (pušikòbilār) - posljednji konj (i jahač) u utrci

160. nèvarak m, uzp. iznevarčit se - krumpir koji ne omekša kuhanjem

161. grlìčat nesvrš. - činiti blagoslov grla o sv. Vlahu [Po zagovoru svetog Blaža, biskupa i mučenika, oslobodio te Bog od bolesti grla i od svakoga drugoga zla!] [Kolegica koja je prvi put u životu vidjela svećenika s prekriženim svijećama koji je pozvao misare riječima: - A sad ćemo se svi lijepo grličat! - povukla me za rukav šapćući: - Mi ne ćemo.]

164. näpor m (nápor m) [ne misli se na: „trud, muka“] - zreli stajski ili torni ovčji gn(j)oj

167. pàrožit se nesvrš. - račvati se (o rogu)

169. pòla ž (póla ž) - posoljena pa pečena polovica (obično neoguljenog) krumpira


Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 16 Rujan 2008, 20:57:18 poslijepodne
159. pušikòbilina m pospr. (pušikòbilār) - posljednji konj (i jahač) u utrci

160. nèvarak m, uzp. iznevarčit se - krumpir koji ne omekša kuhanjem

161. grlìčat nesvrš. - činiti blagoslov grla o sv. Vlahu [Po zagovoru svetog Blaža, biskupa i mučenika, oslobodio te Bog od bolesti grla i od svakoga drugoga zla!] [Kolegica koja je prvi put u životu vidjela svećenika s prekriženim svijećama koji je pozvao misare riječima: - A sad ćemo se svi lijepo grličat! - povukla me za rukav šapćući: - Mi ne ćemo.]

164. näpor m (nápor m) [ne misli se na: „trud, muka“] - zreli stajski ili torni ovčji gn(j)oj

169. pòla ž (póla ž) - posoljena pa pečena polovica (obično neoguljenog) krumpira

Tocsno! Znacsenjske odrednice:

159. pušikòbilina m pospr. (pušikòbilār) zadnji svat u svatovskoj povorci (kada svati putuju na konjima), uzp. csaush
160. nèvarak m, uzp. iznevarčit se pokvareni krumpir
161. grlìčat nesvrš. vrshiti crkveni obred nad bolestnim od grle u svrhu izlicsenja
164. näpor m (nápor m) zrili sbijeni (ob. ovcsji) gnoj
169. pòla ž (póla ž) - [prihvatjam samo pola pole, dakle pola odgovora; trazsi se ime zsivotinje, pogotovo s obzirom na nagl. pòla

Ostaje nerisheno:

157. sïća ž rid.
158. svìnduk m samo u izrazu: mìlišē kō svìnduk
162. kàlac m
163. kùnkulja ž
165. obezdanit se svrš.
166. òporina ž (òpornjāk m)
167. pàrožit se nesvrš.
168. pèdēncija ž
169. pòla ž (póla ž) [u drugom znacsenju]
170. parapútat nesvrš.

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 17 Rujan 2008, 14:15:39 poslijepodne
157. sïća ž rid. - v. sić, kanta, kofa, vjedro, mlet. sechio, tal. secchia

158. svìnduk m samo u izrazu: mìlišē kō svìnduk - 1. svinduša, bot. Lotus corniculatus, 2. inače je svinduk m. orlov nokat ili konjska ditelina [koja stvarno ima poseban miris, bar meni] bot. Melilotus officinalis

162. kàlac m - mlada trava



Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 17 Rujan 2008, 20:47:37 poslijepodne
158. svìnduk m samo u izrazu: mìlišē kō svìnduk - 1. svinduša, bot. Lotus corniculatus, 2. inače je svinduk m. orlov nokat ili konjska ditelina [koja stvarno ima poseban miris, bar meni] bot. Melilotus officinalis

162. kàlac m - mlada trava

Tocsno! Odrednice:

158. svìnduk m samo u izrazu: mìlišē kō svìnduk (o duhanu) {kazivači ne znaju o čemu se radi;  Parcsich: svindul »lotus (pianta)«, Sinj: svinduk, svinđuša, svindučina »otrovna trava«, Grabovica: svìndup »nieka trava koja naraste po njivi ako se ne kopa«}; MOK: "miliše ko svìnduk (duvan)"; IOK: "miliše, dobar i žut ko svinduk (duhan)"; ARj: Svinduh – m biljka. »Svinduh, ditelina; lotus« (Lambl 2, 61.); Svinduh »loto domestico, hyssopum, 1) melilotus officinalis, 2) lotus cornicul« (Šulek im. 384)

162. kàlac m mladi dilovi (listovi, pupovi, grancsice)  biljke kad u prolitje potira (trave, drvetja, zsita)  klïti (se), klìjati

Ostaje nerisheno:

157. sïća ž rid.
163. kùnkulja ž
165. obezdanit se svrš.
166. òporina ž (òpornjāk m)
167. pàrožit se nesvrš.
168. pèdēncija ž
169. pòla ž (póla ž) [u drugom znacsenju]
170. parapútat nesvrš.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 17 Rujan 2008, 23:29:13 poslijepodne


163. kùnkulja ž - pjena, mjehurić, balon

165. obezdanit se svrš. - 1. onesvijestiti se, 2. propuntati se, ostati bez dna

166. òporina ž (òpornjāk m) - mezenterij, potrbušnički nabor

168. pèdēncija ž - donji rub suknje, haljine

169. pòla ž (póla ž) [u drugom znacsenju] - 1. vidljivi dio stijene iznad tla, obično veći od dva metra po svim mjerama (DxŠxV) 2. sova, "jejina iz pola"

170. parapútat nesvrš. - lutati, stranpučiti
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 18 Rujan 2008, 17:53:29 poslijepodne

166. òporina ž (òpornjāk m) - mezenterij, potrbušnički nabor


Tocsno! Odrednica:

166. òporina ž (òpornjāk m) najvrstniji loj oko criva


Ostaje nerisheno:

157. sïća ž rid.
163. kùnkulja ž
165. obezdanit se svrš.
167. pàrožit se nesvrš.
168. pèdēncija ž
169. pòla ž (póla ž) [u drugom znacsenju]
170. parapútat nesvrš.

[/quote]
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 20 Rujan 2008, 23:04:32 poslijepodne
Odgovori na naeodgovoreno:

157. sïća ž rid. ono ahto plashi; utvara, strashilo, plashilo
163. kùnkulja ž jarak, graba; nizbrdica  tal. conka < lat. concha (conchula) < gr. κόγχη »shkoljka« (sard. kônka »pechina«, Shkônkulja »lokva u Barbanu«, shpanj. cuneca »duboka dolina«)
165. obezdanit se svrš. neprijatno (se) iznenaditi
167. pàrožit se nesvrš. (s kime) nadmetati se, nositi se, boriti se
168. pèdēncija ž velika strmina
169. pòla ž (póla ž) [u drugom znacsenju] zrikavac
170. parapútat nesvrš. pomalo hramati, nabadat, zabeđivat, uzp. kulecat


[/quote]
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 24 Rujan 2008, 20:24:04 poslijepodne
171.   balànzača ž 
172.   baškárit se nesvrš. 
173.   beterma ž
174.   bazlàmača ž
175.   bròvnjača ž
176.   bućurić m
177.   čèpūrka ž
178.   čìnit nesvrš.
179.   ćirìzat svrš. 
180.   ćèrtek m
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 28 Rujan 2008, 03:43:27 prijepodne
171.   balànzača ž  - vaga


172.   baškárit se nesvrš.  - baškáriti se nesvrš. 〈prez. bàškārīm se, pril. sad. -rēći se, gl. im. -rēnje〉
reg.
1.   odmarati se ležeći, izležavati se
2.   uživati u udobnosti, predavati se uživanjima; živjeti bezbrižno
3.   praviti se važan, razbacivati se


173.   beterma ž - (neterma) 1. prehlada 2. gripa 3. povišena tjelesna temperatura


174.   bazlàmača ž  - 1. strašilo, plašilo 2. plašljivica, strašljivica


175.   bròvnjača ž  - borovnica


176.   bućurić m - zavežljaj


177.   čèpūrka ž - 1. gljiva, pečurka 2. groblje (podgoričko groblje je na Čepurkama)


178.   čìnit nesvrš. - čìniti nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -nēći, gl. im. -njēnje〉

1.   biti u odnosu dijelova i cjeline, biti sastavnim dijelovima [mali obrti čine snagu grada; članstvo Društva čine mladi ljudi]; sačinjavati
2.   raditi, djelovati na što tako da se izmijeni [činim što mogu radim što mogu; činim što je u mojoj moći radim što je u mojoj moći]
3.   djelovati da što bude, postane ili da se izmijeni [ne čini prilika lopova, nego lopov čini priliku svojom lopovskom prilikom]
4.   reg. obavljati [činiti spizu]
5.   štaviti [činiti kožu]


180.   ćèrtek m - zbilja

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 29 Rujan 2008, 21:51:42 poslijepodne
172.   baškárit se nesvrš.  - baškáriti se nesvrš. 〈prez. bàškārīm se, pril. sad. -rēći se, gl. im. -rēnje〉reg.
1.   odmarati se ležeći, izležavati se
2.   uživati u udobnosti, predavati se uživanjima; živjeti bezbrižno
3.   praviti se važan, razbacivati se

173.   beterma ž - (neterma) 1. prehlada 2. gripa 3. povišena tjelesna temperatura

175.   bròvnjača ž  - borovnica

176.   bućurić m - zavežljaj

177.   čèpūrka ž - 1. gljiva, pečurka 2. groblje (podgoričko groblje je na Čepurkama)

178.   čìnit nesvrš. - čìniti nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -nēći, gl. im. -njēnje〉
5.   štaviti [činiti kožu]

Tocsno!

Josh nerisheno:

171.   balànzača ž 
174.   bazlàmača ž
179.   ćirìzat svrš. 
180.   ćèrtek m
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 05 Listopad 2008, 19:13:42 poslijepodne
Odgovori na neodgovoreno:

171.   balànzača ž  zsena koja balanza, koja puno pricsa, koja nesuvislo pricsa
174.   bazlàmača ž pita od kukuruzna brashna i vrhnja, tur. bezlamac
179.   ćirìzat svrš. jedva zsivotariti, chumijat (na pr. travka na velikoj suhi)
180.   ćèrtek m kanalich za navodnjavanje, djeriz
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 05 Listopad 2008, 19:47:12 poslijepodne
181. dalàgma ž
182. dërlast prid. 
183. dìvljāk m
184. dogàmizat svrš. 
185. pèrjat svrš. (do-, iz-, od-), doperjashit
186. dovèdelj m
187. drmùckat (se) 
188. đëm m [nije marmelada]
189. glät pril.
190. goríkēc pril.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 06 Listopad 2008, 17:10:47 poslijepodne

182. dërlast prid. - djetinjast, emocionalno nezreo
 
183. dìvljāk m - žarg. automobil s falsificiranim brojem šasije, piratski software

184. dogàmizat svrš. - doći
 
185. pèrjat svrš. (do-, iz-, od-), doperjashit - žurno ići, letjeti

186. dovèdelj m - domazet; negdje i: pratijovac, povođanin, svat iz maldenikine rodbine koji prati mladenku (pratijovci, povođani)

187. drmùckat (se) - tresti, voziti se neravnim putom
 
188. đëm m [nije marmelada] - uzda

189. glät pril. - glatko

190. goríkēc pril. - gorika(r), gori, gore, geodetski više, u smjeru iz kojeg sunce izlazi

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 07 Listopad 2008, 01:27:23 prijepodne
182. dërlast prid. - djetinjast, emocionalno nezreo
184. dogàmizat svrš. - doći
185. pèrjat svrš. (do-, iz-, od-), doperjashit - žurno ići, letjeti
186. dovèdelj m - domazet; negdje i: pratijovac, povođanin, svat iz maldenikine rodbine koji prati mladenku (pratijovci, povođani)
187. drmùckat (se) - tresti, voziti se neravnim putom
188. đëm m [nije marmelada] - uzda
189. glät pril. - glatko
190. goríkēc pril. - gorika(r), gori, gore, geodetski više, u smjeru iz kojeg sunce izlazi

Tocsno!

Nieke odrednice:

182. dërlast prid. koji se ponasha kao derle; ditinjast, nezrio (o osobama)
184. dogàmizat svrš. dochi gmizsuchi, dogmizati 
187. drmùckat (se) drmusati (se)
188. đëm m [nije marmelada] kovinasti dio uzde koji se stavlja konju u usta < tur. gem < perz.

Odgovori na neodgovoreno [u beznadju da tje tko odgovoriti]:

181. dalàgma ž csini se da bi bilo: galama, guzsva
183. dìvljāk m vrsta privrte


Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 10 Listopad 2008, 21:48:52 poslijepodne
191. gòrkūn m
192. Góspino kölo
193. grnjača ž
194. gundùlīn m
195. günjāš m
196. gür – gür
197. ìndik
198. ìskesat (se) svrš.
199. izdovorìjat svrš.
200. izđísat svrš. 
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 12 Rujan 2009, 22:03:19 poslijepodne
U nashem govoru ima ricsi koje su oblikoslovno ili znacsenjski ili izkonoslovno zanimljive (nejasne, tajnovite, upitne). Evo niekih.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 12 Rujan 2009, 22:07:37 poslijepodne
DRAGUSHICA

dragùšica ž munja, sivanje prid grmljavinu [Grmī, pûvā, dragùšica sîvā, / Mòja lóla isprid dvóra pïvā.] ⌂ ? prima »drag, dušica« za zabranjeno („tabuizirano”) »munja, grom«

Ne mogu se sititi da sam je bilo kada csuo dok sam doli bio. Prvi put na nju nabasam u „Pustinjakovim pripovijetkama“ fra Martina Mikulicha, te u „Gangama“ Andjelka Mijatovicha (u gornjem u primiru). Ima je i Frano Vukoja u „Hercegovacskom tjedniku“ („uteć će četnici iz šume ko dragušica“), a potvrdili su mi je i niekolicina kazivacsa, starijih osoba. Ocsito je rics nedavno umrla. ARj daje znacsenje »svjetlica, munja« s prvim izvorom u 17. st. (Stulichev ricsnik). Ima je i fra Lovro Shitovich u „Gramatici“ („sivat, kako dragufcicza“). Skok je nema, a kako bi je i imao, kad je postanje doista tamno. U osnovi je „drag“, pa sam ipak radije poshao od znacsnje »mio, ljubak«, i ne bih izvodio od „dragon“ = »zmaj« (lat. „draco“), da ne kazsem od „Dracule“. Mozsda se u njoj krije davni strah, a time i dodvoravanje nashih pridaka toj nepogodi. Po onoj: zvat tju je „dragushica“ da ne zdimi u me.

A ako se progugla, izkocsi koja tisutja pojavnica prizimena „Dragushica“ < „Dragush“, a shto mirishe na vlajinshtinu. A niegdi i „articsoki“ kazsu „dragushica“.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 14 Rujan 2009, 21:43:29 poslijepodne
AJDER


Àjder m; ïmā i Àjderovōj dïci ima koliko hoćeš, više je nego dostatno

Tko je bio „Ajder“? Uzporedba je ocsito nastala na temelju niekoga davnoga stanja / pricse; mozsda je postojao nieki Ajder koji je imao puno ditce. Ali, kakvo je to ime? Mozsda se ime od mista do mista, i od vrimena do vrimena, minjalo, o csemu svidocsi i primir Ivana Zovka („Uvjerice“). On, naime, ima: „… i Durinoj dici napretek …“. Svakako, bio Ajdar ili Duro, imena su csudna i nanose na turcsinshtinu (tur. Hajdar (ime) znacsi „lav“). Izraz („ima i Ajderovoj dici“) zabiljezsen je i kod Sinja, gdi nieki misle da je mozsda od prizimena Hajdar kojih ima u blizini. Ali to osporava csinjenica da se proshirilo csak do Z. Hercegovine, s jedne, te Zovkin Duro s druge strane.
Naslov: Odg: Belava
Autor: belevarac - 17 Rujan 2009, 23:13:51 poslijepodne
BELAVA


bèlava ž najpostnija vrsta sira, koji se dobije provarivanjem mlaćenice, bilava², provara, urda² [Nïšta släđē od bèlavē nà maslu. I mäslo je záčina, samo mu se őće náčina.] ⌂ ?

Nishta sladje od belave na maztlu, s tave, prismocsit s varenin pólan! A nishta gorcse od njezina izkonoslovlja. Nitko ga ne rishi. Nieki su mislili da je od „bĕl“ > bil, bel, biel, ali to ne odgovara na pitanje zashto bi jat u podpunoj ikavici bash tu imao ekavski odraz. Osim toga, nije samo „belava“ bila; i sir je, i mliko, i kajmak … Dodushe, oko Tomislavgrada je zabilizseno i „bilava, bilova“, ali tje biti da je ovo drugotno, a ne da je „belava“ < „bilava“. Nieki su pomishljali da je od tal. „bellezza“ »lipota«. Ma nema veze! Josh se kazse i „ûrda“, za koju nieki misle da je turcsinshtina (⌂ tur. hurda, hurde < perz. hurde »mala stvar, dilich« - nema bash nieke znacsenjske veze), a nieki da je postanje nejasno i mozsda ilirotracsko.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Zavelim - 18 Rujan 2009, 16:21:05 poslijepodne
neki kažu i kelava za sir, a imamo i prizime :)

http://imotacaffe.yuku.com/forum/viewtopic/id/2397 (http://imotacaffe.yuku.com/forum/viewtopic/id/2397)
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 18 Rujan 2009, 21:46:51 poslijepodne
Ima, zabilizseno u ARj 1910. u Divoselu ("paroh J Bogdanovich", vir. vlashki pravoslavni svetjenik). kèlava »šaljiv naziv neke vrste sira drobnog«, Neće ova kelava za kruv da prione, man da bi prvo na kruv pljuvo. Ima je i HJP: kèlava »slan ovčji sir« i izvodi iz alb. ne navodetji alb. rics. A shto tjemo ako Ivan Zovko (Mostar) ima jelava »mlijeko istom malo provareno, s kojeg je već kajmak (skorup) skinut« ? Ako je iz alb., onda triba dokazati slicsnim primirom kako "k" na pocstku ricsi izprid samoglasa ("brez ikakva razloga") prielazi osh u "b" osh u "j". Smatram i dalje podpuno nerishenim, zagonetnim. ("Belava" je ocsito bila rics svakodnevne uporabe, e da bi se kao samo nacsula, t. j. krivo csula, pa izpalo ovako ili onako. Ali je ocsito da je rics dinarskih csobana, i vrlo stara).
Naslov: Odg: AMEN
Autor: belevarac - 19 Rujan 2009, 01:16:39 prijepodne
AMEN


ámen uzv.; ámen Bőga uvik, oduvik, stalno [Bïjo je u Pàrtiji i ámen Bőga protiv Bőga. Undān ga is Pàrtijē izbácilo, a ù rāj ga nê će prímit. Ko ű nebo pljűnē, na čèlo mu pänē.]; tô ti je kō ámen to je sigurno, to je sto posto tako ⌂ hebr. āmēn »uistinu« > lat. amen

Nismo mi rabili „amen“ samo u molitvama. Znali smo mi poneshto i „amenovat“. Ali ova dva izraza doista su neobicsna. „Amen Boga“ rabi se kao vrimenski prilog, a doslovnik bi bio „uistinu Boga“, medjutim znacsenje je „uvik, oduvik, stalno“. Tko je to i kako sklopio, pa ushlo u uporabu, ostat tje, csini se, tajnom. „To ti je ko amen“ moglo bi se objasniti kao neshto shto je istinito jer hebr. rics na kraju molitve potvrdjuje prije recseno kao istinito.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Slovak - 23 Rujan 2009, 10:46:58 prijepodne
Najbolje bi bilo uć u trag ekavizmu, ko ga je, kada, kako i zašto pronio nego ići tragati za drugim rješenjem.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Zavelim - 23 Rujan 2009, 11:28:41 prijepodne
Ima par ekavizava ko što su cesta/testa, starešina, ali baš da će uz bil/bilo/bilić bit i belava nekako mi ne igra.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 23 Rujan 2009, 23:10:01 poslijepodne
Ne racsunajuchi nastavacsnu (-lĕ: őklēn, dóklěn, dótlēn, ővdolēn; -dĕ: óvde(n), núnde(n), mäloprēn; -ĕn: zèlen, gòzden, màlen, korènica, kőrēn) ovo je takozvana stalna ekavshtina u napadnohercegovacskoj, a time i imotskoj, ikavici: starèsh/ina/ica, zënica, őbe, tèsta, pälet/kovat/ak, zanovétat, obećati. Te u skupini nĕ-: neshto, negda, netko, neki, nekakav. Belava se ovdi ne uklapa.

A. Peco josh navodi i jästrēb, iako ja tu jat-a nikako ne mogu natji.

U slucsaju ceste bash i nisam uviren kako tu bijashe jat. Sve u svemu, ta ekavshtina je gotovo obtja, ili je sumnjiva; ona nije nastala utiecajem ekavaca, jer ih u tom govornome podrucsju nikada nije ni bilo. [Osim srbskih ucsitelja i nastavnika posli 1945.]
Naslov: Odg: Apenissina
Autor: belevarac - 26 Rujan 2009, 14:50:20 poslijepodne
ApenisSINA


aqr*ina m ? nadglednik [Ùđašī sëdlenika i kō kakāv àkūrčina, jàšta je, glëdā sa stránē kako mu nájmenīci potkášajū.] ⌂ ? kurator »skrbnik« < lat. cura »skrb«

E pa kod ovoga bash nishta nije jasno. Najprije ga nadjoh kod pok. Branka Pashalicha (Tomislavgrad) kao shto je u primiru uz natuknicu. Iz suricsja izpada da bi mogao biti nieki oholi nadglednik, nadzornik - mozsda „kurator“, shto bi bila latinshtina. Hrvati kod Banje Luke (Bukovica) imaju takodjer „apenissina“ »drzak, neotesan csovik«. Imam ustmenu potvrdu u obliku „jàpenissina“, te s bosanskog omrizsja kao „hapenissina“ (Hapenisina k'o i otac), shto bi upuchivalo ili na „h“ > „j“, ili Bosanci pridmetju „h“ i gdi triba i gdi ne triba, pa bi nashe „j“ bilo protetsko. Na niekim stranicama ima i neobvezna podpuna odrednica „hapenissine“: »bena, beter, bukvan, glupan, govedo, hajvan, idiot, krele, luda, mahnit, maloumnik, ovca, papak, sivonja, šašav, telac, tikvan, tupan, zvekan«. Selo Zagoricsani (Livno) ima takodjer „japenissina“ u znacsenju »jebivitar, csovik kojem se *ebe za sve, kojemu je sve ravno« s izvodjenjem od muzskoga spolnog organa. Ricsi nema niti u jednom ricsniku. A taj zagonetni apenissina i dalje jashi.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Slovak - 27 Rujan 2009, 12:47:39 poslijepodne
salata na arapskom znači veza. ;D
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Slovak - 27 Rujan 2009, 12:48:40 poslijepodne
Ima par ekavizava ko što su cesta/testa, starešina, ali baš da će uz bil/bilo/bilić bit i belava nekako mi ne igra.
ne bi vjerova, ali ekavice ima u a.b. šimića. ;)
Naslov: ja stanem nasred ceste i kriknem iz svih snaga
Autor: glonga - 28 Rujan 2009, 13:01:33 poslijepodne

nasred ceste
ne ostavi me umorna i sama nasred puta
Citat:
Pored same likovne umjetnosti, posebice se u književnosti, pa tako i u hrvatskoj književnosti dvadesetih i tridesetih godina prošloga stoljeća, jasno razabiru tragovi suočavanja s Munchovim egzistencijalističkim pesimizmom kroz koji se kontinuirano provlače sjenke smrti. Ne začuđuje stoga što se »nijema strava« Munchova Krika pojavljuje i u prizorima iz Krležina romana Povratak Filipa Latinovicza (Žmegač). Najbliži je Munchovu likovnom iskustvu motiv krika kod avangardnoga A. B. Šimića, u čijoj se pjesmi Teški zrak pojavljuje »vizualna ekspresija ’plakatskih’ boja« (Flaker) dostojna Norvežanina: »Na rubu polja izmeđ crnih stabla / crveno mrtvo obješeno sunce / Ja stanem nasred ceste / i kriknem / iz svih snaga«.
[1] (http://www.matica.hr/Vijenac/vijenac238.nsf/AllWebDocs/krik)

devet

priko divet brda i velike vode


i opet

di je Zavelimov Velim ako je stankovački tutek [2] (http://www.vuszd.hr/~mdubravi/STANKOVCI.htm)
i pitam ja tebe di je, velim ti, infinitiv od velim, vilim [3] (http://hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19uWBR9)

Ja sam svoga na Velimu kova
kalila ga Mara Matanova.
Oj.
Naslov: nemušta zabilježba
Autor: glonga - 29 Rujan 2009, 14:30:18 poslijepodne

na drugoj temi (vukovi) padoše mi na pamet uzvici  marvi i živini
nemušti jezik

pūstī
ućke
prluč
ma
ma voč
ma kič
ćuš
ćuž
šic
mac
kac
vojs
trojs
rdo
trš
uša
uja

sid majka
đijo
eha
mujs
ćo
co
lova
puci
...

Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 29 Rujan 2009, 14:48:05 poslijepodne
Àjder m; ïmā i Àjderovōj dïci ima koliko hoćeš, više je nego dostatno

IMHO, Ajder (prezime, npr. [1] (http://en.wikipedia.org/wiki/Duško_Ajder)) je izkrivljeno ko i Ujdur (prezime, npr. [2] (http://en.wikipedia.org/wiki/Jerry_Ujdur)) ili Hujdur (prezime, npr. [3] (http://bs.wikipedia.org/wiki/Midhat_Hujdur)).

Nedvojbeno vuče na turski i lako može biti izkrivljen ejder [4] (http://www.rjecnik.ba/prevod/turski/ejder.html) (zmija aždahaka Mehmedalije Šišića).
Prije nego izkrivljena uydurma (lažan, lažljiv, neistinit) [5] (http://www.rjecnik.ba/prevod/turski/uydu.html) a i nositeljima prezimena bi meščini bilo draže sudeći po Hajdarima i Hajdarhodžićima (otkud Heider?).

Daklem, ima i za nezasitne aždahakiće.

Dodatno, planinu Majevicu stariji pučani su zvali i Ajderovica (Zmajevica) kao i brdo Zmajevac (Ajderovac) kod Zenice.
♪ ...kad Bosanci krenuše preko rijeke Save
ugledaše Majevicu brda joj se plave... ♪


I još o izreci

Politički korektno, češće se čuje: — Ima (ga) i bratu Halilu (Alilu / Aliji).

Onima koji misle da je izreka politički nekorektna treba reći da se izreka pripisuje Muji iz stihova (koji možda jesu politički nekorektni):
"...
kucni Muju, pokucni (H)Alila
.."

Narečeni Alil je brat i (H)Ajkuni divojki (H)Ajki Zlatiji Zlati Bojagića Bojičića.

"...
svitli noži bega Atlagića
i jačerma Poprženovića
a košulja mog brata Alila
kojuno sam tri godine vezla
..."

Kad smo već kod hajke jedna staroimacaka peripatetična poskočica čuje se i u šargijica rhytm&blues verziji:

♪ — Šišni-pišni, Ajka!
— Ja ne mogu, majka!
Trojica me gledala,
pišat mi se ne dala... ♪
Oj.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 29 Rujan 2009, 15:51:51 poslijepodne
191. gòrkūn m, vrsta badema (bajama), (more i jednog endemskog šurmanačkog šipka (nara) koji nije ni sladun ni ljutun već gorcun)
?192. Góspino kölo, (vilinsko kolo, modrozelene travnate približno kružne pojave na ledini od jedne vrste gljiva)
193. grnjača ž (grtalica; dozerski nož; bagerska ili utovarivačka kašika; alat za zgrtanje sipke tvari)
194. gundùlīn m (? vrsta čamca; ? bebač)
195. günjāš m (vrsta pokrivača; vrsta kaputa; neuredna osoba lijenčina-spavalica; krkan)
196. gür – gür (onomatopejski izraz za gurkanje, npr. proguravanje u prve redove ili na čelo kolone)
197. ìndik m  (? indigo; ? pokazatelj; ? prekid, zastoj koji se ne broji, ne računa)
198. ìskesat (se) svrš. (istrošiti se (o novcima), potrošiti (sve) novce (iz kese), — Kume, izgori ti ćesa!; Rako ćesedžija)
199. izdovorìjat svrš. (? izdavorijati se , izići iz (qrčeve) davorije, izvući se iz problema, pasati se jada; na svakakve (nezakonite, nemoralne) načine izdevrit (devar)
200. izđísat svrš.  (? razdrndati, rasklapati; izskatati, naskakati se (skaka))
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Slovak - 29 Rujan 2009, 23:05:45 poslijepodne
jat se različito ponašao ne uslijed prodora srpskih vukova na hrvatska područja već uslijed cijepanja na kaj, ča i što s ekavicom ikavicom i ijekavicom i kombinacijama koje izgledaju apsurdno. ovaj uzoriti prastandard s ije je govorio se donekle čisto u okolici ozlja koji se našao u nultoj zoni ove tromeđe. a sve pričam kumeći na belavu i cistu jer su jezične migracije pune svakakvih usamljenih fenomena. da još ne radim na lopati, volio bi s vama kopati. otkud vama dvojici ove arhive, podijelite (ponovo) izvore ili ih stavite na pirate bay. ha? ikavce je lakše bacit na ekavicu nego na ijekavicu. j se u ikavici pojavljuje di ga nema u ijekavici, pa ti reci šta je tu šta - česti oblici bilježenja, a jezika u nas ko u aboridžina.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 30 Rujan 2009, 23:36:09 poslijepodne
191. gòrkūn m, vrsta badema (bajama)
?192. Góspino kölo; Sedam zvizda u Gospinu kolu, / Gospe moja, sačuvaj mi lolu. Bit će da je zvižđe  Cassiopea
193. grnjača ž (grtalica; dozerski nož; bagerska ili utovarivačka kašika; alat za zgrtanje sipke tvari). Da: primitivna naprava za uklanjanje sniga s puta, ralica; Sl. Dalm: a mi put kroz snijeg probijamo grnjačom, snježnom ralicom koju smo sami napravili i koju vuku konji
194. gundùlīn m »drveni čavao (klin) kojim se pričvršćuju grede krovišta« (kovinasti je "palamar")
195. günjāš m vrsta rudenjaka (blog, Ljubuški)
196. gür – gür (onomatopejski izraz za gurkanje, npr. proguravanje u prve redove ili na čelo kolone) - točno
197. ìndik m  (? indigo; ? pokazatelj; ? prekid, zastoj koji se ne broji, ne računa) - indigo
198. ìskesat (se) svrš. (istrošiti se (o novcima), potrošiti (sve) novce (iz kese), — Kume, izgori ti ćesa!; Rako ćesedžija) - izkazati se u plaćanju troška (Župa Biokovska)
199. izdovorìjat svrš. (? izdavorijati se , izići iz (qrčeve) davorije, izvući se iz problema, pasati se jada; na svakakve (nezakonite, nemoralne) načine izdevrit (devar) -- Imot. Krajina (24.3.2005., Drago Maršić): Pojilo svoj kruv /Još da ga se Bog siti / Izdovorijalo svoje, prima tome ipak će biti: »prikrajčiti, dotrajati, potrošiti se ...«
200. izđísat svrš.  (? razdrndati, rasklapati; izskatati, naskakati se (skaka)) -- Vrisak, novine: kumpiri ... izđisali do kolina, dakle čista srbština za "naglo izrasti"
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 30 Rujan 2009, 23:42:18 poslijepodne
Inacse, vas dvojicu gotovo nishta ne razumim. Ovo je jezik, gdi se hotje tocsnost i potankost, bilo u pitanjima bilo u tvrdnjama. Za incsije - postoje "Krijesnice".

A, da: shto su "kac", "trojs" i "vojs"?
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 30 Rujan 2009, 23:45:38 poslijepodne
195. günjāš m vrsta rudenjaka (blog, Ljubuški)

e da je se od prve sitit šta je rudenjak, da nije šlajera i šamije, ko bi se sitijo vunenice, lanetice, svilenice

Citat:
- gunjaš (vrsta rudenjaka)
- plavac (vrsta rudenjaka)
- šlajer (vrsta rudenjaka za mlade žene)
- šamija (vrsta rudenjaka za mlađe žene)
http://muuki.blogger.ba/arhiva/?start=40 (http://muuki.blogger.ba/arhiva/?start=40)

200. izđísat svrš.
ižđikljati, izđikljao vs. izđuskao "Op, cvrc, grok, šumadijski rok, / od đuskanje Milojicu strefio je šok"
đisati, điskati, đuskati
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 30 Rujan 2009, 23:57:02 poslijepodne

Krijesnički, kac je isto što i šic i mac.


Obijesna sjevernoduvanjska bučna momačka (nezapisata):

Oj-ga! Oj-ga!
Oj-ga-udri-ga!
Ću-ka-kuka, ću-pi-li-ći!
Ću-ka vila sa planina!
Mrma kada?! Mrma sada!
Đen-đi-bu-la!
Šic! Mac! Kac!
Oj-ga!
Oj-ga-udri-ga!

Ako se ne viruješ provjeravaj ko Ajderovac ili Ajderovicu. Ova ti je iz sela sa sjevernog oboda duvanjskog polja. Pođi od Galečića do Stepena. Kuk, Lug, Vedašić će ti je najvjerojatnije potvrdit.

Slične imaš u Zagori (Ogorje, Muć, Lećevica)

O-pa-ši se škra-bu-ti-non
Po-đi s me-non i dru-ži-non
ji-š-ćeš kru-va i kr-to-le
dok te u-sta ne za-bo-le
Ka-pa, šla-pa, vri-ća, ža-ka
Ka-pa, šla-pa, vri-ća, ža-ka
Ka-pa, šla-pa, vri-ća, ža-ka
[... itako dok se ne zamanta]
Ka-pa, šla-pa, vri-ća, ža-ka

Vojs-voojs, trojs-troojs, Miilonja! Uzvik za vabljenje volova iz jedne priče. A di je se čula? U Raškupolju? Đava će ga više znat.  Di su se volovi čuvali odvojeno od krava, junadi i teladi? I po tomu je baš krijesnička.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: glonga - 01 Listopad 2009, 22:07:34 poslijepodne
Za incsije - postoje "Krijesnice".

Ja bi rađe u "Konobu".

Ako je točnost i potankost ekvivalent Skoku i Šuleku, ondak se ne slažemo.

Onaj ajder je definitivno zmaj.

http://tr.wiktionary.org/wiki/ajder (http://tr.wiktionary.org/wiki/ajder)

A ne urbani, ni Skokov, ni Šulekov, ni...
http://www.urbandictionary.com/define.php?term=ajder (http://www.urbandictionary.com/define.php?term=ajder)

Oš etimologije? Na! A Concise Gagauz Dictionary with etymologies and Turkish, Azerbaijani and Turkmen cognates (http://etymological.fw.hu/gagauzweb.htm) kaže:

Citat:
ajder [T ejder, Az äjdaha, from P edzhder] : dragon


Imaš još te đavlije tetimologije tutek: http://etymological.fw.hu (http://etymological.fw.hu). Buyrum.

Još ću te malo dražit. Di piše da je Vicko Zmajević  - Ajderović?
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 06 Listopad 2009, 01:57:06 prijepodne
BATA


bäta ž (báta rid.) vrsta gumena tvorničkoga opanka, bataš [Rüsāk nà rame, bäte nä noge i nôć nä glāvu, pa üzbrdo.] ⌂ češ. vlastnik tvornice Tomaš Bát'a

Svaka csast Tomashu, ali sam je djavao izmislio tu obutju! Ja ne znam kako uobtje danas hodam, koliko su mi se noge izpatile u tom gumenom oklopu. Po najvetjoj vruchini bate na bose noge pa hodaj, pajdo. Hodash po brdu, a ono samo zsmiktje u njima od znoja, a kad ih izujesh, noge se smezsurale ko prsti u profesionalne pralje. U niekima je bilo toliko sumpora, da ti se noge u njima zacrvene ko kukurik. Idjesh u njima u shkolu, shutnesh svaki kamen koji ti se napenali na ravnom dilu ceste, razkinesh ih za desetak dana, onda oko misec dana shutish, ko kurva u rano jutro, i tek potom pocsmesh izdaleka govoriti kako su malo napukle i da triba kupit nove. A undan sto belaja.

Jednog jutra gonimo po cesti loptu sve do shkole - oko sedam kilometara - po onom makadamu. Tko je kicsne, a lopta ode poda cestu - a izpod ceste je nizbrdica da te Bog sacsuva - mora itji po nju. Ne znam kako sam je jednom opandrcsio, ali ode desna bata, svi je svetci ne bi sastavili. Ma ni divolozom! Jamim onu batu i ko mrtvu macsku je bacim poda cestu, pa ko vila Ravijojla, raznonog, uputim se u shkolu. Ne bi bilo jada da me Chavar na „csasu geografije“ ne prozva i ne recse da izadjem „na kartu“. E, a onda se cili razred smija ko manit. Ne bi dobijo jedinicu sve kad bi i htio.

Daklem, Tomaš Bát'a je bio vlastnik tvornice u Borovu i proizvodio je te bate, koje po njemu i dobishe ime. Posli Privrata mu to jamishe, ime tvornice prominishe u „Borovo“, ali oblik slova zadrzsashe. Od Bekije pa prima Duvnu joj tepaju i govore báta, shto zvucsi onako odmilicski.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Insomnia - 06 Listopad 2009, 08:20:49 prijepodne
za vrime rata u bosnu se prodavale bate šleperima. kažu ljudi da im dadeš kožne cipele da bi ih rado minjali za bate.
sićam se nekih koji su na tome dobro zaradili..
eto, bata ima i ratnoprofiterski pedigre.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: belevarac - 10 Listopad 2009, 14:12:32 poslijepodne
ANTIPROTIVAN

antiprőtīvan prid. koji je protiv koga ili čega ⌂ grč. άντί- »protu-«

A moja je baba uvik govorila: E jesmo se csudili i bretili. A chacha je govorijo: Mani se shale i maskare. Uvik sam se pitao shto li mu ga je „bretit se“, ne znajutji da je baba u biti govorila „… csudili i ibretili“. A „ibretit se“ nishta vishe i manje ne znacsi od „csudit se“ - dakle, csudili smo se i csudili, i dosta nam je shale i shale. Ti suvishnicski udvojci (pleonazmi) su uobicsajeni kad se radi o turcsinshtini. Ali u „antiprotivan“ »protuprotivan« imamo latinshtinu. Nedvojbeno je novijeg postanja. Govorniku se csinilo da je puno jacse nego „protivan“. Zanimljiva tvorba.
Naslov: Odg: Besidimo po nashki
Autor: Insomnia - 10 Listopad 2009, 14:54:42 poslijepodne
ANTIPROTIVAN

Nedvojbeno je novijeg postanja. Govorniku se csinilo da je puno jacse nego „protivan“. Zanimljiva tvorba.


Jovandeka Babić, junak romana i serije 8. ofanziva po djelu pok. Branka Ćopića, uvik je bio "antiprotivan". mislim da je otud taj izraz..
Naslov: ooo jadna ti sam
Autor: OriloGorilo - 30 Lipanj 2011, 10:02:15 prijepodne
http://www.youtube.com/watch?v=E3Is-WItwv4 (http://www.youtube.com/watch?v=E3Is-WItwv4)

"ooo jadna ti sam" is something my mum and my grandmum say when they hear I will go on my next trip. literally means "oooh I'm so miserable". and its something I like to say as well, to keep the family tradition going on.

Love, T.